Prezime Babić u Hercegovini pripada jednoj od najstarijih porodica u Plani (Bileća). Prema “Hercegovačkim prezimenima” Rista Milićevića, Babići su se iz Plane raseljavali u druga bilećka sela: Fatnicu, Vrbicu, Meku Grudu, Trnovicu… Iz Trnovice su neke porodice prešle u Košutu (Nevesinje). Slave Lazarevdan.
Živeli su u Orašju (Površ, Trebinje). U ovom selu se nalaze neke omeđine, “za koje se priča da su u njima stanovali Babići, koji su tu i smrli”.
O postanku ovog prezimena predanje kaže da je jedan od trojice braće Kresojevića koji su doselili u Bilećke Rudine iz crnogorskog sela Šaranci bio malo poguren pa su ga meštani zvali baba. Od njega su nastali Babići.
Prema drugom predanju, dva brata Babića su bili hajduci u četi Janković Stojana. Jednog su Turci pogubili, a drugi je pobegao u Kotare, odakle je otišao u Vitinu, gde se Babići smatraju starosediocima. Ima ih i u Aladinićima, gde su se doselili iz Čavša, kao i u Trebimlju iz Dubrava (Stolac). Slavili su Nikoljdan. U Trijebanj su došli iz Jablanice. Slavili su Đurđevdan.
KRSNA SLAVA: Lazarevdan, Nikoljdan, Đurđevdan.
POZNATI:
___________________________________________
Vaš prilog ostavite u komentaru ili pošaljite na i-mejl:
3. februar 2019. u 01:19
Zdravko
Babići od Mokrog polja i Trubara i Mazina, uradite DNK test pa da vidimo šta će da ispadne ..
3. mart 2021. u 18:40
Babic Milan
Deda Babic Todor pradeda mile baba Mara rodena Vojvodic od ova Ilije slavimo svetog Jovana ja sam roden u Osjeku odrastao u Adi
7. maj 2021. u 21:52
Marina Babić
Babići iz Mokrog polja, slavimo Sv.Jovana, pradeda moj Jovan Babić otišao je za Ameriku izmedju dva svetska rata, mislim zapravo odmah po završetku Prvog. Nastanio se u Čikagu, gde je i umro, ne vrativši se u Dalmaciju.
28. jun 2021. u 14:43
Čiji DNK DA URADIMO? Svoj ili???
PORODIČNO STABLO – BABIĆ (VADRIĆ) Mokro Polje kod Knina
Slava Sv Jovan 20.Januar
1. JOVAN – JOVIŠA BABIĆ – prvi doselio u BABIĆE (Savanoviće) iz Vrpolja – Mokro Polje, imao sina koji se zvao
2. ĐURO – ĐUKAN-djeca: TRIVUN , LAZAR, DJURO-ŠOTA i ILIJA i ćerka ime? udata u Vukmirice-Simetiće
3. ILIJA je oženio VASILIJU-Vajka – Vadrija (po njoj dobili nadimak na kuću Vadrić) iz IKANOVIĆA (Iliju je mlađanog ubio (Laber) Vukmirica-Jošulić) i imali su jednog sina Nikolu.
4. NIKOLA 1877 – oženio ANDJELIJU Knežević iz OĆESTOVA, a njihova djeca bili su:
JOVAN, ĐURO, ILIJA, NIKOLA, ALEKSA, LUKA i i ćerke: MANDA, VASILIJA, LJUBICA, MIKA, Mika II, JOKA i MARIJA
5. JOVAN – JOŠICA : (1896) je oženio STANU Runjajić (1908) s Bendera-Plavno, a njihova djeca su;
JOVAN, ILIJA, LUKA, MIRKO, LJUBICA, ANĐELIJA
6. JOVAN – JOVO : (1929-1988) oženio Milku Vukojević, (1926-2004) iz Oćestova, a djeca su im :
7. JOVANKA, (1950-2010) MILORAD (1957) RADOMIR (1961).
7. JOVANKA (1950) je udata za Stevana Grlju iz Zemuna (1954-2015) i imaju ćerku SLAĐANU (1981) .
7. RADOMIR (1961)oženio Vesnu Drpa iz Knina (1963) a djeca su im: JOVANA (1989) i MARIJA (1999)
8. MILORAD: (1957) je bio oženjen sa Željka Medoš (1961), rodj. u Biovičino selo kod Kistanja, razvedeni (2004), a njihova djeca su:
8. MILKO – 1984, IVANA – 1987
8. septembar 2021. u 08:53
Neko, tamo daleko
Y-dnk test je predvidjen za musku liniju.Vi,vasi sinovi,vas otac,brat,stric,braca od striceva itd.
