Kandića ima kraj Mostara, u selu Međine, u Mostarskom Blatu (u Hercegovini), ali im se ne zna poreklo, a slave Nikoljdan.
Prezime Kandić je matronimičko, prema nekoj čestitoj udovici Kandi. Kanda je kraći oblik od Kandosava (kako se, po narodnoj pesmi, zvala sestra cara Dušana) ili od Kandakija, od izvornog novozavetnog grčkog imena. Ne možemo reći da li je po njoj dobila prezime familija potomaka doseljenika iz nevesinjskog kraja, iz koje se jedan udovac, u Vranešu kod Kolašina, oženio sestrom odnosno rođakom kaluđera Srbljanovića koja se ovako zvala. Ima i verzija da je taj kaluđer uzeo pretka Kandića kao nahoče, doveo ga svojima, a posle priženio spomenutom Kandom.
Kandića iz Drobnjaka ima i u Pivi (u Stabnima i Kovačima), slave Jovanjdan. Stabnjani su, po predanju jedna grana Tufegdžića, a prezime takođe duguju jednoj Kandi, u ovom slučaju udovici nekog Staniše Tufegdžića. Od Kandića iz Pive su, verovatno, i oni u užičkoj Crnoj Gori, u selu Drenovica, kao i Kandići u Bakincima, samo što oni slave Sv. Nikolu. Ima ih i u Donjem Dragačevu, u Dučalovićima i Grabu (ali nema podatka o slavi).
Kandići u Kačeru, u selu Reljinci, slave Aranđelovdan (ranije Lazarevu subotu), u Levču slave jesenju Svetu Petku, a preslavljaju letnju. U Lepenici, u selu Opornica, slave isto Sv. Petku, ali imaju predanje da su se sredinom 18. veka doselili iz okoline Prištine. U kosmajskom selu Rogača, Kandići su velika i imućna familija. Slave Sv. Nikolu, a doselili su se od Niša početkom 20. veka. U Kuršumliji, u Krivaji su Kandići, kolonisti sa Kosova, gde su kolonizovani u selo Bariljevo 1931.
Kandića ima dosta i u Bosni. Slave nekoliko raznih krsnih imena. U Dubravici (Srebrenica) i Rakovcu (Maglaj) Sv. arhiđakona Stefana, u Vlasenici, Jeremićima i Golićima (kod Vlasenice) Sv. Jovana, a “nikoljštaci” su u Visokom, Cikotama i Braincima (Vlasenica), Baljaniću (Doboj), Vinskoj i Liješću (Derventa).
___________________
Stojan Karadžić, Vuk Šibalić: „Drobnjak i porodice u DROBNJAKU i njihovo porijeklo“, II dopunsko izdanje, Beograd, 1997, IŠ ‘Stručna knjiga’
KANDIĆI
(žive na Slatini)
Ovo bratstvo potiče iz Hercegovine, iz okoline Nevesinja, odakle su se krajem 17. vijeka doselili u drobnjačko selo Slatinu. Ne znaju kako su se tada prezivali, a sadašnje prezime su dobili po Kandi, ženi Vasiljevoj, koja je rano ostala udovica, pa se njen sin Vidak po majci Kandi prozva Kandić. Vidak je imao Vasilja, a Vasilj Damjana i Andriju. Njihovi potomci žive na Slatini.
Ovo bratstvo se uklapalo u sve akcije koje su Drobnjaci vodili u dugom vremenskom periodu, a to su bile neprekidne borbe protiv neprijatelja – Turaka, zatim Austrougarske i na kraju protiv mrskog fašističkog okupatora i njihovih domaćih saradnika.
Luka Kandić sa Slatine je poginuo na Mojkovcu 7. januara 1916. godine, a njegovi bratstvenici Jakov i Bogdan ponijeli su rane sa ove krvave epopeje.
Jevrem Kandić sa Slatine poginuo je u Morači 1942. godine kao pripadnik jedinica NOV-a.
