Prezime Brkić se u Hercegovini pojavljuje u sve tri konfesije. Pravoslavni Brkići su, kako piše Risto Milićević u “Hercegovačkim prezimenima”, u selu Donji Poplat kod Stoca. Došli su “iz Dola u stolačkom srezu. Dovela ih mati kad se preudala”. Ima ih i u selu Do na Hrgudu (Stolac). Slave Nikoljdan.
Brkići katolici su u selu Radišići, Grab, Klobuk (Ljubuški), Kosor (Mostar), Rasno (Široki Brijeg) i Orahov Do (Popovo). U Radišiće su došli iz Ledinca (Mostar) u najam. U Grab je neki Brkić došao sa Studenca, “priženio se”, a u Klobuk iz Zavojana u Dalmaciji. U Kosor su doselili iz Novog Sela, a u Rasno iz “stolačkog Hrasna”. U Orahovu Dolu su ogranak Borojevića.
Brkići muslimani su nastanjeni u Prenju (Dubrave, Stolac) i Mostaru. Nekada ih je bilo i u Cernici (Gacko), gde se pominju u 18. veku.
U “Srpskom prezimeniku” Velimir Mihajlović piše da je prezime Brkić “vrlo frekventno na celom srpskom i hrvatskom jezičkom području”.
Najstariji podatak registrovan je kod Rudnika u Srbiji 1559. i 1657. godine u slavonskoj vojnoj granici.
“Za ovu patronimijsku osnovu brk- važe isti problemi kao u primerima sa brad-, s razlikom što ona nije poznata u drugim slovenskim jezicima”, piše Mihajlović.
KRSNA SLAVA: Sveti Nikola
POZNATI:
Poštovani,
ova stranica je u pripremi.
Pozivamo vas na saradnju.
Pošaljite nam svoj prilog, sve što znate o ovom prezimenu na osnovu usmenog predanja ili citiranjem navoda iz knjiga (navedite kojih) ili onog što je već objavljeno na ostalim internet sajtovima (napomenite kojim).
Obavezno napišite i koju krsnu slavu slavite i područje u kojem se ovo prezime pojavljuje.
Navedite i ime poznate ličnosti (gde je rođen-a, čime se bavi), koja nosi ovo prezime.
Vaš prilog ostavite u komentaru ili pošaljite na i-mejl:
31. decembar 2019. u 15:25
Bobo
Moje prezime je takodjer Brkic. Zivimo u sredisnjoj Bosni. Opcina Travnik. Moji predaci su dosli po saznanjima Koje imam od mog djeda iz zapadne Hercegovine, okolica Ljubuskog. U mome selu Kraljevice ima Nas Brkica 5 obitelji I jos par obitelji u susjednom selu. Obozavam istoriju I volio bih saznati sve o porijeklo svog prezimena.
22. februar 2020. u 21:50
Danijela
Pozdrav svima,
Ja sam Danijela Brkic , slavimo slavu Djurdjevdan. Po nekoj prici nasi Brkici su se doselili sa tromedje Kordun, Banija, Lika. U nekom mom istrazivanju dosla sam do mog pretka peto koleno Todora Brkica i dalje nema. Nema groba u mome mestu. On se ozenijo sa Katom Tatomirov iz moga sela ali nema njihovog groba na groblju. Seoski pop je rekao da ce probati da nadje ali tesko
27. jul 2020. u 13:46
Jelena
Pozdrav! Interesuje me šta se zna o Brkićima iz Nišavskog okruga? Slava im je Vavedenje 4.12.baba po majci mi je Brkić ne znam mnogo o njima a želim da znam. Bilo kakva pomoć u vidu informacije bi dobro došla. Hvala.
25. oktobar 2020. u 14:52
Gordan
Pripadam Brkićima poreklom iz sela Do, na izvoru reke Bregave, kod Stoca u Hercegovini. Te Brkiće pominje Risto Milićević u knjizi “Hercegovačka prezimena”. Slavimo svetog Nikolu. Familija je veoma brojna, najviše nas je u Hercegovini, ali jedna grana se razvila u Stepanovićevu u Vojvodini. Živimo i u Beogradu, Novom Sadu, Banja Luci, Bijeljini i drugim gradovima izvan Hercegovine.
Prema predanju naših starih, Spasoje Brkić je početkom 19. veka došao u Hercegovinu, navodno iz okoline Arilja. Na nadgrobnom obeležju u seoskom broblju za njegovog sina Šćepana piše da je rođen 1818, pa je moguće da se Spasoje preslio u Hercegovinu posle sloma Prvog srpskog ustanka.
