Обрадовић
Хаплогрупа: E1b род А
Порекло: Александровац, Србија
Крсна слава:
Контакт:
_________________________
Обрадовић
Хаплогрупа: I2a DS род Б
Порекло: Александровац, Србија
Крсна слава:
Контакт:
_________________________
Обрадовић
Хаплогрупа: R1a Z280 L1280 кластер Б1
Порекло: Доњи Шепак, Зворник, Република Српска /
Сродни са Лукићима у Доњем Шепку и Роћевићу
Крсна слава: Аврамијевдан
Контакт:
_________________________
Обрадовић
Хаплогрупа: I2а DN род Ј
Порекло: Тврдошево, Вучиниће, Нови Пазар, Србија
Крсна слава: Лучиндан
Контакт:
_________________________
КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]
Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’
OБРАДОВИЋИ
(живе у Тепцима, Кочадолу, Тепачком Пољу и Надгори)
Ово братство води поријекло од Обрада, сина Станишина, Тепчанина. Обрад се по оцу Станиши презивао Станишић, а доцније се његови потомци прозову Обрадовићи. Они су најбројније тепачко братство.
Због бројности и пренасељености у Тепцима рано су се почели исељавати у Босну, Србију и друге крајеве. Сви су Тепчани имали своје катуне у Тепачком Пољу, Кочадолу и Надгори, које су почели стално насељавати и тако проширивати своја имања изван пренасељених Тепаца.
По Обрадовим потомцима: Ђорђију, Стевану, Марку и Матију, Обрадовићи се на уже зову Ђорђијевићи, Стевановићи, Марковићи и Матијевићи.
Ђорђије је имао синове Мијата, Павла и Обрада.
Од Мијата су Филип, Живко и Рако, од Павла Божо, Василије и Никола, а од Обрада је био Јован.
Од Стеванових синова Андрије, Новице и Ивана, кога су звали Родо, најбројнија је грана Обрадовића, која се по Стевану на уже прозове Стевановић. Они су имали доста истакнутих братственика, као што су били Шабан, познат као велики јунак у свом добу, и његов син Радован, ратник бажанских и Првог свјетског рата, затим Драго, први предсједник радничке Комунисгичке партије за жабљачку општину; Танасије, чувени комита који се нарочито истицао у борбама против аустроугарских окупатора, који су га заточили у њиховом логору Нађмеђер из којег је успио побјећи и стићи у свој крај гдје је наставио непомирљиву борбу, заједно са својим оцем Милисавом – Ђаком против окупационих аустроугарских власти. Погинуо је због издаје од стране својих комшија. Танасијев син Душан, предратни правник и члан Партије, један је од организатора устанка у дурмиторском крају. Погинуо је на челу Језеро-шаранског батаљона у чувеној пљеваљској бици 1, децембра 1941. године; проглашен је за народног хероја Југославије.
Од овог огранка треба још истаћи Обрада и Ђурицу и његовог сина Михаила, који је био учесник балканских и Првог свјетског рата; погинуо је на Врањем брду 1915, године. И Радоња Видаков је био учесник балканских и Првог свјетског рата. Новица Стеванов, истакнути ратник из првих ратова за нарочите заслуге добио је златну Обилића медаљу. Његов син Стеван – Стево био је врстан познавалац и приповједач историје и старина тепачког краја. Поп Станко је био представник Језера на Подгоричкој скушптини која је одржана 1918. године. Тада је проглашено уједињење Црне Горе и Србије. Станко је одселио у Бијело Поље са својом породицом. Његов син Драгољуб је борац од првих устаничких дана у саставу санџачких јединица. Носилац је Партизанске споменице 1941.
По Марку, сину Обрадову, његови синови Јован и Сава (кога су звали Саја), те Васо и Илија прозову се на уже Марковићи. Од Јована су синови Павле, Крсто, Милић-Чале и Милутин. Крстов син Милан је учесник из првих ратова, а његови синови Радоман и Трипко су истакнути борци НОР-а 1941-1945. године. Радоман као борац Четврте и Седме црногорске бригаде гине код Спужа у децембру 1943. године, а његов млађи брат Трипко на Сјеници 1944. године. Милић-Чале Јованов је ратник из балканских и Првог свјетског рата, а његов син Митар као припаднж јединица НОВ-а гине на Сремском фронту 1945. године. И Милутин Јованов је ратник из првих ратова; његови синови: Момчило-Гале погибе 1942. године на Дујмовићима, а Јован на Сутјесци 1943. године. Њихова сестра Милева је такође била активни учесник НОР-а у јединицама НОВ-а; била је официр ЈНА. Данас је удата Ћаласан. Од Саве-Саје су Микајило и Милош. Васо Марков имао је синове Марка, Уроша и Максима. Илија Марков је имао Милована, Мирка и Милинка. Мирко Илијин је био у Комитском покрету 1916-1918, а Милованови синови – Бранко у НОП-у од 1941. године, и Илија-Раде погинуо код Ваљева 1944. године као борац Четврте црногорске бригаде.
Од Матија, Обрадова потомка, није остало мушких потомака, већ се његови потомци Милованови синови Јовица, Анто и Новак – из поштовања према стрицу Матију на уже зову Матијевићи.
Од Јовице су Трипко, Милан и Раде. Миланов син Радоман-Роко био је у НОП-у од 1941. године, прво у Дурмиторском НОПО у пратећем батаљону штаба Другог корпуса и артиљеријске бригаде и у Четвртој црногорској пролетерској бригади. Трипко је одселио у Војводину, а Раде је пошао у Америку на рад 1906. године.
Анто Милованов има Душана, Милована, Станишу, Савића, Милоша и Мила. Савић и Милош су отишли на рад у Америку 1906. године и оба су тамо умрли; Милован и Душан умиру млади, а Станиша се није женио. Од Мила су Душан, Војин, Милован и Војислав.
Душан Милов, члан Партије из предратног периода, припадник је НОП-а од првих устаничких дана; у Четвртој црногорској пролетерској бригади је од њеног оснивања на дужности замјеника политичког комесара чете. Погинуо је на Сињајевини јула 1943. године као организациони секретар среског комитета. Његов млађи брат Милован је припадник НОП-а од 1941. године; погинуо је као борац Четврте црногорске пролетерске бригаде 6. априла 1943. године на Љебршнику. И Војин, Војислав и Радојка су активни припадници НОП-а од првих устаничких дана. Радојка је била активни официр ЈНА.
Новак Милованов има Микаила који је у предратном периоду одселио у Метохију, Млађена-Мајда, врло угледног братственика (он је био припадник НОП-а) и Нова који је као припадник НОП-а умро у Италији 1944. године, гдје се налазио на лијечењу.
Јелена Ђолова из Тепачког Поља била је у НОП-у од првих устаничких дана, прво у Дурмиторском НОПО, а у саставу Четврте црногорске бригаде од њеног оснивања. Погинула је 1944. године код Андријевице као референт санитета Петог батаљона. Њен брат Коста је такође био учесник НОР-а у јединицама НОВ-а.