Braća Milorad, Radomir i Velimir, sinovi Isailovi sa Slatine, opredijelili su se za NOP od prvih ustaničkih dana. Milorad je kao pripadnik u stroju Četvrte crnogorske proleterske brigade bio komandir voda i komandir čete; poginuo je kod Čačka 1944. godine kao komandant bataljona. I njegov brat Radomir bio je rukovodilac SKOJ-a, borac Četvrte crnogorske brigade, pa kurir štaba Drugog korpusa; gine 30. decembra 1943. godine kod Pljevalja. Treći Isailov sin Velimir je, kao i njegova braća, bio u NOP-u od 1941. godine, prvo u Durmitorskom odredu, a kasnije u stroju Četvrte crnogorske brigade, pa krajem rata u bataljonu Drugog korpusa.
Vojislav Tripkov je bio u NOP-u od 1941. godine, prvo u Durmitorskom odredu, kasnije u jedinicama Četvrte i Sedme crnogorske brigade, a krajem rata komesar bataljona u Četrnaestoj srpskoj brigadi. RVI.
Kandića ima odseljenih u Vraneš, u Zatarju, gdje se prezivaju Drobnjaci.
Radomir-Raško, privredni rukovodilac, bio je predsjednik opštine Šavnik.
Slave Đurđevdan, a prislužuju Pantelijevdan.
IZVOR: Stojan Karadžić, Vuk Šibalić: Drobnjak i porodice u Drobnjaku i njihovo porijeklo, 1997, priredio saradnik portala POREKLO Vojislav Ananić
* * *
Prezime Kandić istražili su Mr Radomir D. Rakić i Vera Stanisavljević-Rakić u rubrici Koreni (frankfurtske „Vesti“):
Iz Švajcarske (ne navodeći adresu), javlja se inž. Dragoslav M. Kandić, rodom iz zaseoka Đeren, kraj Niša, koji slavi Sv. Luku. Navodi da su se tu doselili 1903, iz mesta Krstac u Sjenici, a beleži i imena predaka, sve do čukundeda. Interesuje ga odakle su došli u Sjenicu i da li su u nekom srodstvu sa familijama sličnih prezimena: Kadić, Kondić i Kodić. Kaže da “kraj Mostara u Bosni” ima selo u kome se svi prezivaju Kandić.
Da počnemo “od kraja”. Kandića zaista ima “kraj Mostara”, u selu Međine, u Mostarskom Blatu (u Hercegovini), ali im se ne zna poreklo, a slave Nikoljdan. Sva navedena prezimena, osim nekoliko istih glasova, nemaju ništa zajedničko.
Prezime Kandić je, van svake sumnje, matronimičko, prema nekoj čestitoj udovici Kandi. Kanda je kraći oblik od Kandosava (kako se, po narodnoj pesmi, zvala sestra cara Dušana) ili od Kandakija, od izvornog novozavetnog grčkog imena. Ne možemo reći da li je po njoj dobila prezime familija potomaka doseljenika iz nevesinjskog kraja, iz koje se jedan udovac, u Vranešu kod Kolašina, oženio sestrom odnosno rođakom kaluđera Srbljanovića koja se ovako zvala. Ima i verzija da je taj kaluđer uzeo pretka Kandića kao nahoče, doveo ga svojima, a posle priženio spomenutom Kandom.
Kandića iz Drobnjaka ima i u Pivi (u Stabnima i Kovačima), slave Jovanjdan. Stabnjani su, po predanju jedna grana Tufegdžića, a prezime takođe duguju jednoj Kandi, u ovom slučaju udovici nekog Staniše Tufegdžića. Od Kandića iz Pive su, verovatno, i oni u užičkoj Crnoj Gori, u selu Drenovica, kao i Kandići u Bakincima, samo što oni slave Sv. Nikolu. Ima ih i u Donjem Dragačevu, u Dučalovićima i Grabu (ali nema podatka o slavi).
Kandići u Kačeru, u selu Reljinci, slave Aranđelovdan (ranije Lazarevu subotu), u Levču slave jesenju Svetu Petku, a preslavljaju letnju. U Lepenici, u selu Opornica, slave isto Sv. Petku, ali imaju predanje da su se sredinom 18. veka doselili iz okoline Prištine. U kosmajskom selu Rogača, Kandići su velika i imućna familija. Slave Sv. Nikolu, a doselili su se od Niša početkom 20. veka. U Kuršumliji, u Krivaji su Kandići, kolonisti sa Kosova, gde su kolonizovani u selo Bariljevo 1931.
