Порекло презимена Ђокић

3. фебруара 2012.

коментара: 54

[toggle title=”ТЕСТИРАНИ ЂОКИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ”]

Ђокић Колџић

Хаплогрупа: R1a Z280 L1280 род А

Порекло: Ликодра, Крупањ, Србија / старије презиме Колџић

Крсна слава: Аврамијевдан

Контакт:
_________________________

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]

Презиме Ђокић широко је заступљено међу Србима. Вредан прилог о овом презимену послао је сарадник портала Порекло Небојша Новаковић

Ђокићи из Шумадије :

У Кукљину, Ђокић су пореклом из Топлице и славе Св. Аранђела.

Такође, у Темнићу и околини постоје Ђокића који су даљим пореклом из Лазаревца и славе Св. Мину (Св. Стефан Дечански).

У селу Брајковцу, Ђокићи су пореклом из Срема и славе Ђурђевдан.

У Бошњанима, Ђокићи су пореклом такође из Топлице и славе Св. Николу.

У Жагловцу, Ђокићи су непознатог порекла, а славе Св. Аранђела и Св. Мину.

У Левчу (област у Шумадији) у селу Рабреновац, Ђокићи су пореклом из Скопља и славе Св. Ђорђа.

У Адровцу (Рача), Ђокићи су пореклом из алексиначког Поморавља, а припадали су роду Илића.

У Радовању, Ђокићи су пореклом од Нове Вароши, иначе, овај крај је населила једна јака струја досељеника из Полимља.

У Гружу и Јасеницу, Ђокићи су стизали из Сјенице и околине.

У Лепеницу су Ђокићи стигли из околине Лесковца са многим другим породицама.

 

Ђокићи из Западне Србије :

У западној Србији сам пронашао такође пуно Ђокића. Колико се да приметити, највише их има у Колубари и околини, а најчешће славе Ђурђевдан и Ђурђиц.

У Бресници (Драгачево), Ђокићи су дошли из Сјенице (Лопижа). Дошли су дедови Малетко и Марко.

У Милатовцу, Ђокићи, Ружићи и Симеуновићи су пореклом од Вулићевића и сви славе Ђурђиц.

Наводим и један податак о Ђокићима из источне Србије, тачније области Млаве. Наиме, тамо су забележени Ђокићи који су даљим пореклом из Тимочке крајине.

Ђокића има и у Мачви. Тамо су забележени у следећим местима:

У Раденковићу, Ђокићи су досељени између 1829 – 1863, пореклом су из Семберије и славе Ђурђевдан.

У Равњу, Ђокићи су пореклом из Босне и славе Никољдан, има их 8 кућа.

У Штитару, Ђокићи су пореклом из Црне Горе и славе Св. Пантелију, има их 1 кућа.

Такође, у Мачви има и оних Ђокића који не знају своје даље порекло, а славе Св. Николу.

Да напоменем још да су Ђокићи из Београда даљим пореклом из Ниша и славе Ђурђиц.

 

Ђокићи из Рашке :

У селу Кузмичеву, Ђокићи су пореклом из Бијелог Поља. Славе Лазаревдан.

У селу Супње, Ђокићи су пореклом са Пештера и славе Св. Николу.

У Радаљици, Ђокићи су пореклом од породице Тмушић, славе Св. Стевана (9. јануара).

 

Ђокићи из Босне:

У Босни, презиме Ђокић спада у једно од чешћих презимена. Забележени су у следећим местима и са следећим славама:

Св. Аврамија славе Ђокићи из Цикота, Власенички округ.

Св. Аранђела славе Ђокићи из Гласинца, срез Рогатица.

Св. Стевана славе Ђокићи из Возуће, Голица, Кравице и Сребренице.

Ђурђевдан славе Ђокићи из Голица, Ракованога (Сарајевски округ), Детлака.

Ђурђиц славе Ђокићи из Возуће, Порјечина, Маглајски округ.

Св. Игњатију славе Ђокићи из Сарајевске околине.

Св. Јована славе Ђокићи из Власенице, Сребренице, Тешња, Лијешње (Сребреницки и Власенички округ).

Св. Луку славе Ђокићи из Илијаша, Височки округ.

Михољдан славе Ђокићи из Сребренице и околине.

Св. Николу славе Ђокић из Сарајева и околине.

Св. Пантелију славе Ђокићи из Сребренице и Вишеграда.

Као што се да приметити, највише Ђокића у Босни живи у Подрињу и источној Босни.

Ово су подаци о Ђокићима из Соколске нахије, која обухвата скоро цело Подриње.

Село Бесеровина:

„Ђокић (4к.; Св. Сава) у Симићима „Бесеровцима“, дошли су од Нове Вароши из Дражевића; предак им је дошао из Васојевића. Његови стари били су зидари и овде су као такви дошли. Од њих су после две породице прешле у Осат у село Калиманићи, а две су сишле у Јадар у Доњи Добрић и тамо се населиле у Видојевић. “

У наставку се помињу Баштовановићи који су заједно са Ђокићима дошли у Подриње, за њих се тврди следеће:

„Баштовановићи (9 к.; Св. Стеван) су из истог места одакле и Ђокићи и дошли су заједно са Ђокићима. И њихов је предак пореклом из Васојевића од Берана, дошао као зидар и населио се у Максимовиће „Бесеровце“. расељавали су се и данас их има у Доњем Добрићу у Јадру под овим истим презименом, одакле су неки отишлии у Мачву. “

У селу Рача се такође помињу Ђокић (Св. Стеван).

Село Горње Кошље:

„Стари су род Ђокић – Мутап (25 к.; Св.Арханђел). Ђорђија Мутап је дошао овде као поп и био је међу првим свештеницима тријешњичке цркве. Одавде су одлазили као попови; пргаве и напрасите природе ретко где су на миру свршавали. Дошли су из Пиве и сматрају да у Пиви и данас има њихових Мутап. Једна већа породица ових Мутапова отишла је Шапцу и поповали у Црниљеву и Добрићу. Мисле да су род војводи Мутапу, ма да се то не може ничим утврдити. Они су на Рамнима. “

(Ово су, иначе, подаци из књиге Љубомира Павловића, Соколска Нахија)

 

Ђокићи из Сарајевске околине:

У Сарајеву и околини су забележене две породице Ђокића.

Први спадају у једну од најстаријих породица у том крају. Наиме, преко 350 година су ту и сматрају их староседеоцима. Славе Св. Игњатију.

Други Ђокића су пореклом из Херцеговине и славе Св. Луку. У Сарајеву су се прозвали Станковићи по деди Станку.

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (54)

Одговорите

54 коментара

  1. Marko Djokic

    Djokic selo Sljivova,opstina Krupanj,zapadna Srbija,slava sv .Nikola

  2. Đokić, Kosjerić
    Bilo ko, bilo sta?

  3. Đokić

    Prezime Đokic- selo Pozarnica (planina Majevica), slava Sv. Trifun. Znate li nesto o tome?

  4. М.Ж.

    Према попису” Мачвана 1815. ” у Штитари две куће Ђокића, према грађи Шабачког архива, досељени из околине Берана у 18 веку,славе св.Пантелејмона.
    Од којих настају фамилије Живановићи,Димитрићи и Вуковићи који презиме замењују, именима очева. У Штитари постоји још једна кућа Ђокића. Сви славе св.Пантелејмона