Чедомир Момчилов из Тепаца погинуо је као борац Петог батаљона Четврте црногорске бригаде на Зеленгори 1943. године. Будимир Драгов је био припадник НОП-а од првих ратних дана; ухваћен је од стране непријатеља и стријељан на Жабљаку 1942. године, а његов брат Јово и Димитрије-Миле Николин окончали су своје животе на сумњив начин као припадници НОП-а од 1941. године. Њихов се траг губи 1943. године и никад није утврђено како су изгубили животе.
Винка Петрова била је у НОП-у од 1941. године, у Дурмиторском омладинском батаљону комесар чете, а од оснивања Четврте црногорске пролетерске бригаде руководилац СКОЈ-а у чети и при штабу Петог батаљона. У Шавничком срезу је секретар СКОЈ-а и члан среског комитета КПЈ. Она је ратни војни инвалид и носилац Партизанске споменице 1941. Винкина млађа сестра Илинка, због своје припадности и активности у НОП-у, стријељана је на Жабљаку 1942. године од стране непријатеља. И Ковиљка Савова је била припадник НОП- а као активиста у омладинској организацији и СКОЈ-у. Завршила је свој кратки животни пут на Жабљаку 1944. године због исцр- пљености.
Неђељко Радојев из Тепаца је као борац НОР-а погинуо код Загарча 1944. године, а Ђорђије Стојанов у борбама на Сремском фронту 1944. године.
Петар Радованов је био у НОП-у од првих устаничких дана. Рањаван је три пута: на Пљевљима 1. децембра 1941, на Дујмовићима 1942. и на Сињајевини 1942. године. Налазио се на дужности командира чете при Главном штабу за Црну Гору и Боку 1943. године. Пошто је прије рата завршио војну школу за пилоте, 1944. године упућен је са ваздухопловном групом у Совјетски Савез у Школу за пилоте ловце. И његов брат Јован је учесник рата од 1941. године, а налазио се у саставу Друге пролетерске србијанске бригаде, гдје је рањен и као рањеник пребачен у Италију на лијечење. Из Италије је упућен у Совјетски Савез на обуку за тенкисту.
Милош Вељков из Надгоре, као млади припадник јединица НОП-а, налазио се у Дурмиторском одреду из кога је ступио у 7. омладинску црногорску бригаду од првог дана њеног оснивања. Налазио се на дужности омладинског и партијског руководиоца. Био је и рањен. Бавио се публицистиком.
Милан, син попа Благоја, био је борац у санџачким јединицама од првих ратних дана. Носилац је Партизанске споменице 1941. Миле Савов из Пљеваља налазио се као припадник НОП-а при штабу Другог корпуса.
Милетини синови Владо и Војо су борци НОР-а од 1941. године и оба су носиоци Партизанске споменице 1941, а њихов брат Свето је борац НОР-а од 1941. године.
Бранко Бошков из Пљаеваља потиче из Тепаца, одакле је његов предак одселио у пљеваљски крај. Бранко је припадао далматинским и крајишким јединицама и налазио се на руководећим дужностима. Из рата је изашао у чину генерал-мајора. Био је први командант параде у ослобођеном Београду, када је предао рапорт свом врховном команданту другу Титу 1945. године.
Ово братство дало је велики број официра, инжињера, професора, доктора, правника, економиста и стручњака многих других професија. Они се налазе на одговорним дужностима широм наше земље.
У Војсци Југославије на одговорним руководећим дужностима налазе се генерали Милорад Николин из Надгоре и Саво Радисављев из Тепаца, који су својим личним залагањем и квалитетом рада доспјели до високих чинова у Војсци Југославије.
Обрадовића има у многим мјестима широм наше земље гдје су одлазили најчешће из економских разлога и ради школовања, да би се тамо након завршеног школовања запошљавали и остајали да живе стално. Има их колонизираних у Војводини, гдје су одселили 1945. године.
Данас живе у Тепцима, Кочадолу, Омарићима, Тепачком Пољу, Между, Надгори и Жабљаку.
Славе Ђурђевдан.
ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић
5. мај 2015. у 09:48
Mladen
Ja sam Mladen Lalovac, a po saznanju moga pokojnog oca Miloša ,naši preci su Obradovići iz sela Tepaca kod Žabljaka.Krajem 18. vijeka u selo Lalovina kod Foče doselio se Luka Obradović i promjenio prezime po mjestu Lalovina u Lalovac. Od Luke pa na ovamo znam sve,a navodno Luka je jedan od trojice braće, koji su se raselili zbog krvne osvete, pa je jedan ostao u Tepcima i promjenio prezime u Ćetković, drugi je odselio u Bajnu Baštu i ostavio prezime Obradović, a Luka je otišao preko Drine i promjenio prezime u Lalovac.Ja sam sa pokojnim ocom bio na Žabljaku-Tepcima prije 35-6.god. i upoznali smo Milisava Ćetkovića, koji nam je tu priču ispričao. Volio bih saznati nešto više o svemu, pa ako neko nešto zna da mi javi, bio bih jako zahvalan.
Puno pozdrava svim Obradovićima i ostalim familijama od Mladena Lalovca.
13. мај 2015. у 16:13
obradovic vladimir
Treba mi pomoc. Po prici mog pokojnog oca Milutina ,moji preci su dosli iz like u seli Prusci vece selo Dobrljin a opstina Novi Grad, a pre like su ziveli u Crnoj gori. E sada ,ja samo znam da ja poticem od jednog od dva prata Glise ili Zarija . Moj pradeda i ped si ova su poginuli od ustaskog noza 1941.god. moja baka ostaje sa mojim stricevima Vojinom,Vasom tetkom Desankom udatom u familiju Majkic i mojim ocem Milutinom koji je 1941.god. Uspeli su da se probiju kroz prvi obruc iz kozarskog pakla. A posle rata Vojin kao najstariji odlazi u Sisak da bi posle par decenija preveo familiju u Novu Pazovu : Vasa ,Desanka sa svojim suprugom i moj otac Milutin a Vojin Odlazi u Beograd gde i sada zivi . Sva tri brada imaju po sina i cerku .Milutinu gine cerka u saobracajnoj nesreci i ostajem ja Vladimir . Sva trojica braca od striceva imamo po dve cerke . Sa nama se gasi ova loza . Voleo bih da mi neko pronadje od kog brada mi poticemo i migraciju kroz vekove moje loze. Hvala vam puno.
20. фебруар 2018. у 14:03
Жарко Обрадовић
Bilo bi dobro znati koja Vam je generacija i kada prešla u Novi Grad i koja vama je krsna Slava. Pozdrav, Žarko Obradović iz Sombora
13. мај 2015. у 16:16
obradovic vladimir
Zamolio bih vas da ako je moguce odgovor ili bar da mi je poslat odgovor posaljete na mejl. [email protected]. Hvala.