Kandića ima dosta i u Bosni. Slave nekoliko raznih krsnih imena. U Dubravici (Srebrenica) i Rakovcu (Maglaj) Sv. arhiđakona Stefana, u Vlasenici, Jeremićima i Golićima (kod Vlasenice) Sv. Jovana, a “nikoljštaci” su u Visokom, Cikotama i Braincima (Vlasenica), Baljaniću (Doboj), Vinskoj i Liješću (Derventa).
Da zaključimo. Sudeći po krsnom imenu, Kandići našeg čitaoca najverovatnije su od rovačke grane (od Kolašina). A zaselak Đeren jeste relativno blizu Niša, ali je na levoj strani Južnog Pomoravlja.
IZVOR: Mr Radomir D. Rakić i Vera Stanisavljević-Rakić, „Koreni“, poreklo srpskih porodica i prezimena, rubrika iz frankfurtskih „Vesti“
2. maj 2012. u 20:37
Sarko
Kandici u Smederevkom Podunavlju u selu Mihajlovcu i Vrbovcu, slave Djurdjic, po predanju stari su im od Sjenicke visoravni. Njihovi ogranci su (Jovanovici i Jorgici i jos druga razlicita prezimena).
Kandici u Belici u selu Kolari (danas opstina Jagodina), slave Sv. Nikolu. Doseljeni sa Kosova oko 1820 godine.
27. maj 2012. u 15:46
VITOMIR RADOVIC
POREKLO PORODICE RADOVIC SA SLAVOM SV. DJORDJE.
6. mart 2013. u 02:24
ivan,kandic
Postovanje ja sam Kandic iz sela Slatina kod Savnika, Crna Gora-Drobnjaci. Interesuju me svi koi zele da podijele misljenje ili znanje o mom prezimenu da mi pomognu i takodje bi volio da nabavim knjigu Drobnjaci od Andrije Luburica, hvala.
6. mart 2013. u 13:01
Nebojša Novaković
Ovo su podaci iz knjige Andrije Luburića :
” Kandići (17 kuća) u Slatini.
Uopšteno je narodno predanje, da su Kandići pozniji doseljenici u Drobnjaku. O njihovom poreklu ne može se tačno saznati i o tome postoje dve verzije: Oni pričaju da su poreklom iz Nevesinja i da su se u Drobljak doselili pre dve-tri stotine godina i prvo se naselili u Jezirima kod Žabljaka. Misle, da su tu stanovali oko trideset godina, obogatili se i zbog nečeg se raselili, jedni odu u Vraneš (Kolašin) i tamo se prozovu Drobnjacima. Tada Mijajlo Kandić sa sinom Vasiljem dođe u Slatinu kod kaluđera Srbljanovića. On ga tu naseli i dade Vasilju za ževu sestru, Kandu, po kojoj se i prozovu. Ne znaju, kako su se tada prezivali. Vasilj je s Kandom imao sina Vidaka, a on Vasilja. Ovaj, pak, Damjana i Andriju, od kojih su svi a Kndići. Tako ovde imamo tri pasa da su imali samo po jednog sina, tek četvrti je imao dvojicu.
Okolne porodice pričaju, da su Kandići od nekog ostavljenog deteta, koje je kaluđer Šutulja idući po „pisaniji negde naišao, doveo i podigao, a docnije naselio i oženio svojom sestrom, a po drugima rodicom, Kandom, po kojoj su i prezime dobili. Uzmu slavu i prislugu svojih ujaka Srbljanovića
Pasovi: Šurko (rođ. 1867),— Sava — Ilija — Vasilj — Vidak – Vasilj — Mijajlo, koji je i došao na Slatinu.