U principu bilo ko od vas moze da uradi test ali je preporucljivo da to uradi najstariji zivi rodjak po muskoj liniji.
Naravno treba izbegavati testiranje ako smatrate da je neko iz vase porodicne linije usvojen ili pribracen jer bi rezultati mogli da vas odvedu na pogresan trag…
11. novembar 2021. u 19:04
Babic
Moj deda po majci je Babic iz Srba.
Slava Sveti Jovan.
21. mart 2019. u 00:08
Babic Pavle
Zivi mi i zdravi bili svi Babici gde god da vas ima a ima nas hvala Bogu po cijelom svijetu.
23. jul 2022. u 01:49
biljana
I moj deda je iz Srba i slavi Sv. Jovana
29. avgust 2022. u 18:51
Babic
I moj deda je iz Srba i slavi Svetog Jovana.
3. septembar 2019. u 18:14
MITIC ZELJKO
STOJA BABIC MOJ ASKUCEL DED ILI KURCUP DED. STOJAN SA SVOJOM BRACOM PRELAZI DRINU I NASTANJUJE SE U POCETKU TERITORIJA SAPCA. ODALTE ODLAZI PREMA MANASTIRU RUKUMIJA KOD POZAREVCA SELO BUBUSINAC I TU SE SKRASUJEI OSNIVA PORODICU. I DAN DANAS NAS IMA OKO DESETAK BRACIJSKIH KUCA U BUBUSINCU I SVI SLAVIMO SLAVU SV. NIKOLE. PREZIME SE GUBI SADA SMO MITICI PAVLOVICI ALI NA NASEM POSTO SE VODILO GENERACIJAM RACUNA O STABLU FAMILIJE SVODI DEDE STOJA BABICA. ZNAMO DA SU MU BRACA OSTALA OKO SAPCA I VALJEVA DALJE NISMO MOGLI DA KOPAMO. STA ZNACI DA NASA KRV JE I DALJE TU NA 200KM OD AS ALI SE NE POZNAJEMO. POZDRAV I ZIVI MI BILI.
18. novembar 2019. u 22:47
Bogdan Babic
Pozdrav svima, dugo trazim neki forum na kome mogu da saznam o poreklu svog prezimena. Jedan od clanova je naveo i selo Gornje Babine, otac rece da smo otuda. Ali za razliku od njega mi slavimo Djurdjic. Da li neko moze da mi kaze nesto vise? Pozdrav i srca Sumadije.
23. decembar 2019. u 22:06
Gradimir babic
1813 moj predak se doselio u Gr abovac opstina obrenovac . Po pricama starijih ubio he turcina I prebegao u ovo mesto. Njegova loza ima oko dvadeset porodica I svi slavimo arandjelovdan. Zaboravih da dodam da je Po pricama predaka dosao iz okoline loznice
13. januar 2020. u 07:16
Vojislav Ananić
Babić-Jovanović-Andrić Milica
Rođena je u Bosanskom Šamcu 2. septembra 1909. godine u trgovačkoj porodici Stevana Babića i majke Zorke rođ. Pisarević. Iz Bos. Šamca je otišla 1919. godine.