13. новембар 2015. у 18:29
Милан
Не треба заборавити велику породицу Обрадовића из Лике. То су Срби који су се тамо населили још у доба Угарске у 15. и 16. веку. По мојим сазнањима, а на основу пописа Аустрије 1712. године у Лици, мој деда и његови преци су из Доњег Лапца у који су дошли после 1791. године, као и сви Обрадовићи из тог места, а дошли су вероватно из Брувна (мада је могуће и Дивосело). Сви лички Обрадовићи, или сигурно велика већина, славе светог Јована и сви смо давнашња родбина. Моја виђења су да су Обрадовићи дошли из Рашке, Старог Влаха (једним делом и данашња северна Црна Гора), а тамо су вероватно са Косова и Метохије… тако каже предање… Из Црне Горе, преко Херцеговинеи Далмације у Лику. Неки огранци се касније селе у Кордун, Босну, Славонију…
20. фебруар 2018. у 14:08
Жарко Обрадовић
Lijevo Pounje je naseljeno od Bruvna i Zrmanje nakon Svištovskog mira između Austrije i Turske, dakle poslije 1791. godine a svakako do 1700. godine. Tada su Obradovići iz Bruvna (naseljenji u Bruvno iz Divosela oko 1696. godine) naseljavali područja oko Srba i Lapca kao i Rudo Polje kod Bruvna.
Pozdrav od Žarka Obradovića iz Sombora
3. септембар 2019. у 00:41
Miloš
Postovanje. Ja sam Obradovic poreklom sa Korduna iz sela Donja Cemernica kod blizu Gline. Gde su u Glinskoj crkvi 02.08.1941 ubijeni moj pradeda i njegov najstariji sin. Ostatak porodice je ubijen 10.02.1942 u Jasenocvu, jedino je moj deda Stojan Obradovic preziveo. Doselio je u okolinu Panceva 1973 gde sam ja rodjen i gde zivim. Ne znam mnogo o mojim korenima. Istrazivao sam i dosao do sela Tepca u Crnoj Gori. Deda mi je pricao o Crnogorskom poreklu i imao je taj akcenat kad izgovara prezime ali nista vise detaljno. Imao je manje od 20 godina kada je izgubio sve sto je imao, a sva dokumenta ustase su spalile. Moj pradeda se zvao Marko a prababa Boja. Imam tacne datume smrti i rodjenja u knjizi o stradalim srbima u u drugom svetskom ratu tog podrucja. Ali spoj do Tepce mi nedoataje. Jedan zena mi je pomagala u istrazi iz Zrenjanina inace Obradoviceva i dosla do zakljucka da vodim poreklo iz jedne grane koja se jos 1600 odselila na sever i da su tada umesto Djurdjevdana poceli da slave SV Pantelejmona koju slavu i ja danas slavim. Ako neko zna nesto konkretno o toj grani koja se odselila i promenila slavu, a i posle nek mi javi. Veliki pozdrav [email protected]
23. децембар 2019. у 20:54
Žarko Obradović
Поштовани Милоше моји Обрадовићи су из Лике, тачније од Брувна. Познато је да смо се у Лици прво појавили у Дивоселу па смо крајем 17. века прешли у Брувно а крајем 18. века населили лево Поуње и села Лапац, Дољани, Купирово, Срб и тд. Трагови Обрадовића досежу и до Оточца а познато ми је да их је било и у Карловцу, већ почетком 18. века. Извесни Матија Обрадовић из Карловца био је савременик мога дједа и славио је као и ми крсну славу Светог Јована Крститеља. Моје је мишљење да са Црном Гором (Тепца и Лубнице) немамо ништа заједничко а да смо старином од Дубровника и (или) из горњег Подриња. “Оно” специфично нарјечје које звучи “црногорски” је уствари херцеговачко и типично је рецимо, за Далмацију и јужне делове Лике (од Брувна на југ). Током деценија нашег кретања према северу упијали смо многе успут научене изразе од староседилаца, задржавали се ту на неко време па кретали даље. Неки су можда и остајали на успутним станицама. Ако путем сајта Порекло извршиш тестирање твоје хапло групе биће сасвим јасно којег си порекла и одакле си старином. Обрадовићи из Лике су Р1а1 хапло група. Интересуј се за услове тестирања па када га извршиш можемо коментарисати резултате. Велики поздрав
25. фебруар 2020. у 09:53
Rade Obradović
Moji su iz Klapavica, između Udbine i Gračaca. Imamo li neke povezanosti sa Obradovićima iz Rudog polja. Slavimo Sv Jovana. Pozdrav
1. октобар 2020. у 20:40
Žarko Obradović
Oko Bruvna svi Obradovići slave Sv. Jovana Krstitelja. Bilo nas je u zaseocima: Rudopolje, Klapavice, Graovo, Dolovi, Ubovići, Krstače, Dmitrakovići, Vodena Glava, Paklarić, kao i u samom Brubnu.
13. новембар 2023. у 20:03
Ilija Obradović
Žarko rode pozdrav. Ja sam rodjen u Zemunu (BG), a moji Obradovici su iz Bruvna. Doseljeni su nakon trećeg Tursko-Mletackog rata krajem 17. veka u Bruvno. Zemlju su dobili po zasluzi kao deo pobedničke ( Mletacke) vojske u tada potpuno pustoj Lici. Rođena braća i bliski rođaci su naselili Rudopolje Bruvanjsko, a zatim se deo preselio u Bruvno. Poreklom smo iz Republica Ragusa ( ili što južni sloveni vole zvati Dubrovačka Republika ). U liku su nam se preći doselili sa poluostrva Peljesac, selo Crna Gora ( danas se to isto selo zove Putnikovic ). Fun fact je da je u centru sela podignuta bila crkva sv Ivana Krstitelja ( zvuči poznato). Srušili su je Turci u jednom od ratova sa Mlecanima. Starinom (14. vek) smo iz samog grada Dubrovnika gde su nam se preci ( prezivali Bogunovic) nazivali Raškom porodicom . Dakle, u nekom periodu pre sredine 14og veka su nam se preci verovatno doselili iz tadašnje kraljevine Raške. P.S. Imao sam jednog rođaka iz Gracaca istog imena i prezimena kao Vi. Krsna slava nam je sveti Jovan krstitelj. Mozete stupiti u kontakt sa mnom ako vas zanima jos detalja/ako imate dodatnih informacija. Moj mail je poznat redakciji. Pozdrav. Svako dobro vam želim.
27. октобар 2019. у 00:51
Maja Obradović
Moji Obradovići potiču iz Divosela i slave Sv. Jovana .
23. децембар 2019. у 20:57
Žarko Obradović
Мајо ако има још неко жив од твојих дједова било би добро да их испиташ о усменим предањима о томе одакле су Обрадовићи стигли до Дивосела. Моји су Обрадовићи из Дивосела насељени у Брувно, око 1696. г. Славимо исту крсну Славу.