Slave Đurđevdan, a prislužuju Pantelijev dan. ”
Stojan Karadžić kaže sledeće o Kandićima (Drobnjak, porodice u Drobnjaku i njihovo poreklo):
” Ovo bratstvo se uklapalo u sve akcije koje su Drobnjaci vodili u dugom vremenskom periodu, a to su bile neprekidne borbe protiv neprijatelja — Turaka, zatim Austrougarske i na kraju protiv mrskog fašističkog okupatora i njihovih domaćih saradnika.
Luka Kandić sa Slatine je poginuo na Mojkovcu 7. januara 1916. godine, a njegovi bratstvenici Jakov i Bogdan ponijeli su rane sa ove krvave epopeje.
Jevrem Kandić sa Slatine poginuo je u Morači 1942. godine kao pripadnik jedinica NOV-a.
Braća Milorad, Radomir i Velimir, sinovi Isailovi sa Slatine, opredijelili su se za NOP od prvih ustaničkih dana.
Milorad je kao pripadnik u stroju Četvrte crnogorske proleterske brigade bio komandir voda i komandir čete; poginuo je kod Čačka 1944. godine kao komandant bataljona. I njegov brat Radomir bio je rukovodilac SKOJ-a, borac Četvrte crnogorske brigade, pa kurir štaba Drugog korpusa; gine 30. decembra 1943. godine kod Pljevalja. Treći Isailov sin Velimir je, kao i njegova braća, bio u NOP-u od 1941. godine, prvo u Durmitorskom odredu, a kasnije u stroju Četvrte crnogorske brigade, pa krajem rata u bataljonu Drugog korpusa.
Vojislav Tripkov je bio u NOP-u od 1941. godine, prvo u Durmitorskom odredu, kasnije u jedinicama Četvrte i Sedme crnogorske brigade, a krajem rata komesar bataljona u Četrnaestoj srpskoj brigadi. RVI.
Kandića ima odseljenih u Vraneš, u Zatarju, gde se prezivaju Drobnjaci.
Radomir-Raško, privredni rukovodilac, bio je predsjednik opštine Šavnik.
Slave Đurđevdan, a prislužuju Pantelijevdan. ”
http://www.mediafire.com/?xmwtwc3cpc7zgat
Sa ovog linka možete preuzeti knjigu Andrije Luburića.
16. avgust 2016. u 05:57
Dejan
Postovanje,Kandici u Drobnjaku ne slave Djurdjev dan vec Pantelijev dan.moj pradjed je rodjen 1915 a prije njega ima deset pasusa sto ja znam,sto dovodi do zakljucka da su se recimo svi zenili sa dvadeset godina znacilo bi da na Slatini postojimo bar od 1715 ugrubo receno.Jako lose odradjeno istrazivanje i dosta povrsno gadjanje godinama.
18. mart 2013. u 12:15
ivan,kandic
Hvala na odgovoru. Ako imas jos podataka o o imenima Kandica i gde zive ili neku knjigu da mi preporucis bio bi zahvalan. Ja radim rodoslov svoje porodice i ne podudaraju mi se godine. Ako imas nesto jos bio bi presrecan. Hvala puno. Ivan Kandic
14. oktobar 2014. u 12:26
Bladeta Kandic
Pozdrav Ivane
Zovem se Vladeta (Vlada) Kandic i rodom sam iz Macve tj. sela Macvanski Prnjavor u Srbiji. Nas Kandica ovde ima tacno 6 kuca. Po saznanju sto od mestana a sto od predaka , vodimo poreklo od Bijelog Polja a govori se da smo ovdasnje mesto osnovali zajedno sa jos 3 brata Carko, Perko, Ripko od kojih su nastali ovdasnji Carkici , Perici i Ribici…Po rasprostranjenosti i polozaju kuca a takodje i grobova postoji logika jer smo svi prilicno centralno rasporedjeni..Slavimo Sv.Nikolu a za zadusnice kada pominjemo pretke Tata uvek prvu svecu pali Savi pa Vasi pa Peri,Kandi pa Zivku, Mladenu,Jevremu,Vladisavu,Ranku…
Nadam se da sam da ti na neki nacin pomogao
Pozdrav
24. novembar 2017. u 22:59
Srdjan Kandic
Pozdrav!
