Порекло презимена Кандић

5. фебруар 2012.

коментара: 22

Презимена

Кандића има крај Мостара, у селу Међине, у Мостарском Блату (у Херцеговини), али им се не зна порекло, а славе Никољдан.

Презиме Кандић је матронимичко, према некој честитој удовици Канди. Канда је краћи облик од Кандосава (како се, по народној песми, звала сестра цара Душана) или од Кандакија, од изворног новозаветног грчког имена. Не можемо рећи да ли је по њој добила презиме фамилија потомака досељеника из невесињског краја, из које се један удовац, у Вранешу код Колашина, оженио сестром односно рођаком калуђера Србљановића која се овако звала. Има и верзија да је тај калуђер узео претка Кандића као нахоче, довео га својима, а после приженио споменутом Кандом.

Кандића из Дробњака има и у Пиви (у Стабнима и Ковачима), славе Јовањдан. Стабњани су, по предању једна грана Туфегџића, а презиме такође дугују једној Канди, у овом случају удовици неког Станише Туфегџића. Од Кандића из Пиве су, вероватно, и они у ужичкој Црној Гори, у селу Дреновица, као и Кандићи у Бакинцима, само што они славе Св. Николу. Има их и у Доњем Драгачеву, у Дучаловићима и Грабу (али нема податка о слави).

Кандићи у Качеру, у селу Рељинци, славе Аранђеловдан (раније Лазареву суботу), у Левчу славе јесењу Свету Петку, а преслављају летњу. У Лепеници, у селу Опорница, славе исто Св. Петку, али имају предање да су се средином 18. века доселили из околине Приштине. У космајском селу Рогача, Кандићи су велика и имућна фамилија. Славе Св. Николу, а доселили су се од Ниша почетком 20. века. У Куршумлији, у Криваји су Кандићи, колонисти са Косова, где су колонизовани у село Бариљево 1931.

Кандића има доста и у Босни. Славе неколико разних крсних имена. У Дубравици (Сребреница) и Раковцу (Маглај) Св. архиђакона Стефана, у Власеници, Јеремићима и Голићима (код Власенице) Св. Јована, а “никољштаци” су у Високом, Цикотама и Браинцима (Власеница), Баљанићу (Добој), Винској и Лијешћу (Дервента).

___________________

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’

КАНДИЋИ

(живе на Слатини)

Ово братство потиче из Херцеговине, из околине Невесиња, одакле су се крајем 17. вијека доселили у дробњачко село Слатину. Не знају како су се тада презивали, а садашње презиме су добили по Канди, жени Васиљевој, која је рано остала удовица, па се њен син Видак по мајци Канди прозва Кандић. Видак је имао Васиља, а Васиљ Дамјана и Андрију. Њихови потомци живе на Слатини.

Ово братство се уклапало у све акције које су Дробњаци водили у дугом временском периоду, а то су биле непрекидне борбе против непријатеља – Турака, затим Аустроугарске и на крају против мрског фашистичког окупатора и њихових домаћих сарадника.

Лука Кандић са Слатине је погинуо на Мојковцу 7. јануара 1916. године, а његови братственици Јаков и Богдан понијели су ране са ове крваве епопеје.

Јеврем Кандић са Слатине погинуо је у Морачи 1942. године као припадник јединица НОВ-а.

Браћа Милорад, Радомир и Велимир, синови Исаилови са Слатине, опредијелили су се за НОП од првих устаничких дана. Милорад је као припадник у строју Четврте црногорске пролетерске бригаде био командир вода и командир чете; погинуо је код Чачка 1944. године као командант батаљона. И његов брат Радомир био је руководилац СКОЈ-а, борац Четврте црногорске бригаде, па курир штаба Другог корпуса; гине 30. децембра 1943. године код Пљеваља. Трећи Исаилов син Велимир је, као и његова браћа, био у НОП-у од 1941. године, прво у Дурмиторском одреду, а касније у строју Четврте црногорске бригаде, па крајем рата у батаљону Другог корпуса.

Војислав Трипков је био у НОП-у од 1941. године, прво у Дурмиторском одреду, касније у јединицама Четврте и Седме црногорске бригаде, а крајем рата комесар батаљона у Четрнаестој српској бригади. РВИ.

Кандића има одсељених у Вранеш, у Затарју, гдје се презивају Дробњаци.

Радомир-Рашко, привредни руководилац, био је предсједник општине Шавник.