9. фебруар 2020. у 08:56
Predrag Obradovic
I ja sam Licanin, iz Gracaca, po pricama mog djeda, negde u 17 vjeku su 4 brata posla iz CG podno Zabljaka, i dosli do Like, nastanili se u Bruvnu i Klapavicama, i razlikovali su se po spicnametima tako da su moje pretke zvali Bjelici po izvesnom Bjeli Obradović u.. Rodbine imamo i u Bosni gde je jedan Brat se nastanio u okolini Bosanskog Novog ili slicno
1. октобар 2020. у 20:43
Žarko Obradović
Ako su tvoji Bijelići onda su iz Klapavica kod Bruvna gde vas je bilo 4 kuće.
12. децембар 2015. у 21:14
Ana Obradovic
Слава Свети јеремија.Шепшин,Младеновац.Јеремија Обрадовић из Ужица.Дослеио се у Шепшин око 19.века.
3. јун 2016. у 22:04
veroljub
postovani prijatelji.ja san Vetoljub Ohradovic.moj cukun deda Tomo Obradovic,dosao je u kraljevo oko 1865 .sa jos dva brata.jedan je otisao,u Krusevac,a drugi u Kragujevac-bajcetinu.a cetvrti ostao u lubnici.od porekla ove loze ima nas ,dvoca brace i treci od strica.
3. фебруар 2017. у 15:04
Žarko
Ja sam Obradović i sa očeve i sa majčine strane. Roditelji su mi rodjeni u Lici, otac u Dolovima a majka Milka u Paklariću, opština Bruvno. Slava i jednih i drugih je Sveti Jovan a navodno potičemo sa Žabljaka u C. GORI. Majčini du nosli špicname – nadimak Bajguti.Po legendi moji Obradovići su prezimena dobili po zanatu fok drugi prrzime dobiše po pretku Obradu. Naša se porodica sada nalazi mahom u Bačkoj, N. Safu i Beogradu. Za sada toliko. Pozdrav svim Obradovićima do 4. koljena.
19. децембар 2017. у 23:25
Mladen Obradović
Zovem se Mladen Obradović (špicnamet Bajgut). Moj otac Jovan je rođen 1941. u Paklariću. A deda je Dmitar.Živim u Novom Sadu tel. 062 1003089.
26. децембар 2017. у 12:15
Dmitar Obradovic
Otac mi se zove Mladen, a ja Dmitar. Otac mi je rodjen u Vojevcu (Bos. Krupa)
15. фебруар 2017. у 18:44
Branko Obradović
Obradovići na Grmeču. Mesto Krnjeuša vode poreklo iz ličkog sela Dabašnica i iz Bruvna, takođe u Lici.
U selo RIsovac na Grmeču doselio se Ilija Obradović i izrodio brojne potomke, neki odoše u daleku Ameriku, mnogi ostadoše u Risovcu a odatle polako trbuhom za kruhom nastaviše svoje putešestvije.
Svi slavimo Sv. Jovana.
“pohvatao” sam većinu Obradovića i formirao lozu ali nemam nikakva saznanja sa Obradovićima koji su se odselili u USA. A to su potomci jednog Nikice Obradovića, Đuran Obradović, Anka Obradović.
Ako neko vodi poreklo od pomenutih osoba volio bih da mi se javi.
http://www.obradović.info
23. фебруар 2018. у 13:00
Жарко Обрадовић
Obradovići u Lici oddolaska Turaka:
-od 1570. do 1689. Divoselo kod Gospića;
– 1696. iz Divosela, Austrijanci preseljavaju domaćistva braće Save i Jovana Obradovića (51 čeljade) u Bruvno;
– poslije 1791. iz Bruvna se Obradovići u većem broju iseljavaju u lijevo Pounje (sela: oko Lapca, Srba i Nebljusa – Doljani, Donji Lapac, Dnopolje, Dabašnica i Rudo Polje. kod Bruvna.
Pozdrav
29. јул 2017. у 20:42
Nikola Obradovic
Postovanje,
Da li je moguce iskoristiti nekako DNA analizu sa Ancestry testom http://www.ancestry.com. Posto sam uradio test u americi.
29. јул 2017. у 21:15
Бранко Тодоровић
Питања у вези тестирања најбоље је поставити на Форуму, пошто овде углавном неће бити из прве виђена, а на форуму постоји посебан одељак и за све фирме. 😉
5. октобар 2020. у 03:15
Nikola Obradovic
Hvala
4. децембар 2018. у 12:10
Žarko Obradović
Nikola ako ste od Obradovića iz Like zanimala bi me Vaša haplo grupa. Pozdrav
5. октобар 2020. у 02:35
Nikola Obradovic
Postovani Zarko,
Haplo grupa je R-M198. Poreklo je iz Rudopolja kod Gracaca slava Sveti Jovan.
26. новембар 2020. у 21:07
Žarko Obradović
Poštovani Nikola, prema rečima mog, sada pokojnog oca Dušana, tvoji su Obradovići od Rudopolja imali nadimak Pejakovići. Ja sam bio u prilici da uporedim rezultate testiranja po Y hromozomu nekoliko naših prezimenjaka koji potiču iz zaselaka oko Bruvna u Lici. Te sam podatke uporedio sa rezultatima mog sina koji je testiran 2019. godine i koji, svakako ima identične rezultate kao moj otac i naravno ja. Uspoređivanjem sinovljevih podataka sa tvojim podacima ali i podacima jednog Obradovića sa nadimkom Simurdić (od Klapavica), a pogotovo sa podacima jednog Obradovića iz sela Jasenica kod Bosanske Krupe, utvrdio sam da većina Obradovića iz Like pripada haplo grupi R1a-M458 što odgovara i tvojoj haplo grupi. Zanimljivo je da onaj Obradović od Bosanske Krupe ima identičan nalaz na 23 markera kao i moj sin što znači da su sigurno imali zajedničkog pretka pre možda 150 godina. Moje je mišljenje, a u skladu s onim što sam o Obradovićima iz Bruvna mogao pročitati u Kaserovom popisu Like, da su Obradovići došli u Liku već podeljeni još u starom kraju, ma gde taj kraj bio. Dakle, pre 500 i više godina svi lički Obradovići su izašli iz jedne, zajedničke kuće da bi u Liku već došli podeljeni na dva roda koji se nisu smatrali bližim rodom ali im je poreklo isto. Takođe imam za cilj da utvrdim gde je bilo polazište naših predaka uoči turske okupacije stare Srbije i Bosne, kao i kojim su putem i kada stigli u Liku.
Veliki pozdrav
1. фебруар 2018. у 10:24
Жарко Обрадовић
Na temu porijekla prezimena (i plemena) Obradović u Lici prikupio sam slijedeće podatke:
Pleme čine sve porodice koje imaju isto prezime i podržavaju tradiciju da potiču iz iste kuće.