Ja sam Kandić iz Pocerskog Dobrića – grad Šabac. Slavimo Đurđevdan. Ima nas 20-ak kuća. Ja ne živim tamo, niti sam rođen tamo, ali imam familiju koja u Dobriću živi. Postoje dve tvrdnje: da smo Drobnjaci, i da smo odnekud od Jadra… Životna želja mi je da saznam istinu…
25. novembar 2017. u 07:56
Joksim
Srđane uradite dnk test po muškoj liniji, eto saznanja da li ste od Drobnjaka.
15. jul 2013. u 16:27
niša petronijević
Milojkovići iz sela Popšica kod Svrljiga nose prezime po Milojku rođenom 1822.
Milojko Radosavljević je sa svojom ženom Pavlijom očuvao pet sinova : Konstanstina, Veljka, Stamenka, Vojislava i Nikolu. On i sinovi njegovi stvorili su jak Rod ( pod imenom BAKALCI ) koji je imao dve vodenice, ergelu konja i trgovinu.
Milojkov otac zvao se Radosov Ranđelović i rođen je 1797 na Tresibabi iznad današnjeg Knjaževca. Otac Radosavljev zvao se Ranđel i ratovao je pod barjakom Hajduk-Veljka. Radoslov Ranđelović je sa svojom ženom Janom rođenom 1797 očuvao tri sina: Milojka, Milenka i Vićentija od kojih su nastale familije Bakalci i Ljotinci.Slave Svetog Nikolu.
21. jun 2014. u 08:49
mirjana dobra kandic
Koje je poreklo Kandica iz Plava (Crna-Gora)?
21. jun 2014. u 09:55
Nebojša Novaković
Kandići su jedna od najstarijih porodica u ovom kraju. Andrija Jovićević, koji je ispitivao poreklo stanovništva plavsko-gusinjske oblasti, nije uspeo da sazna njihovo poreklo. Zna se samo da su odnekud iz crne Gore.
16. avgust 2016. u 05:47
Dejan
Tragajuci za porijeklom prezimena Kandic u drobnjaku,dosao sam do saznanja da su gore vec pomenuti istrazivaci jako povrsno i traljavo odradili to istrazivanje koje obiluje kontradiktornostima i moram reci neistinama.posebno je neistina da se kandici u drobnjaku pominju od 1867 godine.ko zna da sabira sve mu je jasno.
1. januar 2017. u 01:14
Aleksandra
I moji slave Pantelijev dan. A baba mi je samo pominjala neku Kandu koja je imala 3sina i da smo mi pretci nekog od ta 3 sina…to je sve sto je znala.
21. januar 2017. u 01:25
Ivan Karličić
Kandići iz sela Krstac kod Sjenice, ovde pomenuti u navodu iz frankfurtskih “Vesti”, bili su veliki prijatelji mog pradede Ilije Kneževića (1879-1915) iz sela Lopiža kod Sjenice i njegovog oca Joksima, mog čukundede. Moji preci Kneževići su 1900.godine izvršili krvnu osvetu u selu Orahovica kod Bijelog Polja nakon čega su se oko dve godine skrivali pod prezimenom Kandić, Kandići su im pomagali u skrivanju i posle peripetija naselili su se Kneževići u Lopiže kod Sjenice gde su ponovo uzeli staro prezime Knežević. Kneževići iz Lopiža slave Petkovdan, jesenju Svetu Petku.
Kandići u selu Krstac su bili uskoro i sami primorani na krvnu osvetu. Aga muhamedanski Srbin ih je 1903. naterao da rade na Gospođindan, Veliku Gospojinu što su oni doživeli kao uvredu i svetogrđe. Iste noći muslimani su silovali devojke Kandića, počinioci su bili verovatno od prezimena poturčenih Srba Salakovića. Kada su se nakon silovanja poturice napile i zaspali, Kandići su ih iz osvete poklali sekirama. Jedan od poturica je ostao živ nedokrajčen i ispričao je šta je bilo.
