Ђокић Колџић
Хаплогрупа: R1a Z280 L1280 род А
Порекло: Ликодра, Крупањ, Србија / старије презиме Колџић
Крсна слава: Аврамијевдан
Контакт:
_________________________
КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]
Презиме Ђокић широко је заступљено међу Србима. Вредан прилог о овом презимену послао је сарадник портала Порекло Небојша Новаковић
Ђокићи из Шумадије :
У Кукљину, Ђокић су пореклом из Топлице и славе Св. Аранђела.
Такође, у Темнићу и околини постоје Ђокића који су даљим пореклом из Лазаревца и славе Св. Мину (Св. Стефан Дечански).
У селу Брајковцу, Ђокићи су пореклом из Срема и славе Ђурђевдан.
У Бошњанима, Ђокићи су пореклом такође из Топлице и славе Св. Николу.
У Жагловцу, Ђокићи су непознатог порекла, а славе Св. Аранђела и Св. Мину.
У Левчу (област у Шумадији) у селу Рабреновац, Ђокићи су пореклом из Скопља и славе Св. Ђорђа.
У Адровцу (Рача), Ђокићи су пореклом из алексиначког Поморавља, а припадали су роду Илића.
У Радовању, Ђокићи су пореклом од Нове Вароши, иначе, овај крај је населила једна јака струја досељеника из Полимља.
У Гружу и Јасеницу, Ђокићи су стизали из Сјенице и околине.
У Лепеницу су Ђокићи стигли из околине Лесковца са многим другим породицама.
Ђокићи из Западне Србије :
У западној Србији сам пронашао такође пуно Ђокића. Колико се да приметити, највише их има у Колубари и околини, а најчешће славе Ђурђевдан и Ђурђиц.
У Бресници (Драгачево), Ђокићи су дошли из Сјенице (Лопижа). Дошли су дедови Малетко и Марко.
У Милатовцу, Ђокићи, Ружићи и Симеуновићи су пореклом од Вулићевића и сви славе Ђурђиц.
Наводим и један податак о Ђокићима из источне Србије, тачније области Млаве. Наиме, тамо су забележени Ђокићи који су даљим пореклом из Тимочке крајине.
Ђокића има и у Мачви. Тамо су забележени у следећим местима:
У Раденковићу, Ђокићи су досељени између 1829 – 1863, пореклом су из Семберије и славе Ђурђевдан.
У Равњу, Ђокићи су пореклом из Босне и славе Никољдан, има их 8 кућа.
У Штитару, Ђокићи су пореклом из Црне Горе и славе Св. Пантелију, има их 1 кућа.
Такође, у Мачви има и оних Ђокића који не знају своје даље порекло, а славе Св. Николу.
Да напоменем још да су Ђокићи из Београда даљим пореклом из Ниша и славе Ђурђиц.
Ђокићи из Рашке :
У селу Кузмичеву, Ђокићи су пореклом из Бијелог Поља. Славе Лазаревдан.
У селу Супње, Ђокићи су пореклом са Пештера и славе Св. Николу.
У Радаљици, Ђокићи су пореклом од породице Тмушић, славе Св. Стевана (9. јануара).
Ђокићи из Босне:
У Босни, презиме Ђокић спада у једно од чешћих презимена. Забележени су у следећим местима и са следећим славама:
Св. Аврамија славе Ђокићи из Цикота, Власенички округ.
Св. Аранђела славе Ђокићи из Гласинца, срез Рогатица.
Св. Стевана славе Ђокићи из Возуће, Голица, Кравице и Сребренице.
Ђурђевдан славе Ђокићи из Голица, Ракованога (Сарајевски округ), Детлака.
Ђурђиц славе Ђокићи из Возуће, Порјечина, Маглајски округ.
Св. Игњатију славе Ђокићи из Сарајевске околине.
Св. Јована славе Ђокићи из Власенице, Сребренице, Тешња, Лијешње (Сребреницки и Власенички округ).
Св. Луку славе Ђокићи из Илијаша, Височки округ.
Михољдан славе Ђокићи из Сребренице и околине.
Св. Николу славе Ђокић из Сарајева и околине.
Св. Пантелију славе Ђокићи из Сребренице и Вишеграда.
Као што се да приметити, највише Ђокића у Босни живи у Подрињу и источној Босни.
Ово су подаци о Ђокићима из Соколске нахије, која обухвата скоро цело Подриње.
Село Бесеровина:
„Ђокић (4к.; Св. Сава) у Симићима „Бесеровцима“, дошли су од Нове Вароши из Дражевића; предак им је дошао из Васојевића. Његови стари били су зидари и овде су као такви дошли. Од њих су после две породице прешле у Осат у село Калиманићи, а две су сишле у Јадар у Доњи Добрић и тамо се населиле у Видојевић. “
У наставку се помињу Баштовановићи који су заједно са Ђокићима дошли у Подриње, за њих се тврди следеће:
„Баштовановићи (9 к.; Св. Стеван) су из истог места одакле и Ђокићи и дошли су заједно са Ђокићима. И њихов је предак пореклом из Васојевића од Берана, дошао као зидар и населио се у Максимовиће „Бесеровце“. расељавали су се и данас их има у Доњем Добрићу у Јадру под овим истим презименом, одакле су неки отишлии у Мачву. “
У селу Рача се такође помињу Ђокић (Св. Стеван).