Mi, pravoslavni, pored toga imamo i Slavu – zajedničko krsno ime.
Pripadnici istog plemena se međusobno zovu rod, rođaci, plemenštaci ili kako bi stari Dalmatinci rekli – „vamilije“.
Svi Srbi u Lici potiču od Knina i Bukovice ili iz desnog Podrinja. Stara postojbina ima je Potarje, Piva i gornje Podrinje (Stjepan Pavičić, „Seobe i naselja u Lici“, 1962.). To mu dođe Stara Srbija (Raška, sjeverna Crna Gora, hercegovina i dio Bosne).
Srpska (vlaška) naselja u Lici pominju se već od 1345. godine.
Pravoslavni Srbi (kao Vlasi) se u pisanim izvorima u Lici prvi put pominju 1405. godine kada su Novakovići prodali Ostrovicu knezu Nikoli Frankopanu.
Turci osvajaju Liku 1528. godine a bježe iz Like do 1690. godine.
Vojna krajina se formira 1526. godine i traje do 1873. godine.
1530. godine Srbi iz Zapadne Bosne (okolina Srba, Unca i Glamoča) krenuše za Turcima, u seobu u pravcu Bihaća (možda i Like i Krbave).
1577. Ferhad Paša je po Lici obnavaljao stare utvrđene gradove gdje je naseljavao Srbe iz Bosne.
1689. g., nakon odlaska Turaka, Srbi iz pograničnih područja Bosne, Like i Dalmacije počeše naseljavati Liku i Krbavu.
Srbi u Lici su već od 1530. godine bili uključeni u u odbranu Vojne krajine, na strani austrijske carevine. Povjesničar Radoslav Lopašić je smatrao da su Srbi u Liku doseljavali sa područja oko Dinare i izvora Une, oko Unca, Srba i Glamoča. Dakle iz Bosanske Krajine i dalmatinske Zagore – Bukovice, od Knina i Benkovca.
Prvi Obradović koji se na papiru spominje u Lici zapisan je 1540. godine u krajiškoj tvrđavi Otočac – Lorenc Obradović (sasvim jemoguće da je ime pogrešno napisano od strane austrijskog notara). Lorencovo (Lourenz) ime Hrvati u svojim zapisima, pišu kao Lovro ili Lovre mada je njegovo pravo ime sigurno srpsko pošto u svim pregledanim spiskovima i proučenim i pročitanim djelima istoričara i povjesničara, pretežno hrvatskih, od 1540. pa do 1815. godine, nije nađena ni jedna porodica Obradovića koja nije bila srpska i pravoslavne vjere. Taj naš rodonačelnik Lorenc ili Lorens bio je ratnik – puškar (tzv. „haramija“) u ratničkom naselju u Otočcu i za svoj doprinos odbrani Krajiške kapetanije (kapetanija Vojne Krajine sa sjedištem u Senju) dobijao je naknadu od 8 guldena Imao je svoj posjed o Otočcu na kojem je obrađivao zemlju i držao stoku te hranio svoju porodicu (strana 394, Spomenici hrvatske Krajine III, Radoslav Lopašić, 1894.).
Godine 1544. hrvatski ban, slovinski i Dalmacije – Nikola Šubić Zrinjski naselio je dosta Srba na svojim zemljama u Lici i Krbavi.
Godine 1672. u tvrđavi Otočac ponovo se spominju ratnici – puškari s prezimenom Obradović.
Nejasno je kuda su se kasnije, poslije 1672. godine, preselili Lorenc, njegova porodica i njegovi potomci. Sigurno je samo da nisu ostali u Otočcu jer se u austrijskom popisu stanovništva Like i Krbave (pronađenom neoštećenom u Gracu, Austrija), iz 1712. godine, u Otočcu ne spominje više ni jedan Obradović.
Po povjesničaru Stjepanu Pavičiću, Obradovići su stari rod iz Otočca, dakle Starinci koji su na području Like boravili još prije dolaska Turaka, 1527., 1528. godine (S. Pavičić: „Naselja u Lici i Krbavi“, 1962.strane 142. i 144.).
S druge strane, hrvatski povjesničar Radoslav M. Grujić, na 279. strani svoje knjige na temu „Plemenski rječnik Ličko – krbavske županije“ iz 1915. godine, nagađa da „pleme Šubića danas još uvijek živi u današnjim plemenima Banića, Borića, Rogića, Ugrina i OBRADOVIĆA (možda i Budisavljevića). Nepoznat nam je osnov na kojem se ova teza zasniva, s obzirom da u svim raspoloživim popisima stanovništva Like i Krbave, od 1700. pa do 1815. godine, nismo pronašli ni jednog Obradovića koji je bio upisan kao Hrvat. Obradovići su svoju nacionalnu i vjersku pripadnost mogli da promijene tek nakon 1815. godine, milom ili silom.
S druge strane, od popisanih 2178 kuća, odnosno 27.898 naseljenih Ličana (Srba, Bunjevaca, Hrvata i Kranjaca), 1712. godine (Karl Kaser: „Popis Like i Krbave“), evidentirano je zvanično, postojanje svega 7 porodica (kuća) Obradovića, od čega 5 u Divoselu i svega dvije u Bruvnu.
Da bi našim bratstvenicima bilo jasnije kretanje rodonačelnika svih naših današnjih porodica Obradović koje potiču iz Like i slave Svetog Jovana Krstitelja, nužno je da znamo da je prvobitna (osnovna) porodica Obradovića, koju se nadalje može pratiti od 1690. godine, bila jedna od porodica Obradovića iz Sela Divoselo kod Gospića. Godine 1712. u Divoselu (naseljavano Srbima od 1690. godine) su evidentirane slijedeće porodice Obradovića:
Ognjen Obradović, porkulab Divosela (vojni starješina u rangu oficira kome je nadređen kapetan). Njemu je 68 godina. Ima sinove: Vasilija (30 godina), Tomu (23 godine), Milovana (30 g) i Iliju (21 g). Vasilije ima sina Marka (2 godine). U kući još ima 10 ženskih osoba (Ukupno 16 čeljadi).
Ognjena u svojoj knjizi „Spomenici hrvatske Krajine III“ (1894.g.) spominje Radoslav Lopašić, na stranama 250., 251. i 306.). Ognjen se tu, kao porkulab Divosela (vojni starješina jednog ranga ispod kapetana) spominje 1709. i 1715. godine kao izaslanik Vojne Krajine, sa područja Like, Krbave i Karlovca (Korduna).
Petar Obradović (40 godina), brat mu Jovan (32 godine). U kući je 3 muške djece mlađe od 16 godina i 6 ženskih osoba (ukupno 11 čeljadi).
Sava Obradović (45 mu je godina). Ima sinove Janka (10 g), Marka (8 g) i Božu (6 g). Ženskih osoba u kući 4 (ukupno u kući ima 8 čeljadi).