Brkići žive u selu Donja Kravarica kod Arilja, slave Đurđic. U razgovoru sa Milinkom MIlikićem, koji je napisao nekoliko knjiga o istoriji sela od 13. veka, saznao sam da tamošnji Brkići slave Đurđic i da nije verovatno da smo u srodstvu sa njima. Oni su u Donju Kravaricu došli iz Severova, takođe kod Arilja, gde ih i danas ima. Takođe slave Đurđic.
Ljubomir Davidović, koji se bavi poreklom prezimena familija iz Arilja i okoline mi je rekao da je veoma moguće da je Spasoje otišao u Hercegovinu, odnosno vatio se tamo, pošto je ceo kraj oko Arilja (gde je Severovo), kao i susedno Dragačevo (gde je Donja Kravarica) naseljen potomcima nekadašnjih Hercegovaca. Oni su vekovima naseljavali jugozapadnu Srbiju.
Davidović je pomenuo i to da je nekoliko veoma dobro organizovanih hajdučkih četa početkom 19. veka upadalo u Hercegovinu, što je zabeleženo i u pismu gatačkog Smajl Age Čengića lokalnom srpskom knezu u Dragačevu, od kojeg je tražio da obuzda te hajduke. Moguće je da se Spasoje bio u toj družini i da je ostao u Hercegovini.
Postoji i verzija po kojoj su Brkići zapravo poreklom iz okoline Nikšića, od Smolčića. Po toj verziji, Đuro Smoličić se nastanio u selu Žabica između Ljubinja i Trebinja. Imao je devet sinova i kćer. Posle sukoba sa lokalnim turskim moćnikom, sinovi su se razišli na različite strane, a od jednog od njih su današnji Brkići. Ovu verziju naši stari nisu pričali.
On je navodno od Ali-paše Rizvanbegovića (hercegovački vezir od 1831. do 1851.) je dobio tapiju na zemlju oko izvora Bregave, gde su tokom 19. i u prvoj polovini 20. veka izgrađene brojne vodenice (mlinice) i stupe (u njima su se vodom prala sukna i ostale tkanine). Tako je nastalo selo Do u kojem, osim Brkića, žive i Škrbe.
31. decembar 2020. u 13:45
Ivan
Ne znam da li smo rod, ali moji Brkići su iz Gornje Trepče kod Čačka(relativno blizu Arilja) i tu smo od pre 200 godina. Slavimo Nikoljdan!
25. oktobar 2020. u 15:13
Gordan Brkić
Pripadam Brkićima poreklom iz sela Do, na izvoru reke Bregave, kod Stoca u Hercegovini. Te Brkiće pominje Risto Milićević u knjizi “Hercegovačka prezimena”. Slavimo svetog Nikolu. Familija je veoma brojna, najviše nas je u Hercegovini, ali jedna grana se razvila u Stepanovićevu u Vojvodini. Živimo i u Beogradu, Novom Sadu, Banja Luci, Bijeljini i drugim gradovima izvan Hercegovine.
Prema predanju naših starih, Spasoje Brkić je početkom 19. veka došao u Hercegovinu, navodno iz okoline Arilja. Na nadgrobnom obeležju u seoskom groblju za njegovog sina Šćepana piše da je rođen 1818, pa je moguće da se Spasoje preselio u Hercegovinu posle sloma Prvog srpskog ustanka.
Spasoje je navodno od Ali-paše Rizvanbegovića (hercegovački vezir od 1831. do 1851.) je dobio tapiju na zemlju oko izvora Bregave, gde su tokom 19. i u prvoj polovini 20. veka izgrađene brojne vodenice (mlinice) i stupe (u njima su se vodom prala sukna i ostale tkanine). Tako je nastalo selo Do u kojem, osim Brkića, žive i Škrbe.
Brkići žive u selu Donja Kravarica kod Arilja. U razgovoru sa Milinkom MIlikićem, koji je napisao nekoliko knjiga o istoriji sela od 13. veka, saznao sam da tamošnji Brkići slave Đurđic i da nije verovatno da smo u srodstvu sa njima. Oni su u Donju Kravaricu došli iz sela Severova i Kruščice, takođe kod Arilja, gde ih i danas ima. I oni slave Đurđic.
Ljubomir Davidović, koji se bavi poreklom prezimena familija iz Arilja i okoline mi je rekao da je veoma moguće da je Spasoje otišao u Hercegovinu, odnosno vatio se tamo, pošto je ceo kraj oko Arilja (gde je Severovo), kao i susedno Dragačevo (gde je Donja Kravarica) naseljen potomcima nekadašnjih Hercegovaca. Oni su vekovima naseljavali jugozapadnu Srbiju.
