Порекло презимена Степановић

5. фебруар 2012.

коментара: 50

Презимена

Поштовани,

позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (50)

Одговорите

50 коментара

  1. 22. мај 2013. у 23:55

    Милодан

    Порекло бројнијих фамилија-презимена ваљевске Тамнаве по књизи „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“ Љубомире Љубе Павловића, издање 1912. године.
    Место-када су досељени-одакле су досељени-Крсна слава-напомена.
    СТЕПАНОВИЋ

    -Рубрибреза, прва половина 18. века, Фоча, Аранђеловдан.
    -Трлић, друга половина 18. века, Тупањци у Подгорини, Стевањдан.
    -Чучуге, друга половина 18. века, Бобова у Подгорини, Аранђеловдан.
    -Бргуле, после 1827. године, Осат, Аранђеловдан.
    -Грабовац, после 1827. године, Дубица, Св. Петка.
    -Дружетић, после 1827. године, Гола Глава у области, Јовањдан, уљези у Савиће.
    -Јабучје, после 1827. године, Радљево у околини, Игњатијевдан.
    -Радљево, после 1827. године, Б. Крајина, Игњатијевдан.

    Одговори

  2. 26. септембар 2013. у 22:15

    Милодан

    Фамилије-презимена Степановић, по местима живљења у Колубари и Подгорини. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. године – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник Републике Србије и САНУ.

    Остале податке породица Степановић, одакле су и када досељени као и Крсну славу можете сазнати у текстовима поменутих места.

    -Ба (Бах)
    -Златарић
    -Паштрић
    -Пепељевац
    -Суводањ

    Одговори

  3. 30. новембар 2013. у 21:06

    Милодан

    Породице-фамилије по местима пребивалишта у Шумадијској Колубари, Степановић.
    Према књизи Петра Ж. Петровића „Шумадијска Колубара“, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године, најновије издање 2011. године у саставу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“ – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник Републике Србије и САНУ.

    Остале податке породица Степновић, одакле су и када досељени као и Крсну славу можете сазнати у текстовима поменутих места.

    -Бождаревац
    -Врбовно
    -Степојевац
    -Вреоци
    -Барошевац
    -Велики Црљени
    -Вранић
    -Дражевац
    -Лазаревац
    -Пркосава
    -Прогореоци
    -Тулеж

    Одговори

  4. 11. септембар 2014. у 22:20

    Милодан

    Фамилије-презимена Степановић, по местима пребивалишта. Према књизи Боривоја Дробњаковића “Космај”.

    -Амерић
    -Лисовић
    -Међулужје
    -Неменикуће
    -Пружатовац

    Одговори

  5. 6. децембар 2014. у 15:03

    Милодан

    Фамилије-презимена Степановић, по местима пребивалишта. Према књизи Тодора Радивојевића „Лепеница“.

    Лапово, Доње Јарушице, Поскурице, Рогојевац, Вишевац, Пајазитово, Рача, Велики Шењ и Кијево.

    Одговори

  6. 24. фебруар 2015. у 19:09

    života stepanović

    Степановић је једно од најстаријих постојећих српских презимена. Први записан траг потиче из 1324. годинекада је записан Радоста Степановић у хумској жупи Брно, а, други из 1372. године када је у хумској жупи Драчевци (Драчево ?) поменут Радоста Степановић.Касније се ово презиме појављује углавном у Херцеговини (и то источни део), Босни, приморју ….Касније се јавља у деловима Војне крајине, међу српским граничарима.После аустријског освајања почетком 18. века појављује се у Шумадији и неким деловима Војводине. Чуо сам да постоје и католици Степановићи, али не верујем у то. Степановићи су стопостотно српско презиме. Моји преци су дошли из “Старе Херцеговине” (шта год то значило), почетком 18. века и населили се у северном делу Шумадије и надомак Београда. Слава нам је углавном Свети Никола, али постоје породице које које славе и остале српске свеце.

