Марковић
Хаплогрупа: I2a
Порекло: Била, средња Босна
Крсна слава:
Контакт:
________________________
Марковић
Хаплогрупа: I2a
Порекло: Станојевићи, Бела Црква, Крупањ, Србија
Крсна слава: Томиндан
Контакт:
_________________________
Марковић
Хаплогрупа: R1a
Порекло: Србија
Крсна слава:
Контакт:
_________________________
Марковић
Хаплогрупа: R1a Z280 L1280
Порекло: Крижевићи, Олово
Крсна слава: Аврамијевдан
Контакт:
_________________________
Марковић
Хаплогрупа: J2b M205 род Годијеља
Порекло: Крупице, Пљевља, Црна Гора
Крсна слава: Ђурђевдан
Контакт:
_________________________
Марковић
Хаплогрупа: Q
Порекло: Панчево, Србија
Крсна слава: Аранђеловдан
Контакт:
_________________________
Марковић
Хаплогрупа: I2a DS род С
Порекло: Кожуар, Уб, Србија
Крсна слава: Митровдан
Контакт:
_________________________
КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]
Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’
МАРКОВИЋИ
(у Јелиној Гори)
Доселили су се у Јелину Гору из Плане колашинске у другој половини 19. вијека. Од овог братства неки су се одселили у пљеваљски крај, у Водно и Крупице, а једни у Буковицу. У Шаранце су се доселили Мића и Радуле, с породицама, и населили се у Јелиној Гори. Неки од њих су прешли на Луку Перовића.
Једно вријеме су били бројни, све до 1938. године, када се дио овог братства одселио у пљеваљску Буковицу, а у Јелиној Гори су остали браћа Ненад и Милика, са породицама.
Ненад је учесник НОР-а 1941-1945. године, када и гине 1941. године, у борбама против непријатеља на Липову. Остала су му три сина – Радојица, Бошко и Војислав. Од Милике је остао син Милорад.
Далека старина Марковића је из Марковине, одакле су се доселили у Плану колашинску, међу Шаранце, који су у то вријеме ту живјели. Од овог братства су се међу Шаранцима истакли као познати ускоци и јунаци Милутин и Мића у многим бојевима против Турака.
Сада од овог братства нико не живи стално у Јелиној Гори, већ долазе повремено на своја имања, која одржавају сезонски-љети.
Славе Ђурђевдан.
ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић
__________________
Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:
11. јануар 2013. у 23:35
Небојша Новаковић
Ацо, како није постојала Србија пре Рашке?:) Ваљда је старије име “Србин”, него “Рашанин”?:)
Рашка је један део великог простора који су насељавали Срби, а од које се касније образовала држава…исто као и Босна и Зета…
12. јануар 2013. у 11:55
Александар Маринковић
Небојша, немој мешати етничко име Србин са називом племенске државе Рашке. Наравно да су у Рашкој живели Срби, као што су Срби живели и у Југославији нпр. Опет, питање је колико њих је за себе говорило да су Рашани. Ако их је и било…Ипак, њихова ”држава” се звала Рашка, као и Босна или Травунија итд. Тек у каснијем периоду, када су те области уједињене, можемо говорити о Србији као држави која носи име већинског и ”оснивачког” народа.
8. јул 2016. у 09:47
brana
“Srbin” u srednjem veku uopšte nije etničko ime u današnjem smislu, već (na)rod vladara, feudalnih osvajača… “Srblji” ne znači “Srbi” u etničkom smislu, nego stanovnici zemlje kojom vladaju Srbi… malo je verovatno da su kmetovi istog roda ko i gospodari – osvajači… na primeru BUgara i HRvata, čija se postepena poslovenjivanja ličnih imena prate otprilike dva veka, je to svima jasno .. sa Srbima je manje, jer su oni ranije poosvajali silne prostore sve do Baltika… pa su verovatno ranije poslovenjeni.. “SRBI su se nekad izgovarali S’RBI, sa jednim poluglas(nik)om kao što se čita engleski član A. To ‘ se još ranije izgovaralo kao I, odnosno E, a završno -I kao -OI, dakle praizgovor je SIRBOI, odnosno SERBOI. I upravo u tom obliku Srbe beleže Plinije Stariji, Ptolomej i Konstantin Porfirogenit, a Plinije Stariji još kaže da SRBI znači ,,glavobije”. Tako se dolazi do toga da je SR- ,,glava” ili ,,rog” kao u reči SRNA, a BI- je glagol BITI. A ,,Glavobije” ili ,,Rogobije” značilo bi ,,ratnici hrabri kao bikovi, junačko pleme”.