Село Горње Кошље:
„Стари су род Ђокић – Мутап (25 к.; Св.Арханђел). Ђорђија Мутап је дошао овде као поп и био је међу првим свештеницима тријешњичке цркве. Одавде су одлазили као попови; пргаве и напрасите природе ретко где су на миру свршавали. Дошли су из Пиве и сматрају да у Пиви и данас има њихових Мутап. Једна већа породица ових Мутапова отишла је Шапцу и поповали у Црниљеву и Добрићу. Мисле да су род војводи Мутапу, ма да се то не може ничим утврдити. Они су на Рамнима. “
(Ово су, иначе, подаци из књиге Љубомира Павловића, Соколска Нахија)
Ђокићи из Сарајевске околине:
У Сарајеву и околини су забележене две породице Ђокића.
Први спадају у једну од најстаријих породица у том крају. Наиме, преко 350 година су ту и сматрају их староседеоцима. Славе Св. Игњатију.
Други Ђокића су пореклом из Херцеговине и славе Св. Луку. У Сарајеву су се прозвали Станковићи по деди Станку.
31. мај 2012. у 22:48
milorad djokic
Postovani!
Saljem vam podatke o Djokicima iz sela Padjine, opstina Zvornik, Republika Srpska.
Svi u familiji imamo zajednickog pretka koji se zvao Vuk, postoji spomenik na groblju u Padjinama kao i dokumentacija u zemljisnim knjigama u Zvorniku.
Slavimo svetog Jovana (20 januar), a preslavljamo svetu Petku (27 oktobar) jer je uzet zavjet da se slavi sveta Petka posto su umirala djeca, tako je i moj cukundjeda dobio ime Vuk da bi ostao ziv.
Po predanju vodimo porijeklo iz Hercegovine (Popovo polje), da su prije Vuka bili Panto (djed) i otac Djoko i ta prezimena se ponavljaju u familiji. Ima nas oko 12 porodica u Padjinama , kao i raseljenih po regionu i svijetu.
8. фебруар 2016. у 00:21
gordana
Postovani,
I moji Djokici su porijeklom iz okoline Zvornika, Djevanje, 10km od Zvornika kad se ide ka sarajevu. Slavimo Sv Jovana. Otac mi se zove Milorad (brat Petko, sestre Stanka, Rada, Gospava), djed Cvijetko(sestra Mara, braca Gojko i Jako.. ), padjed Nedjo(…), cukundjed Djoko(…).. Da li vam je neko od ovih imena poznato? Koju boju ociju imate?
Unaprijed hvala!!!
Pozdrav, Goga.
26. јул 2018. у 22:46
Оливера Ђокић
Моји коријени су са Мајевице, Богутово Село, РС. Најстарији предак за кога знам је Јово Ђ. Зеленовић, око 1860-1928. сеоски кнез, писмен и надарен човјек, и жена му Стана (на надгробној плочи чукунбаби стоји Ђокић). Од Јове су Тешо и Млађен; од Млађена Ђокића су Васкрсије, Јово, Недељка, Перо и Стеван, од Васкрсија Саво, Јован, Цвија, Јока, Крсто, Стеван и Неђо, од Јована су Оливера и Татјана. Дио породице је Зеленовић, а дио Ђокић. Славимо Св. Јована (20. јануар). Хтјела бих нешто више да сазнам о својим прецима.
19. октобар 2022. у 12:23
Ljubinka R. Đokić Randović
Moj je tata iz sela Mačkovac opština Lopare . Ljubomir Đokić, sin Jovana i Bose Đokić rođene Tešić. Moj otac je bio sin jedinac, ali je imao strica Stevu koji je imao dosta sinova i dvije kćerke. Baka po ocu se zvala Mara. Dosta Đokića živi u Loparama i okolini. Krsna slava sv. Jovan.Dio nas živi u Brčkom.
Koliko sam upoznata moji preci su došli na ove prostore prije 300-tinjak godina iz Crne gore okolina Berana, pleme Vasojevića. Voljela bih više saznati, gdje sve ima Đokića.Pozdrav.
31. мај 2012. у 22:50
Јовица Кртинић
Хвала вам, Милораде!