Славе Ђурђевдан, а прислужују Пантелијевдан.

 

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

*   *   *

Презиме Кандић истражили су Мр Радомир Д. Ракић и Вера Станисављевић-Ракић у рубрици Корени (франкфуртске „Вести“):

 

Из Швајцарске (не наводећи адресу), јавља се инж. Драгослав М. Кандић, родом из засеока Ђерен, крај Ниша, који слави Св. Луку. Наводи да су се ту доселили 1903, из места Крстац у Сјеници, а бележи и имена предака, све до чукундеда. Интересује га одакле су дошли у Сјеницу и да ли су у неком сродству са фамилијама сличних презимена: Кадић, Кондић и Кодић. Каже да “крај Мостара у Босни” има село у коме се сви презивају Кандић.

Да почнемо “од краја”. Кандића заиста има “крај Мостара”, у селу Међине, у Мостарском Блату (у Херцеговини), али им се не зна порекло, а славе Никољдан. Сва наведена презимена, осим неколико истих гласова, немају ништа заједничко.

Презиме Кандић је, ван сваке сумње, матронимичко, према некој честитој удовици Канди. Канда је краћи облик од Кандосава (како се, по народној песми, звала сестра цара Душана) или од Кандакија, од изворног новозаветног грчког имена. Не можемо рећи да ли је по њој добила презиме фамилија потомака досељеника из невесињског краја, из које се један удовац, у Вранешу код Колашина, оженио сестром односно рођаком калуђера Србљановића која се овако звала. Има и верзија да је тај калуђер узео претка Кандића као нахоче, довео га својима, а после приженио споменутом Кандом.

Кандића из Дробњака има и у Пиви (у Стабнима и Ковачима), славе Јовањдан. Стабњани су, по предању једна грана Туфегџића, а презиме такође дугују једној Канди, у овом случају удовици неког Станише Туфегџића. Од Кандића из Пиве су, вероватно, и они у ужичкој Црној Гори, у селу Дреновица, као и Кандићи у Бакинцима, само што они славе Св. Николу. Има их и у Доњем Драгачеву, у Дучаловићима и Грабу (али нема податка о слави).

Кандићи у Качеру, у селу Рељинци, славе Аранђеловдан (раније Лазареву суботу), у Левчу славе јесењу Свету Петку, а преслављају летњу. У Лепеници, у селу Опорница, славе исто Св. Петку, али имају предање да су се средином 18. века доселили из околине Приштине. У космајском селу Рогача, Кандићи су велика и имућна фамилија. Славе Св. Николу, а доселили су се од Ниша почетком 20. века. У Куршумлији, у Криваји су Кандићи, колонисти са Косова, где су колонизовани у село Бариљево 1931.

Кандића има доста и у Босни. Славе неколико разних крсних имена. У Дубравици (Сребреница) и Раковцу (Маглај) Св. архиђакона Стефана, у Власеници, Јеремићима и Голићима (код Власенице) Св. Јована, а “никољштаци” су у Високом, Цикотама и Браинцима (Власеница), Баљанићу (Добој), Винској и Лијешћу (Дервента).

Да закључимо. Судећи по крсном имену, Кандићи нашег читаоца највероватније су од ровачке гране (од Колашина). А заселак Ђерен јесте релативно близу Ниша, али је на левој страни Јужног Поморавља.

 

ИЗВОР: Мр Радомир Д. Ракић и Вера Станисављевић-Ракић, „Корени“, порекло српских породица и презимена, рубрика из франкфуртских „Вести“

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (22)

Одговорите

22 коментара

  1. 2. мај 2012. у 20:37

    Sarko

    Kandici u Smederevkom Podunavlju u selu Mihajlovcu i Vrbovcu, slave Djurdjic, po predanju stari su im od Sjenicke visoravni. Njihovi ogranci su (Jovanovici i Jorgici i jos druga razlicita prezimena).

    Kandici u Belici u selu Kolari (danas opstina Jagodina), slave Sv. Nikolu. Doseljeni sa Kosova oko 1820 godine.

    Одговори

  2. 27. мај 2012. у 15:46

    VITOMIR RADOVIC

    POREKLO PORODICE RADOVIC SA SLAVOM SV. DJORDJE.