Rade Obradović (star 40 godina). Ima brata Stojka (50 g). Rade ima 3 sina: Vuksana (20 g), Vukana (16 g) i Božu (12 g). Ženskih osoba u kući 13 (ukupno u kući 18 čeljadi).
Đuro Obradović (od oca Save). On vjerovatno ne živi u Divoselu ali tu ima svoje zemlje. Moguće je da je to član porodice koja se 1690. preselila u Bruvno, Gračac.
Oko 1690. godine četiri složene porodice od više desetina članova, Obradovića, Plećaša, Radakovića i Krajnovića odselilo je iz Divosela i naselilo se u Bruvno kod Gračaca (Rudolf Horvat: „Opis Like i Krbave“, 1941.g.).
Mirko Marković u djelu „O etnogenezi stanovništva Like“, napominje da je najveći dio porodica naseljenih, nakon odlaska Turaka, u Divoselo, bio porijeklom od Otočca i Brinja a manji dio iz Sjeverne Dalmacije (Benkovac, Knin).
Godine 1712. u Bruvnu kod Gračaca (naseljavano Srbima od 1690. godine), su evidentirane slijedeće porodice Obradovića:
Knez Sava Obradović (ima 100 godina). Ima sina kneza Vukadina (50 g). Ima sinovce: Nikolu (36 g), Gavrila (30 g ), Radana (21 g), Simu (20 g) i Baju (18 g). Muške djece mlađe od 16 godina ima 15 a ženskih osoba u kući 17 (ukupno 39 čeljadi).
Savin najstariji sin, takođe seoski knez Vukadin se takođe spominje u knjizi „Spomenici hrvatske Krajine III“ (1894.g.) Radoslava Lopašića, na stranama
250. i 343., godine 1709. i 1730. On je tu takođe, bio član raznih poslaništava Vojne Krajine, kao i porkulab Ognjen Obradović.
Jovan Obradović (80 mu je godina). Ima sinove Cviju (48 g) i Đuru (30 g). U kući je jedno muško dijete do 16 godina starosti i 8 ženskih osoba (ukupno 12 čeljadi).
U Bruvnu je 1712. g. evidentirano ukupno 45 srpskih kuća.
Pored Obradovića, u Bruvnu se, 1712. nalaze i kuće slijedećih rodova:
Krajnovića, 2 kuće (41 čeljade);
Plećaša, 3 kuće (34 čeljadi);
Radakovića, 1 kuća (26 čeljadi).
Tu se još nalaze 2 kuće Krneta (bratstvenika Obradovića – 40 čeljadi), Miljuša 4 kuće (41 čeljade) i drugih.
Poslije 1712. godine (možda po popisu iz 1746. godine?) novi naseljenici Like – Srbi, pa među njima i Obradovići, naseljavaju novoformirana sela: Dnopolje (17 kuća Obradovića), Rudopolje (25 k Obradovića), Dobroselo (kod Lapca – 40 k Obradovića), Donji i Gornji Lapac (18 k Obradovića) te po jedna kuća Obradovića u Srbu i Dabašnici.
1732. nakon pobune Ličana protiv surovosti austrijskih oficira, u Otočcu su, između ostalih, pogubljene vođe pobune Dmitar Krajnović i Tomo Obradović (odsjekli su im glave). Nakon toga Ličani počinju da se odmeću u hajduke.
1750. godine, nakon neuspjele pobune Ličana iz Bruvna i Lovinca, protiv pojedinih austrijskih činovnika, dio Bruvanjaca prebjegne u Bosansku Krajinu gdje se i nasele.
Od 1740. do 1840. godine lički Srbi su selili u pogranične bosanske kotare, posebno u Bosansku Krajinu (sjevero-zapadnu Bosnu).
Moj pokojni djed Jovo (Jović) Bajgut je pričao mojoj pokojnoj majci priču o jednom njegovom putovanju u Bosansku Krajinu gdje je u jednoj kući potražio prenoćište. To je bila kuća Obradovića čiji je predak iselio iz iste kuće iz koje potiče i moj djed Jovo Bajgut.
S duge strane, moj otac mi je ispričao predanje kako su iz njegovih Dolova, tokom 18. vijeka, 2 brata iz roda Miljanovih (Obradovića), iselilo u Bosnu (vjerovatno u Zapadnu Bosnu ili u Bosansku Krajinu).
Iz tog razloga navešću podatke o naseljenim Obradovićima iz Like u Bosansku Krajinu, navedene u knjizi Milana Karanovića „Pounje u Bosanskoj krajini“ iz 1925. godine:
Selo Vojevac pod Grmečom, dio sela GORINJA – 2 kuće Obradovića, porijeklom iz Like. Slave Svetog Jovana Krstitelja;
Selo Vojevac pod Grmečom, dio sela VOJEVAC – 6 kuća Obradovića, porijeklom iz Like. Slave Svetog Jovana Krstitelja;
Selo TURSKI DUBOVIK – dio sela PRIČELJE – 1 kuća Obradovića, porijeklom iz Dabašnice (Lika). Slave Svetog Jovana Krstitelja;
Selo Hasanbegova Jasenica – dio sela KRAVLJAK – 3 kuće Obradovića, porijeklom iz Like. Slave Svetog Jovana Krstitelja;
Selo Mrazovac – dio sela BUĆEVCI – 2 kuće Obradovića, porijeklom iz Like. Slave Svetog Jovana Krstitelja;
Selo DONJA SUVAJA – dio sela na Brdima – 1 kuća Obradovića porijeklom iz Lapca. Slave Svetog Jovana Krstitelja;
Selo GLAVICA – 3 kuće Bijelića (staro prezime vjerovatno Obradović). Slave Svetog Jovana Krstitelja.
U bihaćkom srezu evidentiranae su 2 kuće Obradovića u selu KLIŠEVIĆ, porijeklom iz Nebljusa (Lapac). Slave Svetog Jovana Krstitelja.
Godine 1788. u Liku doseljava kaluđer Sava Obradović koji je naredne godine rukopoložen za sveštenika u Plavnu (Dalmacija).
Pravoslavna crkva Svetog Petra u Bruvnu sagrađena je 1798. godine.
Godine 1815. Radoslav Lopašić navodi podatke o naseljenosti ličkih sela pravoslavnim Srbima:
U popisu iz 1915. godine u Lici je bilo 206 kuća Obradovića od čega 35 kuća u Bruvnu, 40 kuća u Doljanima, 48 kuća u Divoselu, 15 kuća u Dabašnici (Srb), 25 kuća u Rudom Polju, 18 kuća u Donjem Lapcu i 17 kuća u Dnopolju.
Nadalje ćemo se koncentrisati na Obradoviće naseljene u Bruvnu i njegovoj okolini.