“… Ako tome dodamo da Plinije Stariji kaže da naziv SRBI znači ,,glavobije” onda dolazimo do sanskrta u kome takva složenica: *SARBHAJAH znači upravo ,,oni koji se biju glavom ili rogovima”! U kom smislu? To je sinonim za reč ,,bikovi”, na sanskrtu VRŠABHAH, i označava kao i reč ,,bikovi” jedno ,,hrabro pleme, prave borce”. Stoga, možemo sa izvesnošću reći da je naziv naroda SRBI(N) potekao iz sanskrta te da su u tome smislu Pra-pra-prasrbi potekli sa područja drevneindijske, vedske kulture. Ovo je etimologija najvećeg slaviste XX veka, Trubačeva”
12. јануар 2013. у 12:56
Небојша Новаковић
У сваком случају и пре Рашке се помињала Србија и постојала је као држава. Пример је Србија Властимировића, итд..о томе причам. Рашка је свакако касније формирана..
12. јануар 2013. у 13:41
Александар Маринковић
Небојша, Србија Властимировића, упркос мутним границама (што је нормално за оно доба) је била западније од Рашке. Њихова Србија јесте прва српска држава забележена као таква, на Балкану. Ипак, данашња Србија је настала из Рашке.
12. јануар 2013. у 14:29
Небојша Новаковић
Србија је Србија..мада, колико је мени познато, та Србија Властимировића је обухватала и “Рашку”. Рас је био најисточнији град ове Србије.
12. јануар 2013. у 15:42
Александар Маринковић
Баш затрпавамо ову рубрику, али шта је ту је. Рекох ”МУТНЕ ГРАНИЦЕ”…говори само за себе. Даље, ”друштвено-политичка” слика феудализма се не може поредити са данашњим приликама и схватањима. Постојао је систем ”сизерена – вазала” на свим нивоима: ниже племство – високо племство (с владаром на челу), али и ти владари су били можда нечији вазали (јачег владара). У раном феудализму, статус племства је био врло промењив као и однос вазалних држава и оних које можемо назвати потпуно независним. Често су се статуси везивали за личност, па се статус губио смрћу неког вазалног владара – његов наследник би губио тај мали степен аутономије. Исто тако, било је и оних који би се дрзнули да се ослободе вазалства…и тако у круг. Сама ”држава”, поготово мања, била је искључиво везана за личност владара и његову способност наметања власти околним главешинама, а не за народ и тачно одређену територију. Од свих српских области, једино је Босна задржала некакву независност према Србији, али то није сметало њихове владаре, чак и католика Матију Нинослава, да свој народ зове Србљем.
3. фебруар 2013. у 10:05
Radoljub Markovic
Veliki pozdrav svima koji ovo budu citali.
I ja bih voleo saznati moj koren odnosno poreklo Markovica.
Rodjen sam u Oklecu,zaseok Minici-Jelcici izmedju LJubovije i Bajine Baste,opstina Bajina Basta zadnja posta Rogacica.
Otac Milomir,deda Miloje.Slavim Lazarevu suboto-Vrbicu.
Nista vise ne znam,a sada mi se javio poriv saznanja.
Unapred zahvalan
3. фебруар 2013. у 15:48
Небојша Новаковић
У Оклетцу само једна фамилија слави Лазаревдан, а то су Минићи. Минићи су настањени на путу за Стрмово. Пореклом су из Пријепоља. Претпостављам да Ваши Марковићи воде порекло од њих.