    Одговори

  3. 6. март 2013. у 02:24

    ivan,kandic

    Postovanje ja sam Kandic iz sela Slatina kod Savnika, Crna Gora-Drobnjaci. Interesuju me svi koi zele da podijele misljenje ili znanje o mom prezimenu da mi pomognu i takodje bi volio da nabavim knjigu Drobnjaci od Andrije Luburica, hvala.

    Одговори

  4. 6. март 2013. у 13:01

    Небојша Новаковић

    Ово су подаци из књиге Андрије Лубурића :

    ” Кандићи (17 кућа) у Слатини.

    Уопштено је народно предање, да су Кандићи познији досељеници у Дробњаку. О њиховом пореклу не може се тачно сазнати и о томе постоје две верзије: Они причају да су пореклом из Невесиња и да су се у Дробљак доселили пре две-три стотине година и прво се населили у Језирима код Жабљака. Мисле, да су ту становали око тридесет година, обогатили се и због нечег се раселили, једни оду у Вранеш (Колашин) и тамо се прозову Дробњацима. Тада Мијајло Кандић са сином Васиљем дође у Слатину код калуђера Србљановића. Он га ту насели и даде Васиљу за жеву сестру, Канду, по којој се и прозову. Не знају, како су се тада презивали. Васиљ је с Кандом имао сина Видака, а он Васиља. Овај, пак, Дамјана и Андрију, од којих су сви а Кндићи. Тако овде имамо три паса да су имали само по једног сина, тек четврти је имао двојицу.
    Околне породице причају, да су Кандићи од неког остављеног детета, које је калуђер Шутуља идући по „писанији негде наишао, довео и подигао, а доцније населио и оженио својом сестром, а по другима родицом, Кандом, по којој су и презиме добили. Узму славу и прислугу својих ујака Србљановића

    Пасови: Шурко (рођ. 1867),— Сава — Илија — Васиљ — Видак – Васиљ — Мијајло, који је и дошао на Слатину.

    Славе Ђурђевдан, а прислужују Пантелијев дан. ”

    Стојан Караџић каже следеће о Кандићима (Дробњак, породице у Дробњаку и њихово порекло):

    ” Ово братство се уклапало у све акције које су Дробњаци водили у дугом временском периоду, а то су биле непрекидне борбе против непријатеља — Турака, затим Аустроугарске и на крају против мрског фашистичког окупатора и њихових домаћих сарадника.
    Лука Кандић са Слатине је погинуо на Мојковцу 7. јануара 1916. године, а његови братственици Јаков и Богдан понијели су ране са ове крваве епопеје.
    Јеврем Кандић са Слатине погинуо је у Морачи 1942. године као припадник јединица НОВ-а.
    Браћа Милорад, Радомир и Велимир, синови Исаилови са Слатине, опредијелили су се за НОП од првих устаничких дана.
    Милорад је као припадник у строју Четврте црногорске пролетерске бригаде био командир вода и командир чете; погинуо је код Чачка 1944. године као командант батаљона. И његов брат Радомир био је руководилац СКОЈ-а, борац Четврте црногорске бригаде, па курир штаба Другог корпуса; гине 30. децембра 1943. године код Пљеваља. Трећи Исаилов син Велимир је, као и његова браћа, био у НОП-у од 1941. године, прво у Дурмиторском одреду, а касније у строју Четврте црногорске бригаде, па крајем рата у батаљону Другог корпуса.

    Војислав Трипков је био у НОП-у од 1941. године, прво у Дурмиторском одреду, касније у јединицама Четврте и Седме црногорске бригаде, а крајем рата комесар батаљона у Четрнаестој српској бригади. РВИ.

    Кандића има одсељених у Вранеш, у Затарју, где се презивају Дробњаци.

    Радомир-Рашко, привредни руководилац, био је предсједник општине Шавник.
    Славе Ђурђевдан, а прислужују Пантелијевдан. ”

    http://www.mediafire.com/?xmwtwc3cpc7zgat

    Са овог линка можете преузети књигу Андрије Лубурића.

    Одговори

    • 16. август 2016. у 05:57

      Dejan

      Postovanje,Kandici u Drobnjaku ne slave Djurdjev dan vec Pantelijev dan.moj pradjed je rodjen 1915 a prije njega ima deset pasusa sto ja znam,sto dovodi do zakljucka da su se recimo svi zenili sa dvadeset godina znacilo bi da na Slatini postojimo bar od 1715 ugrubo receno.Jako lose odradjeno istrazivanje i dosta povrsno gadjanje godinama.