15. октобар 2012. у 01:09
млађо
Здраво Милораде,
замолићу те да ми се јавиш на мејл: [email protected]
27. октобар 2012. у 10:10
Miroslav Mladenovic
Занимљив је родослов по презимену ЂОКИЋ у властиначко-власинско заплањском крају. Има их у селима: Добровиш (Страњево), Златићево, Заплање (засељавали се ниже са планинских пашњака), Крушевица, Доња Ломница, Јаковљево, Шишава. Као истраживач дошао сам до неких података. У времену под Турцима у овим планинским крајевима су хришћанско становништво из Босне и Херцеговине узимали као СТРАЖАРЕ (Дербеџије) да чувају стражу у кланцима пролаза турских каравана са златом за Инстанбул, па су тако многи хајдуци постали борећи се противу турског зулума, боравећи и на Романији и у овим планинама. Многи су присилно доводени из многих крајева да раде тешке послове у рудницима (чак и Мађара са коњима)-па је овај крај ровски измешан, а крсне славе су се ретко задражвале по РОДОСЛОВУ (мењане често са именима и презимена да се биолошки опстане). Такође и крвне освете су биле разлог пресељавања становнитва и БЕЖАНИЈА из Црне Горе, Босне, Македоније, Шумадије и Крајине. Још је занимљивије да ЂОКИЋА има са Копаноника (рудари), а најинтересантније да у село Јаковљево чак имају и свој КОРЕНИТИ назив АЛБАНЦИ – насељени из Северне Албаније (у времену Старе Србије када су “дебарци”-Савићи у селима:Брод(Ц.Трава), Крушевица, Дејан, Средор-Западна Македонија-део Старе Србије) заселили лужничко-власинско-црнотравско-власотиначки крај у непроходним буковим шумама у бежанији од турског зулума или крвне освете. Забележио сам да се често презиме ЂОКИЋ формулише по имену деде или прадеде ЂОКА, а махом су заступљене ове крсне славе код ЂОКИЋА: Свети Никола, Свети Ранђел и Свети Ђорђе (Алимпије). Нажалост у бившој социјалистичкој Југославији (а и данас у држави Србији)-нема аутентичних истраживача КОРЕНА, као нормалног антрополошког истраживања, него само простог СРБОВАЊА и примитивизма ради “истицања” статуса и помодарства у писању својих корена. По мени је страшно када многе породице на мом југу Србије не знају ништа о свом пореклу, па су сигурно осуђене да постани НОМАДИ који ће се једнога дана АСИМИЛОВАТИ и изгубити смисао настанка свога националнога идентитета. Свака држава у окружења на Балкану треба да направи један заједнички пројекат истраживања, што би итекако потпомогао да сви ми схватимо да свако у својим ВЕНАМА има крв суседа, јер нема ЧИСТУНАЦА када су овде владали 500 година Турци, Аустрогарци, Бугари, али се може сачувати највише ДИЈАЛЕКТ језика, обичаја и аутентичности традиције и културе.
Мирослав Младеновић локални етнолог Власотинце
27.октобар 2012.г на вашар “Света Петка” или у Власотинце ПЕЈЧИНДАН када се печалбари враћају из печалбе.
3. јул 2019. у 22:42
Marko
Da li možda znate nešto više o poreklu Đokića koji slave Sv. Alimpija. Moji Đokići su iz okoline Niša selo Leskovik ali nažalost ne znam koliko kolena su tamo. Pozdrav! [email protected]
18. март 2013. у 00:48
Милодан
Порекло фамилија-презимена ваљевске Тамнаве по књизи „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“ Љубомире Љубе Павловића, издање 1912. године.
Место-када су досељени-одакле су досељени-Крсна слава-напомена
ЂОКИЋ
-Свилеува, прва половина 18. века, Рудина, Св, апостол Јаков.
-Непричава, после 1827. године, Осат, Ђурђиц, уљез у Савковиће.
-Руклада-1, после 1827. године, Велишевци у Колубари, Стевањдан, уљези у Адамовиће.
-Руклада-2, после 1827. године, Слатина код Чачка, Ђурђиц, дошао као занатлија.
-Скела, после 1827. године, Босанска Градишка, Лучиндан.
16. мај 2013. у 21:12
Ђорђе
@Мирослав Младеновић
Поштовање пријатељу.
У вези Ђокића са Копаника, написали сте да су радили као рудари. Славе Ђурђевдан и занима ме одакле су пореклом, ако поседујете те информације?
9. август 2013. у 22:31
Милодан
Фамилије-презимена Ђокић по местима живљења и Колубари и Подгорини. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. године – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник Републике Србије и САНУ.
Остале податке породица Ђокић, одакле су и када досељени као и Крсну славу можете сазнати у текстовима поменутих места.
-Белошевац
-Врагочаница
-Дивци
-Жабари
-Горњи Мушић
-Ровни
3. септембар 2013. у 13:25
Toplica
Selo Donja Devca kod Merosine ispod Jastrepca, Ima Djokica i slave Svetog Nikolu.
29. септембар 2013. у 17:22
Dragan Đokić
Moji Đokići su iz sela Dupci kod Brusa. Ima li neko saznanja o nama tj. našem poreklu…_
30. септембар 2013. у 16:01
ALEKSANDAR DJOKIC
Postovani, mi smo Djokici iz sela Kosovice opstina Ivanjica, slavimo slavu SV STEFAN ARHIDJAKON. Interesuje me da li imate eke podatke o nama. HVALA UNAPRED.