Pohađala je osnovnu školu u Bos. Šamcu. Studije modernog slikarstva završila je u Beču i Parizu. Od 1930. godine u Narodnom pozorištu u Beogradu. Istakla se stilizacijom istorijskih i narodnih kostima. Imala velikog uticaja na razvoj pozorišnog slikarstva u Srbiji. Bila je prvi školovani kostimograf u Srbiji. Opremila je tri stotine dramskih, operskih i baletskih predstava. Radila najviše sa Brankom Gavelom, Josipom Kulundžićem, Hugom Klajnom, Rašom Plaovićem itd. Kritike su odlične.”Beograd je“ pisalo je u novinama, „dobio maštovitu gospođicu“. Ona je „čudesna“, ona je „genijalna“ pišu tad svi. Dr Miloje Milojević iz „Politike“ piše: „Gospođa Babić je pokazala bujnu invenciju pri kompoziciji kostima“ i sl. U njihovoj velikoj kući u (srušena) Tuzli u Bolničkoj ulici, gde odrasta sa dve svoje sestre Jevrosimom (Cicom) i Dankom. Mati Zorka je sestra Svetozara Pisarevića, slavnog pevača Zagrebačke i Beogradske opere koji je inspirisao Milicu da se posveti pozorištu. Poslije male mature, odlazi u Beč na studije u školu za Primjenjenu umjetnost. Tamo je ozbiljan i predan student. Milica je bila žena koncerata i pozorišta. Ona je prema pričanju tadašnjih studenata iz Bosne, pokušavala na sve načine da bogatom svetu doskoči svojim „specijalnim scenarijima“. Pa kada bi se krenulo u pozorište, u toaletama koje bi ona kreirala sve do pretposlednje stanice išlo se tramvajem da bi se zatim, do pozorišnog ulaza, gdje je bivao silan nakinđuren i naparfemisan svet, stizalo najluksuznijim taksijem. ”Izlazimo mi, kao kakve kokete i bogataške kćeri, a svi šapuću, pitajući se koje su to mlade bečke dame. Dočekuju nas dubokim naklonom, propuštaju nas sa svim počastima koje su ukazuju aristokratkinjama. Jer možete da zamislite koliko je Milica bila lepa. Ali kad krenemo stepeništem, prema galeriji svi nas otprate začuđenim pogledima.”
U to doba sestra Cica, koja studira na Sorboni u Parizu, izvršava samoubistvo, druga sestra Danka se udaje za potporučnika kraljevske vojske Pavla Zajceva.
Tada u Tuzli upoznaje Nenada Jovanovića nekadašnjeg druga svoje sestre Cice, koji je u Tuzli bio čest gost njihove kuće. Iako mlad, Nenad za sobom ima blistav uspeh, završene studije prava koje je pohađao u Zagrebu i završio u Švajcarskoj. Govori nekoliko jezika: engleski, nemački, španski, ruski, francuski. Pripadao je poznatoj srpskoj porodici i bio unuk Mirka Jovanovića koga je Vojni sud Austro-Ugarske osudio na smrt u poznatom procesu protiv Gavrila Principa. Bogat, sestrić je člana tadašnje vlade, a kasnije i predsjednika vlade Kraljevine Jugoslavije dr Milana Srškića, čija je supruga bila dvorska dama. Krunicu Srškić sva djeca u porodici Zajcev zvali su tetka „dama“. Nenad je bio publicista, prevodilac, novinar.
Milica pred kraj studija odlazi na praksu u Pariz u fabriku tekstila „Rodie“ na specijalizaciju. U isto vreme i Ivo Andrić boravi u Parizu. Novembra 1939. godine Andrić dočekuje Jovanoviće u Berlinu. U Parizu su se možda prvi put sreli, jer ona se družila sa studentima iz Bosne, sa kojim se i Andrić viđao. 1930. godine završava studije i dobija mjesto profesora na Višoj ženskoj zanatskoj školi u Beogradu, potom prelazi u Narodno pozorište u Glumačku školu istog. 2. februara 1932. godine venčava se u Topčiderskoj crkvi s Nenadom Jovanovićem (zajedno su do njegove smrti 28. februara 1957). Nenad i Milica su u Andrićev život unijeli milje bosanskog i vrlo dobro su se razumeli. Tom kraju su ih vraćale uspomene, rodne kuće i grobovi njihovih dragih. Budući da Andrić nije bio ženjen on će Milici da poveri ulogu domaćice na prijemima. Svi diplomatski prijemi, svi gosti su dolazili do Milice. I upravo tu u Gros admiral princ Hajnrih štrase će bukunti ljubav, koja će 30 godina trajati. Njeni albumi iz tih dana suočavaju nas sa visokom lepotom i ukusom jedne žene.
Gospođa Milica Zajcev baletski kritičar i prevodilac, sestričina Babićeve, je nam rekla da je Milica inspirisala Andrića da napiše „Jelenu, ženu koje nema“. Najčešće Andrić dolazi Jovanovićima u njihovu rezidenciju u Ulici pod lipama (Unter den Linden). Ona je uživala dočekujući visoke ličnosti. Imala je još jednu obavezu prema beogradskoj
„Politici“, morala je redovno da šalje svoje modne priloge. Da javlja šta se u svetu nosi. Išla je na prijeme, čajanke, balove.