      Одговори

  5. 18. март 2013. у 12:15

    ivan,kandic

    Hvala na odgovoru. Ako imas jos podataka o o imenima Kandica i gde zive ili neku knjigu da mi preporucis bio bi zahvalan. Ja radim rodoslov svoje porodice i ne podudaraju mi se godine. Ako imas nesto jos bio bi presrecan. Hvala puno. Ivan Kandic

    Одговори

    • 14. октобар 2014. у 12:26

      Bladeta Kandic

      Pozdrav Ivane

      Zovem se Vladeta (Vlada) Kandic i rodom sam iz Macve tj. sela Macvanski Prnjavor u Srbiji. Nas Kandica ovde ima tacno 6 kuca. Po saznanju sto od mestana a sto od predaka , vodimo poreklo od Bijelog Polja a govori se da smo ovdasnje mesto osnovali zajedno sa jos 3 brata Carko, Perko, Ripko od kojih su nastali ovdasnji Carkici , Perici i Ribici…Po rasprostranjenosti i polozaju kuca a takodje i grobova postoji logika jer smo svi prilicno centralno rasporedjeni..Slavimo Sv.Nikolu a za zadusnice kada pominjemo pretke Tata uvek prvu svecu pali Savi pa Vasi pa Peri,Kandi pa Zivku, Mladenu,Jevremu,Vladisavu,Ranku…
      Nadam se da sam da ti na neki nacin pomogao

      Pozdrav

      Одговори

      • 24. новембар 2017. у 22:59

        Srdjan Kandic

        Поздрав!

        Ја сам Кандић из Поцерског Добрића – град Шабац. Славимо Ђурђевдан. Има нас 20-ак кућа. Ја не живим тамо, нити сам рођен тамо, али имам фамилију која у Добрићу живи. Постоје две тврдње: да смо Дробњаци, и да смо однекуд од Јадра… Животна жеља ми је да сазнам истину…

        Одговори

  6. 15. јул 2013. у 16:27

    niša petronijević

    Милојковићи из села Попшица код Сврљига носе презиме по Милојку рођеном 1822.
    Милојко Радосављевић је са својом женом Павлијом очувао пет синова : Констанстина, Вељка, Стаменка, Војислава и Николу. Он и синови његови створили су јак Род ( под именом БАКАЛЦИ ) који је имао две воденице, ергелу коња и трговину.
    Милојков отац звао се Радосов Ранђеловић и рођен је 1797 на Тресибаби изнад данашњег Књажевца. Отац Радосављев звао се Ранђел и ратовао је под барјаком Хајдук-Вељка. Радослов Ранђеловић је са својом женом Јаном рођеном 1797 очувао три сина: Милојка, Миленка и Вићентија од којих су настале фамилије Бакалци и Љотинци.Славе Светог Николу.

    Одговори

  7. 21. јун 2014. у 08:49

    mirjana dobra kandic

    Koje je poreklo Kandica iz Plava (Crna-Gora)?

    Одговори

    • 21. јун 2014. у 09:55

      Небојша Новаковић

      Кандићи су једна од најстаријих породица у овом крају. Андрија Јовићевић, који је испитивао порекло становништва плавско-гусињске области, није успео да сазна њихово порекло. Зна се само да су однекуд из црне Горе.

      Одговори

  8. 16. август 2016. у 05:47

    Dejan

    Tragajuci za porijeklom prezimena Kandic u drobnjaku,dosao sam do saznanja da su gore vec pomenuti istrazivaci jako povrsno i traljavo odradili to istrazivanje koje obiluje kontradiktornostima i moram reci neistinama.posebno je neistina da se kandici u drobnjaku pominju od 1867 godine.ko zna da sabira sve mu je jasno.

    Одговори

  9. 1. јануар 2017. у 01:14

    Aleksandra

    I moji slave Pantelijev dan. A baba mi je samo pominjala neku Kandu koja je imala 3sina i da smo mi pretci nekog od ta 3 sina…to je sve sto je znala.

    Одговори

  10. 21. јануар 2017. у 01:25

    Иван Карличић

    Кандићи из села Крстац код Сјенице, овде поменути у наводу из франкфуртских “Вести”, били су велики пријатељи мог прадеде Илије Кнежевића (1879-1915) из села Лопижа код Сјенице и његовог оца Јоксима, мог чукундеде. Моји преци Кнежевићи су 1900.године извршили крвну освету у селу Ораховица код Бијелог Поља након чега су се око две године скривали под презименом Кандић, Кандићи су им помагали у скривању и после перипетија населили су се Кнежевићи у Лопиже код Сјенице где су поново узели старо презиме Кнежевић. Кнежевићи из Лопижа славе Петковдан, јесењу Свету Петку.