Соколска Нахија, Љуба Павловић, 1930. године
14. фебруар 2013. у 12:50
M. Markovic
Osma sam generacija pretka Marka koji je dosao iz okoline Nisa u Pocerinu ( podrucje Cera, pored Macve ), a koji nam je doneo slavu Sv. Luka. Imao je pet sinova (stari, sad vec pokojni mestani sela u kom se nastanio, verovali su cak i sest) , od imena svakog sina nastalo je po jedno prezime: Vasiljevici (Vasilj), Milivojevici (Milivoje), Ristivojevici (Ristivoje), Lukici (Luka) i peti cije ime nije poznato, a za koga se zna da je otisao u selo Budjanovci u Macvi (tamo su sada dve familije Markovica koje slave Sv. Luku, tako da je potraga malo otezana). Naime, prezime Vasiljevic se koristi samo lokalno, jer je Vasilj bio najstariji sin sa kojim je otac Marko ostao u kuci, a svaki od sinova po zenidbi se nastanio u razlicitim mestima (tako da danas imamo pet mala, ili mahala), i umesto prezimena Vasiljevic, ja sada koristim prezime Markovic. Na Vasiljevom grobu, na kamenoj ploci uklesani su minimalni podaci koje je zub vremena ostetio i postali su necitljivi.
9. април 2013. у 00:20
Милодан
Порекло бројнијих фамилија-презимена ваљевске Тамнаве по књизи „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“ Љубомире Љубе Павловића, издање 1912. године.
Место-када су досељени-одакле су досељени-Крсна слава-напомена.
МАРКОВИЋ (1)
-Калиновци*, стара породица, Ђурђевдан.
*Марковићи воде порекло од некакве Калине, која је имала доста синова и звали се Калиновци, па се тако прозвало и село. Потомство Калиноваца је спало на једну кућу и која се тешко одржава.
-Совљак*-1, стара породица, Ђурђевдан.
*Марковићи 1, стара совљачка породица је из велике давнине и њени потомци зову се још и: Бартулићи, Николићи, Тадићи, Кулићи, Андрићи, Ђурковићи и Младеновићи.
-Градојевићи*, прва половина 18. века, Стари Влах, Ђурђиц.
*Марковићи, старија градојевачка породица, је од исте породице од које су и голочељански Игљатовићи.
-Букор, прва половина 18. века, Босна, Часне Вериге, уз Чугуровиће.
-Забрежје*, прва половина 18. века, Гвозденовић у области, Ђурђиц, уз Јеладијевце.
*Јеладијевци, названи по свом заслужном претку Јеладију, који је живео пре 100 година и учествовао у борбама за наше ослобођење, пореклом је од гвозденовачких Ђелмаша. Отуда је Јеладије и био у служби кући Ненадовића, почем је његова сестра од стрица родила проту Ненадовића.
-Уровци*, прва половина 18. века, Ђурђиц, уз Поповиће.
*Марковићи су необично стара свештеничка породица, досељена као таква. Она је не само у селу него и Српству дала виђених и угледних свештеника и синова, који су своје животе принослили на олтар отаџбине. Из ове породице је виђени и угледни Тамнавац из прве половине 19. века поп Леонтије Марковић, који је први подигао устанак против Турака и својски га помагао, не изостајући нигде из првих редова. Такав је и његов у сваком погледу примерен син поп Живко, који је онако видну улогу вршио при заузећу Обреновца 1815. године. Од ових Поповића су звечански Нинковићи.
-Свилеува*-1, прва половина 18. века, Гуњаци у Азбуковици, Св. Стефан Дечански, уз Јеврстратиће.
*Јеврстратићи се зову још и Гуњачани, досељени из Гуњака, те се у селу зову још и Марковићи, Софронићи и Нешовановићи и сви су до Баталага.
-Слатина, прва половина 18. века, Ораховица у Азбуковици, Никољдан, уз Лазиће.
-Таково*-1, прва половина 18. века, Дробњаци, Ђурђевдан.
*Марковићи су из Дробњака и овде су се доселила три брата: Марко, Бранко и Сава (Саватије). Марко је био поп и у почетку поделио браћу, Бранка преселио у Дрен, Саву ближе цркви врељанској, а оне се насеелио преко реке, пошав Љубинићу. Бранку се не свиди Дрен него пређе у Грабовац и тамо остане, а Сава се помакне још на исток, под Врело. Поп Маркова је кућа и данас на истом месту, и његово огњиште се још није угасило. И поп Марко и сви његови потомци гледали са да сарађују са највиђенијим породицама у области, одкуда су и данас, као и увек, најугледније, највиђеније и најимућније свештеничке, трговачке и ратарске породице, које су из поп Марковог дома излазилле. У селу се зову још и: Поповићи, Максимовићи, Вићентићи, Ђукићи, Саватићи и Петровићи.