Pričalo se da je Hitler bio fasciniran njenom ljepotom, i vrlo uljudno i sa taktom se prema njoj odnosio. Pored njega i Ribentrop, Gebels i Gering. Tako je bilo do 27. marta 1941. godine kada Andrića, Milicu i Nenada sa svim članovima poslanstva proteruju. Put ih vodi u Švajcarsku. U pogranično mjesto Konstanc. Andrić je jednom priznao da ne zna kako bi to sve izdržao da nije bilo Milice.
Na peronu željezničke stanice u Beogradu 1. juna 1941. godine Andrića, Milicu i Nenada dočekuju mama Zorka i sestra Danka. Žandarmi sve druge diplomate hapse, jedino njih ne. Nenada hapse 1942. godine, odvode u Banjicu i poslije u Dahau, gdje ostaje do kraja rata. Andrić je čest gost, „kad god bi on dolazio baka bi spremala nešto bosansko, voleo je urmašice. Na tim večerima čitali su tekstove. (Milica Zajcev).
Andrić dolazi da im čita pasuse svoga djela „Na Drini ćuprija“ koga tek piše. Milica postavlja opaske, raspravlja s njom, čak usvaja njene primedbe.
Završava se rat. Nenad se vraća iz logora, zapošljava se u Tanjugu, prevodi romane, usavršava italijanski, portugalski, ali i poboleva.
Andrić pak udara prvi kop budućoj pruzi Šamac-Sarajevo.
Milica postaje profesor na Akademiji primenjenih umetnosti i Pozorišnoj akademiji u Beogradu. Za rad na polju kostimografije dobila je Orden rada sa zlatnim vencem (1949), Sterijinu nagradu za kostim (1949) i plaketu grada Beograda (1964).
Nenad oboleva od raka pluća i umire u Ženevi. Sahranjen je u Splitu na Novom groblju. To mu je bila poslednja želja.
27. septembra 1958. godine u opštini Stari grad u Beogradu venčavaju se Andrić i Milica. Sele se u svoj stan u Proleterskih brigada 2a (Danas je tamo muzej, na Andrićevom vencu br. 8).
Miličina mati Zorka preselila se sad u njihov stan. Sprema bosanske specijalitete, kuva kafu, prima i otkazuje pozive. Andrić dobija Nobelovu nagradu 10. decembra 1961. Skupa avionom odlaze u Štokholm. Svečanost: fanfare su objavile ulazak povorke koju su sačinjavali članovi kraljevske porodice i nobelovci. Orkestar je svirao „Kad ja pođoh na Bembašu“. Sve je po strogoj etikeciji. On briljira u protokolarnim nastupima, ona također. U „Dnevniku“ Milice je zapisano:
„Stižemo u dvor. Svečane stepenice zastrte kokosovim tepihom, crveno do prvog sprata – tu su gardarobe: prva za muškarce, druga za dame.
Odatle plavi tepih do velikog salona. Tu nas dočekuju dvorske dame u uniformama i velikodostojanstvenici sa odelom i frakovima. Svi lakeji u crno i srebro. Nobelovce su postrojili do vrata, u dubini i objasnili nam ko će s kim da uđe u galeriju na večeru. Na vrata, do kojih stojimo, ulaze kralj i kraljica, prinčevi i princeze (pošto je majordomus dao znak sa tri udarca štapom), rukuju se sa svima redom. Zatim svaki po prethodnom spisku dolazi po svoju damu. Po mene stari princ, kraljev brat. Andrić vodi princezu Dezire. Za večerom sedim između kralja i njegovog brata. Preko puta kraljica. Za večerom razgovor o Nobelovoj nagradi. Posle večere istim redom idemo u salon. Služi se kafa. Kraljevska porodica sa svakim malo porazgovara. Jednostavno i srdačno.”
Andrić i Milica vraćaju se u zemlju. Kupuju vilu u Herceg Novom, ustvari podižu vilu, kako bi Milica bila blizu Igala. Putuju po svetu: Rim, Krakov, Švedska itd. Tito i Jovanka ih pozivaju u Beli dvor.