Davidović je pomenuo i to da je nekoliko veoma dobro organizovanih hajdučkih četa početkom 19. veka upadalo u Hercegovinu, što je zabeleženo i u pismu gatačkog Smajl Age Čengića lokalnom srpskom knezu u Dragačevu, od kojeg je tražio da obuzda te hajduke. Moguće je da se Spasoje bio u toj družini i da je ostao u Hercegovini.
Postoji i verzija po kojoj su Brkići zapravo poreklom iz okoline Nikšića, od Smolčića. Po toj verziji, Đuro Smoličić se nastanio u selu Žabica između Ljubinja i Trebinja. Imao je devet sinova i kćer. Posle sukoba sa lokalnim turskim moćnikom, sinovi su se razišli na različite strane, a od jednog od njih su današnji Brkići u okolini Stoca. Ovu verziju naši stari nisu pričali.
31. oktobar 2020. u 11:59
Zoran Brkić
Ti si mi rođak. Moji su iz Sjeverova (Severovo je mešanje u istoriju), tako piše i u turskom defderu iz 16. veka. Čak … Moja baba Milojka koja je iz sela preko puta, iz Vrana, a potiče od njeguških Petrovića, govorila je Š`jeverovo. Mi slavimo Svetog Andreja. Đed Radič mi je pričao predanje da smo hrišćanstvo primili od Svetog Andreja, i da se to oduveko kod nas prenosi. Verovatno u Hercegovini. Inače, u defteru kod nas postoje imena Rajan, Brajan. Oni su držali vodenicu. Ta je vodenica vazda bila u posedu moje familije sve dok je stric nije prodao.
Mi smo došli u Sjeverovo iz Stoca (mislim čak i pre Kosovske bitke, ili posle nje), a pre toga verovatno iz jednog sela između Žabljaka i Šavnika, zapisao sam negde i naziv koji sam čuo pre par godina. [email protected]
Zoran Brkić, Beograd.
11. januar 2023. u 23:30
Dejan Brkic
Postovanje Zorane, ja sam Dejan Brkic i verovatno smo bar dalji rod. Moj deda Ilija je rodjen u Sjeverovu gde I danas postoji njegova rodna kuca. Mi slavimo Svetog Andriju. Kako rekoste, cak je I moja baba-strina govorila Šjeverovo. Moj deda je kasnije ziveo u Vrnjačkoj Banji gde se oženio I gde su rodjeni moji stric I otac. Svi su se 60tih preselili u Beograd gde sam I ja rodjen. I ja imam nekih nezvanicnih informacija o vezi sa Hercegovinom. Bilo bi mi bas drago da ukrstimo podatke. Mislim da su I informacije koje je Gordan podelio veoma značajne. Hvala I veliki pozdrav Dejan
16. maj 2021. u 22:34
Biljana
Pozdrav Brkici, ja sam djevojacki Brkic, zivim u Banjaluci. Moj tata je istrazivao nase porijeklo i dosao do saznanja da je nasa grana iz okoline Knina , i selenjem se dio zadrzao u Grahovu, a dio je dosao do Banjaluke, odnosno desna obala Vrbasa, dio koji se zove Zupa. Moji su porijeklom iz sela Seskovci, a Brkica ima kako u susjednim selima, tako i na drugoj obali Vrbasa. Nasa slava je sv. Ilija.
16. januar 2022. u 18:57
Branka Lazic
Pozdrav svima,ja sam takodje djevojački Brkic. Slavimo Sv.Nikolu. Ima nas jako malo u mjestu gdje moji zive kod Gradiške.Otac nam je pricao da je njegov predak tu doselio iz Like.Pošto nas je tu bas malo,samo dvije porodice, uvijek sam imala zelju znati odakle su tacno moji preci tu doselili I ima li nas jos negdje,a da smo u srodstvu.
17. februar 2022. u 15:08
Milivoje
Moji brkici su 1923 dosli u Beograd iz sela dalmatinske Ostrovice opština djevrske -ravni Kotari slavimo sv.stefana.
21. februar 2023. u 15:12
Milan
Pozdrav svima! Ja sam takođe Brkić 🙂 Moji su iz sela Skorica, opština Ražanj, Nišavski okrug. Koliko se ja sećam barem pola sela su Brkići (ili se bar tako meni činilo). Slavimo takođe Sv. Nikolu. Moj deda se rodio u Skorici, ali na zalost ne znam rodoslov dalje od pradede, tj. nemam informaciju odakle su naši došli na taj prostor. Ako je neko iz tog kraja, a ima detaljnije informacije, zamolio bih ga da ih podeli.
5. april 2023. u 15:51
Saša Brkić
Pozdrav Brkići,ja sam iz Pančeva…
A moji Ljubivija,Crnča,Mačkov kamen…i ta okolina.