Порекло презимена Самарџија

3. фебруара 2012.

коментара: 7

[toggle title=”ТЕСТИРАНИ САМАРЏИЈА НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ”]

Самарџија

Хаплогрупа: I2a

Порекло:

Крсна слава:

Контакт:
_________________________

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]

Поштовани,

позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (7)

Одговорите

7 коментара

  1. ranko

    zanima me odakle su dosle Samardzije u selo Medna kod Mrkonjic Grada

  2. Пеђа Улемек

    Мајка мог оца је покојна Милка Самарџија рођена у селу Црни поток. Крсна слава је Ђурђевдан. Видим да је презиме Самарџић заступњеније у литератури и да се указује да је то једно презиме у више облика. Мада има и података да има и више крсних слава…Надам се да ће преко овог портала расти све веће интересовање и да ће се доћи до јасног сазнања као о неким породицам где је већ све јасно или се већ разбистрава

  3. Niksa Samardzija

    Moja familija sa oceve strane je poreklom sa Korduna, selo Blatusa.
    Po njegovom tumacenju, uspeo je da nadje nase prezime u crkvenim popisima unazad do kraja 1700 tih u tom delu Korduna.
    Slavimo Sv.Pantelija (Pantelejmon).
    Nasa, porodicna predpostavka je da nasi preci su poreklom is Hercegovine

  4. Dragan

    Postovani..
    Zovem se Dragan, Samardzija i živim u selu Samardzije-mjesna zajednica Turjak u opštini Gradiška..
    Imam par informacija do kojih sam došao u raspitivanju o svom prezimenu..
    Pleme Samardzija potiče iz Hercegovine i bavili su se zanatom- pravljenjem “samara” za konje.. Samar je nesto slično sedlu.. Samar se stavi na konja i onda posložiš drva na samar s jedne i druge strane i onda konj nosi drva na željeno mjesto.. Zbog svog zanata, pravljenje samara-te zanatlije su dobile nadimak Samardzije, Samardzići…
    Sto se tice Krsne slave, sadašnje Samardzije slave Svetog Djordja-Djurdjevdan..
    Knjiga Srpske Slave-Čuvari Ognjišta. Pišu nešto drugo..
    Samardzije ili Samardzici su se doselili iz Krivošija u Boki u selo Ladjeviće, zaselak Rogovi kod Bileće. Po dolasku u ovo selo Samardzije su slavile Svetog Jovana-Jovanjdan, al to nije dugo trajalo. Nekoliko godina kasnije pošalju oni u Opuzen kiridzije da nabave i dotjeraju piće za krsnu slavu-Jovanjdan. Polazeći na jug, ka moru, ovi su se slabo obukli. Kada su se vraćali iz Opuzena, vrijeme se pogoršalo, nastupila je jaka zima sa snijegom i vejavicom. Kiridzije promrznu, a neki su i podlegli zbog velike hladnoće. Ljuti na Svetog Jovana što ih nije zaštitio, i da se zlo ne bi ponovilo, Samardzije u Ladjevićima odluče da promjene krsnu slavu Jovanjdan i izaberu Djursjevdan. Od tada svi Samardzije i Samardzići koje vode porijeklo od ove ‘hercegovačke grane’, a raseljeni su u razne krajeve, slave novu slavu–Svetog Djordja..

  5. Војислав Ананић

    САМАРЏИЈЕ, старо презиме по занимању претка. Самар је израђиван од дрвета, и само вјеште мајсторске руке могле су урадити угодан, по мјери одговарајући самар. Самарџије су населили Бјелајско поље око 1790. из Кистања, Далмација. Нису истог поријекла, јер не славе исту крсну славу. Већином су Ђурђевштаци, а Самарџије из Стригове славе Никољдан, мада су и они далматинског поријекла, односно црногорског (35, 617), одакле су у Стригову дошли “путевима свиле”, за Наполеонових времена, значи почетком XIX вијека (према сопштењу Душана Д. Самарџије).

    Извор: Миловој Родић – КНЕЖИЦА У КНЕШПОЉУ, Лакташи, 2006.

  6. Војислав Ананић

    САМАРЏИЈА (п). у Риљима (Невесиње). Поријеклом су Гредељевићи из Дробњака у Црној Гори. Доселили су у Риља “због муке и невоље љуте”. Славе Ђурђевдан, а прислужују Савиндан (59:212).

    Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.