-Врховине, друга половина 19. века, Горња Буковица у Подгорини, Јовањдан, велика и угледна задруга.
-Гуњевац-1, друга половина 18. века, Љештанско-округ ужички, Марковдан, уз Илиће.
-Гуњевац-2, друга половина 18. века, Близоње у Колубари, Јовањдан.
-Дрен, друга половина 18. века, Варна у Бугарској, Алимпијевдан, уљези у Радулиће.
Наставиће се…
10. април 2013. у 00:27
Милодан
Порекло бројнијих фамилија-презимена ваљевске Тамнаве по књизи „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“ Љубомире Љубе Павловића, издање 1912. године.
Место-када су досељени-одакле су досељени-Крсна слава-напомена.
МАРКОВИЋ (2)
-Дружетић-1, друга половина 18. века, Б. Крајина, Никољдан.
-Дружетић-2, друга половина 18. века, Осат, Трфундан, уз Јовановиће.
-Звечка, друга половина 18. века, Брезовица у Рађевини, Ђурђевдан, повећа задруга.
-Јабучје-1, друга половина 18. века, Белошевац у Колубари, Ђурђевдан.
-Јабучје-2, друга половина 18. века, Бујачић у Колубари, Трифундан.
-Каленић, друга половина 18. века, Причевић у Подгорини, Митровдан, уз Мијаиловиће.
-Лајковац Село, друга половина 18. века, Струганик у Колубари, Никољдан, уз Миловановиће.
-Љутице, друга половина 18. века, Осладић у Подгорини, Ђурђевдан.
-Свилеува-2, друга половина 18. века, Грабовац у Срему, Никољдан, уљези у Пуретиће.
-Скела, друга половина 18. века, Јошева у Подгорини, Никољдан.
-Совљак-2, друга половина 18. века, Осат, Никољдан, уљези у Којиће.
-Трњаци, друга половина 18. века, Његуши, Стевањдан.
-Шарбане, друга половина 18. века, Балиновић у Подгорини, Јовањдан.
-Бањани, после 1827. године, Банат, Јовањдан.
-Мали Бошњак, после 1827. године, Зворник, Јовањдан.
-Брезовица, после 1827. ггодине, Драгијевица у Подгорини, Ђурђиц.
-Вукићевица, после 1827. године, Белотић у Рађевини, Аранђеловдан.
-Јабучје-3, после 1827. године, Осат, Ђурђевдан, уљези у Смиљаниће.
-Коцељева, после 1827. године, Б. Крајина, Никољдан.
-Лончаник, после 1827. године,Врбић у Рађевини, Лазаревдан.
-Орашац-1, после 1827. године, Доње Кошље у Азбуковици, Јовањдан.
-Орашац-2, после 1827. године, Б. Крајина, Никољдан.
-Паљуви-1, после 1827. године, Б. Крајина, Јовањдан.
-Паљуви-2, после 1827. године, Сеча Река-округ ужички, Ђурђевдан, уљези у Поповиће 1.
-Свилеува-3, после 1827. године, Осечина у Подгорини, Никољдан.
-Стублине, после 1827. године, Пљевље, Матијевдан.
-Таково-2, после 1827. године, Бријежђе у Колубари, Аранђеловдан.
-Ђуковине, после 1827. године, Букор, Аврамијевдан.
-Ушће-1, после 1827. године, Јазовик у Посавској Тамнави, Митровдан.
-Ушће-2, после 1827. године, Крнић у Посавској Тамнави, Св. Петка.
-Ушће-3, после 1827. године, Грабовац у околини, Ђурђевдан, од Николића-Бранковића из Грабовца.
Наставиће се…
10. април 2013. у 22:00
Милодан
Порекло бројнијих фамилија-презимена ваљевске Тамнаве по књизи „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“ Љубомире Љубе Павловића, издање 1912. године.
Место-када су досељени-одакле су досељени-Крсна слава-напомена.
МАРКОВИЋ (3)
-Чучуге-1, после 1827. године, Јошева у Подгорини, Јовањдан.
-Чучуге-2, после 1827. године, Шеврљуге-округ ужички, Илиндан.
-Чучуге-3, после 1827. године, Стрмово-округ ужички, Ђурђевдан.
Крај!