    Одговори

    • 15. јануар 2018. у 20:09

      Dana

      Godište sam 1951 živim u Velikoj lomnici kod carkog grada Kruševac koji j udaljen od V. Lomnica oko 10 km. Selo se nalazi u podnoju živopisne planine Jastrebac. Svi moji preci suživeli u ovom delu Srbije sa prezimenom STEPANOVIĆ nikako nisam mogla da dodjem do podatka odakl su došli.Uglavnom su to ljudi radni pošteni lepo gradjeni odnosno lepe spoljašnosti, pa ako promućurni. Neznam kako da dodjem do podatka odakle su došli i kada. Ako neko zna neka mi javi.

      Одговори

  7. 26. фебруар 2015. у 09:47

    Небојша Степановић

    Мој наврдеда Ђорђе и сви до мог оца су живели у данашњем Драгињу код Коцељеве илити како се пре звало Велики Бошњак. Основана претпоставка је да су ми преци, можда баш тај Ђорђе или његов отац дошли на ову страну Дрине из Босне.

    Одговори

  8. 3. октобар 2015. у 02:01

    Милан Степановић

    На основу дугогодишњих истраживања референтне литературе и старе архивске грађе, сакупио сам најстарије појаве презимена СТЕПАНОВИЋ у српској антропонимији, од почетка XIV до краја XVII века (у руској антропонимији ово презиме записано је још 1255. године). Први сачуван архивски траг о појави презимена (вероватније патронима) СТЕПАНОВИЋ потиче из Дубровачког архива и помиње 1324. г. Радосту СТЕПАНОВИЋА из суседне хумске жупе Брено (или Жрневица). Пола столећа касније, 1372. године, записан је у најјужнијој хумској жупи Драчевица Степош СТЕПАНОВИЋ, човек у служби жупана Николе Алтомановића. У дубровачким документима с краја XIV столећа помињу се Рачон СТЕПАНОВИЋ (у више наврата између 1381. и 1386. године), Добрашин СТЕПАНОВИЋ (1386) и Новак СТЕПАНОВИЋ (1386). У Котору је 1419/20. г. забележен обућар Радета СТЕПАНОВИЋ, а у суседном Перасту је сачуван мач са записом који је, током XV или XVI века, урезао Вукша СТЕПАНОВИЋ. У Сребреници су, између 1431. и 1436. године, забележена тројица СТЕПАНОВИЋА (Јелат, Јелаш и Павко). У дубровачким изворима 1440. г. забележен је „влах“ из Хума Живе СТЕПАНОВИЋ, а у влашким катунима Журовића, у дубровачком залеђу, записана су, између 1449. и 1460. године, у више наврата, у хајдучији, браћа СТЕПАНОВИЋИ (Вукота, Неноје и Оливер). Изасланик турског војводе Есе-бега у Дубровнику био је 1466. г. Бранило СТЕПАНОВИЋ, а у катуну Мириловића, у источној Херцеговини, записан је 1469. г. трговац Милобрат СТЕПАНОВИЋ. На попису царског хаса у Фочи записани су 1469. г. Вукосав, Божидар и Вукац СТЕПАНОВИЋ. У Конавлима је 1475. г. живео Богдан СТЕПАНОВИЋ. У Врхбосни (касније Сарајево) 1480. г. је забележен Ђураш СТЕПАНОВИЋ, а 1489. г. у Дубровнику је трговао херцеговачки „влах“ Ђурађ СТЕПАНОВИЋ. Године 1500. у Дубровнику је радио сликар Матко СТЕПАНОВИЋ, 1510. г. војни најамник у Дубровнику је Петар СТЕПАНОВИЋ, а овде се 1512/13. г. бележе и Никола Лука СТЕПАНОВИЋ, те Иван СТЕПАНОВИЋ. У Кокорини, крај Гацка, из XVI века датира надгробни споменик са урезаним ћириличним натписом Мратина (или Мратила) СТЕПАНОВИЋА, а Степановићи су 1575. г. једна од три водеће трговачке породице у Гацку. На турском дефтеру Клишког санџака записано је да је мезра (напуштено селиште) Прођесна припадала 1528-30. г. породици СТЕПАНОВИЋА. Међу српским ускоцима у Жумберку 1551. г. записани су Гојко и Вукман СТЕПАНОВИЋ, а 1556. г. Радман СТЕПАНОВИЋ. На Славонској војној крајини, у капетанијама Вараждинског генералата, 1630. г. записани су, као српски граничари, у Новиграду Јован и Ратко СТЕПАНОВИЋ, у Зачесми Рауша СТЕПАНОВИЋ, а у Цирквени Јован СТЕПАНОВИЋ. Године 1635. хусар у Крижевцима је био Бирго СТЕПАНОВИЋ, а 1651. г. у Новиграду је служио Вукота СТЕПАНОВИЋ, а у Цирквени Јован СТЕПАНОВИЋ. Године 1623. Петар СТЕПАНОВИЋ са Косова био је примљен у Дубровник као најамни војник, а Вукан СТЕПАНОВИЋ је био један од народних кнезова који су 1690. г. у околини Требиња изашли пред Млетачку војску. Крајем XVII века (1698. г.) по славонским селима (у „Шијачкој“ или „Малој Влашкој“) записани су српски насељеници Андрија СТЕПАНОВИЋ (у Боровцу), Марко СТЕПАНОВИЋ (у селу Кричке), Велисав СТЕПАНОВИЋ (у Сређанима), Ђурађ СТЕПАНОВИЋ (у Ољасима), Радосав СТЕПАНОВИЋ (у Шеовцима), Матија СТЕПАНОВИЋ (у Ораховици), Станко СТЕПАНОВИЋ (у Лазама), Пејо СТЕПАНОВИЋ (у Пољанцима) и Живко СТЕПАНОВИЋ (у Сибињу). Из околине Пожуна (Братиславе), пoловином XVIII века у Бачку је пресељена католичка племићка породица презимена СТЕПАНОВИЋ, јужнословенског порекла, која је племство добила у XVII веку. Знатан је број српских становника по насељима Славоније, Барање, Срема и Бачке, који су, током XVIII века, записани са презименом СТЕПАНОВИЋ.