    Кандићи у селу Крстац су били ускоро и сами приморани на крвну освету. Ага мухамедански Србин их је 1903. натерао да раде на Госпођиндан, Велику Госпојину што су они доживели као увреду и светогрђе. Исте ноћи муслимани су силовали девојке Кандића, починиоци су били вероватно од презимена потурчених Срба Салаковића. Када су се након силовања потурице напиле и заспали, Кандићи су их из освете поклали секирама. Један од потурица је остао жив недокрајчен и испричао је шта је било.

    Сутрадан је то сазнала и ученица учитељске школе девојка Даринка Дара Кандић (живела 110 година, 1884-1994), каснија угледна учитељица у Сјеници и Нишу, јер је њена мајка плакала, причала о томе и запомагала: “Шта им је то требало!” Једна моја рођака Борка Каличанин удата Вујовић (1939-) је као сестричина Даре Кандић обилазила њу у дубокој старости у Крагујевцу и преносила ми је Дарина сећања, припремао сам се као гимназијалац да обиђем баку Дару, али је она изненада умрла око 1.маја 1994. у 110-ој години живота. Дара је као учитељица у Сјеници радила за време турско и њен ученик је 1910.године био познати сјенички кројач Димитрије Диша Војиновић (1903-1997) којег сам више пута 1995. и 1996. интервјуисао чинећи тонски запис. Дара је још била жива када је њен ученик имао 91 годину. Сачувани су извештаји министарства просвете о раду госпођице Даринке Кандићеве у Сјеници у школској 1919/20.години, мада је она радила већ око 1907.године.

    Да се вратим на 1903.годину и крвну освету Кандића. Сазнало се за њихово дело и очекивали су одмазду потурчених Срба и турских власти, зато су се покупили са чељадима и стоком и преко ноћи прешли границу самосталног дела Србије на Јавору те се одселили према Нишу. Малобројни су остали у Сјеници међу којима и учитељица Дара, али се и она негде око 1930.године одселила у Ниш да буде ближе својима, а после другог светског рата се настанила у Крагујевцу где ју је од 1966. до 1994. редовно обилазила њена сестричина моја рођака (даља тетка) Борка Каличанин удата Вујовић.

    Сећање на крвну освету Кандића и данас је живо у Сјеници па се о њима гласно не прича у муслиманским махалама, барем стари људи се устручавају јер се 70-тих десио један случај. Сестрић одбеглих осветника Кандића Војимир Терзић радио је у текстилној фабрици “Весна” у Сјеници и спријатељио се са једним мухамеданским Србином, колегом из фабрике, који је и приватно радио као кројач. Оде он код тог муслимана кући да му нешто скроји, али није знао да је он унук оног јединог муслимана-учесника силовања над девојкама Кандића 1903. који је преживео ударац секиром у главу. Топло се распричаше колеге до фамилијарности, у једном трену Војимир безазлено рече: “Мене су Кандићи ујаци!” Чувши то колега муслиман се избезуми од мржње и викну: “Напоље, мајку ти јебем!” Војимир се препаде и побеже, израз лица овог муслимана био је као да је спреман да га истог тренутка задави. После се то дуго препричавало као опомена колико мухамедански Срби боље памте страдања својих старих него што то чине наши православни Срби.

    Одговори

    • 21. септембар 2020. у 20:55

      Milan

      Veliki pozdrav Vama,
      Moji Kandici su 1903 iz sela Donje Lopiže mislim dosli zbog krvne osvete, u Niš, tacnije selo Đeren Devča opstina Merošina
      U tom selu je ostalo 10ak starijih uglavnom ljudi
      Istinita je priča o krvnoj osveti
      Msm da su moji rodjaci isli u Krstac ili Lopize kod Sjenice da obidju ognjiste.
      Sam hteo da potvrdim Vasu pricu

      Одговори

      • 8. јун 2022. у 10:40

        Иван Карличић

        Хвала на јављању, Милане, и велики поздрав. Важно ми је да ми кажете коју су славу славили Ваши преци Кандићи у селу Лопиже код Сјенице?

        Одговори
1 2