Godine 1940. u Bruvnu i okolnim zaseocima Obradovići su bili prisutni u slijedećoj množini:
Bruvno: 5 kuća Obradovića, oko 14 km sjeverno od Gračaca (potiču od rodonačelnika Obrada i tako im se i prezime izgovara kao Obradov + ić). Slave Svetog Jovana Krstitelja, Tu su živjeli:
1. Dane (Danja) Obradović, trgovac, gostioničar i najbogatiji čovjek u Bruvnu i okolini. Tokom 2. svjetskog rata izbjegao u Žegar (Dalmacija) da bi ga po povratku u Bruvno, ubili njegovi dužnici. Imao je ćerku Milicu koja je živjela i umrla u Beogradu.
2. Danetov (Danjin) brat Đuro također je imao svoju trgovinu u Bruvnu. Nije imao potomstva. 1941. godine ubile su ga ustaše u Bruvnu.
3. Nikola Obradović (od Obrada). Ubile su ga ustaše za vrijeme 2. svjetskog rata u Bruvnu. Imao je 3 sina: Božu, Marka i još jednoga kojemu se ime ne zna.
4. U selu su bile još 2 kuće Obradovića (od Obrada).
Dmitrakovići, zaseok od 4 kuće Obradovića (slave Svetog Jovana Krstitelja), oko 6 kilometara istočno od Bruvna. Legenda kaže (a prenosi mi je moj otac Dušan, 1930. godište), da su Dmitrakovići najstarija porodica (kuća) Obradovića u okolini od koje su potom potekli svi ostali Obradovići u i oko Bruvna, a i šire. Rodonačelnik Dmitrakovića bio je Dmitrak.
Krstače, zaseok od 4 kuće Obradovića (slave Svetog Jovana Krstitelja), oko 10 kilometara istočno od Bruvna.
Graovo, zaseok od 4 kuće Obradovića (slave Svetog Jovana Krstitelja), oko 10 kilometara sjeverno od Bruvna.
Ubovići (potiču od rodonačelnika Obrada) zaseok od 4 kuće Obradovića (slave Svetog Jovana Krstitelja), oko 5 kilometara sjeveroistočno od Bruvna.
Klapavice, zaseok od 5 do 6 kuća Bijelića, oko 5 km sjeverozapadno od Bruvna (staro prezime Obradović, slave Svetog Jovana Krstitelja).
Trivunčići, špicname 1 kuće Obradovića, oko 5 km sjeverozapadno od Bruvna.
Dolovi – zaseok od 4 kuće Obradovića, 6 kilometra istočno od Bruvna prema Donjem Lapcu (svi slave Svetog Jovana Krstitelja) a čine ih:
1. kuća Ilerinih (rodonačelnik Ilija – Ilera Obradović). Iz kuće Ilerinih moj prapradjed Sava je sa sinom Nikolom i ostalom porodicom, prvo preselio u štalu da bi se oko 1870. g. preselili u novu kuću na brdu. Tada nastaje:
2. kuća Savetininih (rodonačelnik Sava – Savetina Obradović – moj prapradjed s očeve strane, koji se oko 1870, zajedno sa svojim sinom Nikolom, odlučio iz kuće Ilerinih i preselio u novu kuću na brdu. Po legendi moj prapradjed Savetina je bio visok preko dva metra i toliko snažan da je sam mogao da rukama prevrne i baci volovska kola). Bio je jedinac u roditelja. Njegov sin Nikola, moj pradjed bio je seoski knez za zaseoke Ubovići, Radakovići, Krajnovići, Plećaši, Krstače, Dmitrakovići, Graovo i Dolovi). Bio je visok oko 2 metra.
3. kuća Miljanovih (rodonačelnik Miljan Obradović, koji se rodio negdje između prapradjeda Savetine i pradjeda Nikole, dakle, oko 1860. godine), i
4. kuća Pepičinih (rodonačelnik Petar – Pepica, bio je sitnog stasa).
Vodena glava, zaseok od 4 ili 5 kuća Obradovića (slave Svetog Jovana Krstitelja), oko 1 – 2 kilometara zapadno od Bruvna, uzvisina od brda Opčuva koja se nastavlja na Rudo polje prema Gračacu.
Tu su živjeli:
1. kuća mog pradjeda Ilije Obradovića – Bajguta gdje je sa njim živio i moj djed Jovo (Jović) Bajgut;
2. kuća tzv. Krivovrata Obradovića – Bajguta, čije nam ime nije poznato. Isti je bio ubica i razbojnik, hajduk osuđen na robiju koju je izdržavao u zatvoru u Gospiću. Oslobođen je početkom 2. svjetskog rata i nije nam poznata njegova dalja sudbina. Zna se da mu se sestra zvala Marta i da je sa njim učestvovala u zločinima.
3. 1 ili 2 kuće tzv. „Kuburaca“ Obradovića (nisu Bajguti);
4. 1 ili 2 kuće Jazića (staro prezime Obradović).
Paklarić, zaseok od dvadeset do trideset kuća, oko 7 km sjeverozapadno od Bruvna, u velikoj udolini između brda Ljutoča i Sovra, u kojem nam je poznato da su živjeli:
1. kuća Ilije Obradovića – Bajguta (slave Svetog Jovana Krstitelja) – moj pradjed po majci. Živio je tada sa svojom porodicom od 7 djece i sa ženom Martom Jakšić; Njegovi sinovi Jovo (Jović – moj djed po majci) i Dmitar su tada već bili oženjeni a Jovo je do 1940. godine već imao šestero djece sa svojom ženom Jekom (baka Jelom), od Samardžija (moja pokojna majka Milka bila je najstarija, 1928. godište, zatim slijede Marta (Mara, 1930.), Milan (1931.), Bogdan (1933.), Ilija (1935) i Anka (1938.). Tokom rata rodili su se još Đoko i Jovanka (Jojka).
2. kuća Luke (Lukice) Obradovića – Bajguta koji je imao sina Milu. Mile je, 1927. ili 1928. godine, nesrećno poginuo a nekoliko godina kasnije je nesrećno stradao i Lukica Obradović – Bajgut.
3. Pored Obradovića – Bajguta, u Paklariću su još živjele i porodice Dautovića, Uzelaca i Bandića, a vjerovatno i još neki rodovi koji nam sada nisu poznati.
Pored svih gore nabrojanih zaseoka koji imaju veze sa Obradovićima koji slave Svetog Jovana Krstitelja, treba napomenuti i porodice onih rodova koji su sa Obradovićima, u periodu između 1690. i 1700. godine došli na područje Bruvna iz Divosela (udaljenost oko 60 km).
To su zaseoci: Krajnovići (7 kuća, oko 6 km sjeveroistočno od Bruvna), Plećaši (18 kuća, oko 8 km istočno od Bruvna) i Radakovići (7 kuća, oko 7 km sjeveroistočno od Bruvna).