    Одговори

    • 24. јун 2020. у 22:17

      Небојша

      Поштовање Милане, да ли можда знате нешто о Степановићима који славе Ђурђиц из Драгиња?

      Одговори

  9. 3. октобар 2015. у 11:58

    Ранко

    Милане, лијепо је што си набројао све ове Степановиће, али ништа нијеси написао о твојим Степановићима.

    Одговори

  10. 4. октобар 2015. у 01:16

    Милан Степановић

    Па и моји стари су делимично овде набројани. Иначе, моја грана Степановића, крсне славе св. Јована Крститеља (7/20. јануара), далеким пореклом је из Бањана и Пиве, а преко суседне Фоче моји преци су дошли су до Жумберка и Славонске војне крајине, па одатле до Барање и Бачке.

    Године 1764. мој предак Јован Степановић (1721-1783) преселио се, са осталим Србима из села Барачке (на самом северозападу тадашње Бачке жупаније), на пустару Станишић, 20-так километара северно од Сомбора, где је настало истоимено село. У Барачку је прешао још као младић из Дарде у Барањи, где је 1715. и 1720. г. пописан његов отац (или деда) Петко Степановић. У Барању су Степановићи били досељени након учешћа у гушењу мађарског Ракоцијевог устанка (дакле, после 1711), а претходно су, један и по век, служили као српски граничари на Славонској војној крајини (у околини Крижеваца, Цирквене, Новиграда и Зачесме). Ту су, још половином 16. века, дошли из Жумберка где су били у саставу српских ускока, пресељених пар деценија раније (1530-1538) са границе Далмације и Босне. Њихова миграција на запад почела је у време турских освајања, а изгледа да су кренули из Фоче где су три Степановића пописана 1469. године (нека, веома ендемична српска презимена из Фоче, записана поред Степановића на том попису из 1469, касније се редовно налазе уз моје претке како у Жумберку, тако и у насељима на Славонској војној крајини). Моја хапло-група N1 P189.2 указује да моја грана Степановића потиче од бањанско-пивских Јованштака, из рода Браниловића.