Sutradan je to saznala i učenica učiteljske škole devojka Darinka Dara Kandić (živela 110 godina, 1884-1994), kasnija ugledna učiteljica u Sjenici i Nišu, jer je njena majka plakala, pričala o tome i zapomagala: “Šta im je to trebalo!” Jedna moja rođaka Borka Kaličanin udata Vujović (1939-) je kao sestričina Dare Kandić obilazila nju u dubokoj starosti u Kragujevcu i prenosila mi je Darina sećanja, pripremao sam se kao gimnazijalac da obiđem baku Daru, ali je ona iznenada umrla oko 1.maja 1994. u 110-oj godini života. Dara je kao učiteljica u Sjenici radila za vreme tursko i njen učenik je 1910.godine bio poznati sjenički krojač Dimitrije Diša Vojinović (1903-1997) kojeg sam više puta 1995. i 1996. intervjuisao čineći tonski zapis. Dara je još bila živa kada je njen učenik imao 91 godinu. Sačuvani su izveštaji ministarstva prosvete o radu gospođice Darinke Kandićeve u Sjenici u školskoj 1919/20.godini, mada je ona radila već oko 1907.godine.
Da se vratim na 1903.godinu i krvnu osvetu Kandića. Saznalo se za njihovo delo i očekivali su odmazdu poturčenih Srba i turskih vlasti, zato su se pokupili sa čeljadima i stokom i preko noći prešli granicu samostalnog dela Srbije na Javoru te se odselili prema Nišu. Malobrojni su ostali u Sjenici među kojima i učiteljica Dara, ali se i ona negde oko 1930.godine odselila u Niš da bude bliže svojima, a posle drugog svetskog rata se nastanila u Kragujevcu gde ju je od 1966. do 1994. redovno obilazila njena sestričina moja rođaka (dalja tetka) Borka Kaličanin udata Vujović.
Sećanje na krvnu osvetu Kandića i danas je živo u Sjenici pa se o njima glasno ne priča u muslimanskim mahalama, barem stari ljudi se ustručavaju jer se 70-tih desio jedan slučaj. Sestrić odbeglih osvetnika Kandića Vojimir Terzić radio je u tekstilnoj fabrici “Vesna” u Sjenici i sprijateljio se sa jednim muhamedanskim Srbinom, kolegom iz fabrike, koji je i privatno radio kao krojač. Ode on kod tog muslimana kući da mu nešto skroji, ali nije znao da je on unuk onog jedinog muslimana-učesnika silovanja nad devojkama Kandića 1903. koji je preživeo udarac sekirom u glavu. Toplo se raspričaše kolege do familijarnosti, u jednom trenu Vojimir bezazleno reče: “Mene su Kandići ujaci!” Čuvši to kolega musliman se izbezumi od mržnje i viknu: “Napolje, majku ti jebem!” Vojimir se prepade i pobeže, izraz lica ovog muslimana bio je kao da je spreman da ga istog trenutka zadavi. Posle se to dugo prepričavalo kao opomena koliko muhamedanski Srbi bolje pamte stradanja svojih starih nego što to čine naši pravoslavni Srbi.
21. septembar 2020. u 20:55
Milan
Veliki pozdrav Vama,
Moji Kandici su 1903 iz sela Donje Lopiže mislim dosli zbog krvne osvete, u Niš, tacnije selo Đeren Devča opstina Merošina
U tom selu je ostalo 10ak starijih uglavnom ljudi
Istinita je priča o krvnoj osveti
Msm da su moji rodjaci isli u Krstac ili Lopize kod Sjenice da obidju ognjiste.
Sam hteo da potvrdim Vasu pricu
8. jun 2022. u 10:40
Ivan Karličić
Hvala na javljanju, Milane, i veliki pozdrav. Važno mi je da mi kažete koju su slavu slavili Vaši preci Kandići u selu Lopiže kod Sjenice?
8. avgust 2022. u 00:04
Milan Kandić
Pozdrav
Moji slave svetog Luku
To je preneseno iz Lopiža
Svi Kandići kod nas slave svetog Luku
Zaseok Đeren opstina Merošina
Moj broj je 0637108906
Voleo bih da imamo kontakt
15. jul 2023. u 22:42
Milan Kandić
Pozdrav Vama
Vole bih da saznam nesto vise o Kandicima iz Sjenice rodjacima nasim
Naravno ako nije problem
broj 0637108906