Nešto dalje od Bruvna, prema sjeveru, odnosno prema Mazinu, nalazila su se još 3 zaseoka: Vojići (2 kuće Vojića i 1 kuća Radakovića), Krivošije (5 do 10 kuća) i zaseok Crni Lug (4 ili 5 kuća Bulja). Pored Vojića bile su, u Vojića Gaju, još 3 kuće Radakovića, odakle je i otac moje supruge Dragane. Crni Lug se nalazi negdje između Krivošija i Vojića, sjeverno od Bruvna.
Sjeverno od Bruvna, pod brdom Kremenom, bile su kuće Čubrila, Guteša, Pokrajaca, kao i još nekih rodova.
Zapadno od Bruvna (uz samo Bruvno) bila je draga (udolina) Radišina gdje su bile po jedna kuća Kolundžića, Obradovića i Popovića i 2 do 3 kuće Pokrajaca.
Brdo Radakovića, zvano Bijelo brdo, bio je zaseok na pola puta između Dolova i Bruvna. Tu je bilo 7 kuća Radakovića.
Zaseok Krajnovića nalazio se tik pored Bruvna, rasut kućama na tri mesta (ukupno oko 10 kuća Krajnovića).
Jugozapadno od Bruvna, prema Gračacu, bile su 4 kuće Ćukova.
Draga Radakovića, uz sam put od Bruvna prema Gračacu, bile su 4 kuće Radakovića.
Uz samo brdo Opčuv, prema Klapavicama, bili su zaseoci Radakovića, Đukića, Guteša i još nekih rodova (ukupno 6 kuća).
LITERATURA:
Usmena kazivanja mog oca Dušana Obradovića, rođenog 1930.g. u Bruvnu;
Stjepan Pavičić, „Seobe i naselja u Lici“, 1962;
Radoslav Lopašić, „Spomenici hrvatske Krajine III“, 1894;
Radoslav M. Grujić, „Plemenski rječnik Ličko-krbavske županije“, 1915;
Karl Kaser, „Popis Like i Krbave“, 1712;
Rudolf Horvat, „Opis Like i Krbave“, 1941;
Milan Karanović, „Pounje u Bosanskoj krajini“, 1925;
Milan Radeka, „Gornja Krajina ili Karlovačko vladičanstvo“, 1975;
Mirko Marković, „O etnogenezi stanovništva Like“.
2. мај 2021. у 05:59
Mirjana Obradovic
Zdravo Žarko! 🙂
Moj pra-pradjed je Miljan Obradović (1860-1945). Imao je 1 ćer i 3 sina:
Milica (1894-1984)
Rade (1897-1985)
Dane (1899-1943)
Jovo (1901-1985)
Njegov sin Dane je otac mog djeda Mile. On i moja baba Mira ( Dragica Čubrilo) su imali 3 sina. Moj tata Jovo (1957-2020) je bio njihov naj stariji sin.
11. август 2021. у 07:46
Žarko Obradović
Jesu li vaši od Bruvna Mirjana, s obzirom da vam je baba od Čubrila. Pozdrav.
7. јун 2022. у 05:34
Mirjana Obradovic
Žarko,
Da. Vjerujem da ste se čuli s Danom, mojim stricom. Kad sam pročitala vaš opis (ispod) znala sam da #3 zaključila sam da je to naš Miljan. Izvinite ako jezik nije naj bolji (živim u USA od kad sam bila mala).
“Dolovi – zaseok od 4 kuće Obradovića, 6 kilometra istočno od Bruvna prema Donjem Lapcu (svi slave Svetog Jovana Krstitelja) a čine ih:
1. kuća Ilerinih (rodonačelnik Ilija – Ilera Obradović). Iz kuće Ilerinih moj prapradjed Sava je sa sinom Nikolom i ostalom porodicom, prvo preselio u štalu da bi se oko 1870. g. preselili u novu kuću na brdu. Tada nastaje:
2. kuća Savetininih (rodonačelnik Sava – Savetina Obradović – moj prapradjed s očeve strane, koji se oko 1870, zajedno sa svojim sinom Nikolom, odlučio iz kuće Ilerinih i preselio u novu kuću na brdu. Po legendi moj prapradjed Savetina je bio visok preko dva metra i toliko snažan da je sam mogao da rukama prevrne i baci volovska kola). Bio je jedinac u roditelja. Njegov sin Nikola, moj pradjed bio je seoski knez za zaseoke Ubovići, Radakovići, Krajnovići, Plećaši, Krstače, Dmitrakovići, Graovo i Dolovi). Bio je visok oko 2 metra.
3. kuća Miljanovih (rodonačelnik Miljan Obradović, koji se rodio negdje između prapradjeda Savetine i pradjeda Nikole, dakle, oko 1860. godine), i
4. kuća Pepičinih (rodonačelnik Petar – Pepica, bio je sitnog stasa).”
22. фебруар 2023. у 12:40
Žarko Obradović
Čuo sam se sa Danetom prošle godine. Drago mi je da ste se javili. I dalje radim na rodu ličkih Obradovića s namerom da utvrdim starinu našeg roda. Veliki pozdrav i svako dobro.
13. новембар 2023. у 20:37
Ilija Obradović
Žarko pozdrav. Nisam naglasio da sam poreklom iz Dolova, od Miljanovih Obradovića. Djed mi je bio Ilija Obradović, rodjen 1892. godine, a otac mi je Vlado rodjen 1957. Otac ima sestru po ocu Djuju, brata od strica iz Gracaca ( pre rata 90ih ) Milu Obradovica ( pokojnog ) i njegove sinove Jovinu, Žarka (R.I.P.) i Daneta. To je sve što pamtim od rođaka sa očeve strane. Plus jedan ok lik Dado Kos koji nam je bio rodjak preko njegove majke koja je bila od Obradovića ako se ne varam. Pozdrav. Živi bili.
5. децембар 2023. у 11:58
Žarko Obradović
Drago mi je Ilija da si se javio. Eto ja sam po ocu iz Dolova, iz kuće Savetininih a po majci sam od Obradovića (Bajguta) iz Paklarića (Rudopolje Bruvanjsko). U Dolovima su bile 4 kuće Obradovića, Miljanovi i Pepičini ( dve srodne kuće) te Savetinini i Ilerini koji su srodni. Danas u Dolovima živi samo tvoj stric Dane sa dva sina. Njegovog pok. Takođe znam da imaš dve tetke (ili sestre) Gordanu iz Banjaluke i Mirjanu iz SAD. Naš rod pripada haplo grupi R1a tako da sa Bogunovićima nismo u srodstvu. I moj pok. otac je tvrdio da smo starinom od Dubrovnika pa sam pomno proučio prošlost Stona i Pelješca (Rata). Na popisu iz 14.veka nije bilo Obradovića. Bilo je jedno prezime Obradinović? Meni se čini da nam su bliži Konavli gde je u selima Močići, Dunave i Stravča, 1536.g bilo Obradovića. Svako dobro i potraži me na fejs buku.