    Ја сам, иначе, последњи Степановић рођен (1961) у Станишићу. Пре мене, ту су били рођени мој отац Лазар (1936-2011), деда Озрен (1911-1973), прадеда Милан (1874-1943), чукундеда Милутин (1842-1919), наврндеда Мирко (1810-1857) и аскурђел Јован-Јоцко (око 1775 – око 1825), а знам још и за Јоцковог оца Јакова, рођеног око 1750. г. у Барачкој, за Јаковљевог оца Јована, рођеног 1721. г. у Дарди, и за Јовановог оца или деду Петка, који је у Барању преселио из Славоније). Већ мој млађи брат Драган (1966), те сва моја и његова деца – Слободан (1984), Александар (1993), Јован (2001), Сања (1986) и Јелена (2004), рођени су у Сомбору, где и данас сви живимо. Породични надимак наше гране Степановића је, већ дуже од два и по века, „Шијак“ (тим ругањем бачки Срби су најчешће називали своје сународнике пореклом из Славоније). Једна грана наше породице Степановић живи и у Бечеју – Чедомир (1951), Владимир (1982) и Милош (1984), а једна у Новом Саду, тачније Ветернику – Станислав Степановић (1932).

    Одговори

    • 4. октобар 2015. у 11:34

      Александар Маринковић

      ILIT BARACSKA – село, у власништву ”народа” (њених становника):
      Gordin Radoné, Radovac Vuk, Petko Rahin Icvetko Isztepan, Radman Vukobrad, Vukoszav Szladin, Belus Hodity*, Zahar Radvan, Diragisa Radivoj, Isztepan Radics, Jovan Radvan, Isztanko Szreda.
      Укупно 12 породица.
      Стање према тефтеру из 1570. године.

      Одговори

      • 4. октобар 2015. у 18:24

        Милан Степановић

        Oвде је реч о селу Барачка које се 1570. г. налазило у сомборској нахији и које је, на дефтеру Сегединског санџака из исте године, имало 11 српских кућа (наведено село Илит Барачка налазило се у суседној бајској нахији, недалеко од Барачке која је припадала сомборској нахији). Према: Káldy-Nagy, Gyula: A szegedi szandzsák települései, lakosai és török birtokosai 1570-ben. Szeged, 2008, стр. 233.

        Одговори

        • 4. октобар 2015. у 18:43

          Александар Маринковић

          Ако поседујете књигу, погледајте тачно шта пише за Илит Барачку и где су уцртани на карти Илит Барачка, Барачка и Мала Барачка.

          Одговори

          • 5. октобар 2015. у 15:11

            Милан Степановић

            У дефтеру је Илит Барачка уписана у бајској нахији, а на карти је уцртана на међи сомборске и бајске нахије, али унутар сомборске (очито грешком, а грешака на овој мапи, која је заправо покушај реконструкције, иначе има подоста). Свакако су оба села недалеко једно од другог, како сам то и написао. Али ово место је у то време небитно за историју породице Степановић (а то је овде тема), која се у Барачки појавила тек четрдесетих година 18. века (нема је ни на једном од осам пописа становништва Барачке између 1715. и 1743. године).

            Одговори

    • 5. јун 2017. у 11:30

      svetlana stepanović ranković

      moji stepanovići slave svJovana i pažljivo sam svepročitala nigde se ne pominje selo Drača kod kragujevca ,a ima nas dosta nije mi pri ruci knjiga o nama ….

      Одговори
1 2 3 4