Ali 24. marta 1968. godine u Herceg Novom umire Milica u 59. godini. Umrla je od infarkta, da bi umirivala bolove od artritisa uzimala je redovno kortizonske preparate koji su joj slabili srce.
Vojnim helikopterom se Andrić vratio sa umrlom Milicom u Beograd. Sahranjena je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.
„Milica je meni govorila uvek koliko se ponosila mnome. Koliko sam ja veliki čovek, a nisam ni slutio koliko je ona bila velika. Tek sada vidim koliko je trebalo da se ja njom ponosim.” (Milica Zajcev)
U 86. godini umire Zorka Babić 13. februara 1974. godine. Ivo Andrić umire 13. marta 1975. godine.
Andrić je ostavio je testament gdje je kao naslednika naveo ženu, a ako ona umre pre majke, što se i dogodilo, onda je kao naslednika odredio taštu Zorku udovu pok. Stevana Babića.
„Sa Milicom sam išla u osnovnu školu. Bila je prava ljepotica, prava „Parižanka“, tanka, vitka, tanke noge.”
„Ja sam sa Milicom Babić samo prvi razred sjedila u istoj klupi. Sjećam se njen djed Stanko Pisarević uvijek bio u dućanu kod moje mame. Sjedio skoro svaki dan, tata u Prvom svjetskom ratu. Kad se svršio rat 1918. godine moja mama se toliko razboljela od kašlja, da je u proljeće 1919. godine dr. Dočkal mome tati rekao da je šalje na more. Povedoše mene i rodicu Koviljku Vujanić. Odemo u Dubrovnik. Bili smo na Lapadu. A isto Stevan Babić i njegova žena povedu svoje dve djevojčice Milicu i Danku. Mi dođemo iz Dubrovnika kad Stevan Babić prodao nama kuću, tata iselio iz Vaše, pa u našu Babićevu kuću.
Andrić i Milica su u kasne sate po Beogradu šetali. „Moja sestra Mira Stavrić-Tešić, dok je bila izbeglica u Beogradu za vreme rata, vozala je često prvo dete po Studentskom parku i pričala mi još za života prvog muža Ivo i Milica su ljubav vodili, sjedili na klupi, držali se za ruke. Mira joj je prišla i rekla ko je i odakle je. Milica je prepoznala i ispričale su se o Šamcu i njeno dete Miloša, koji je bio beba, pomilovala po licu.”
Kuća u kojoj je Milica Babić rođena više ne postoji. Srušena je 1990. godine. Nalazila se na uglu ulica Vuka Karadžića i Jovana Cvijića. Odmah prekoputa nje nalazila se kuća u kojoj je rođen dr Zoran Đinđić. Ta kuća je kako vidimo posle pripadala Toši Stavriću, gdje su prilikom rušenja pronađene ogromne količine starojugoslovenskih novčanica. Kuću nisu pravili ni Babići nego dr Ervin Horak sa namjerom da mu bude porodilište.
Potom je tu stanovao neki Haso Tursun koji je odselio u Tursku i prodao je Babićima. Iako je postojala inicijativa grupe građana preko Radio Šamca da se ta kuća ne ruši kao spomenik kulture, ponovo se u Skupštini opštine nije našao niko pametan da to spriječi. Naime kuće u Tuzli nema. Andrićeve rodne kuće nema također, nego su u Docu kod Travnika improvizovali jednu kuću i napravili muzej. A Šamac je imao originalnu rodnu kuću ovakve umjetnice. Ta kuća danas je mogla biti idealna lokacija za gradsku biblioteku ili za gradski muzej.
„Ja sam Milicu mnogo voleo. Vi znate, šta je meni ona značila. Ona mi je bila sve.” Andrić.
Izvor: NIKŠA NEZIROVIĆ, MONOGRAFIJA BOSANSKOG ŠAMCA (od najranijih vremena do 1945. godine), ŠAMAC, 2011.
31. januar 2020. u 01:49
Jelena
Pozdrav sim Babicima, molim Vas za pomoc! Naime, istrazujem zivot cuvenog srpskog arhitekte Dusana Babica, rodonacelnika moderne arhitekture u srba. Nista to ne bi bio problem da je sudbina tog coveka potpuna MISTERIJA. Ne postoji nijedna njegova licna fotografija, ne zna se kako je zavrsio zivot, ni gde je sahranjen… Rodjen je 1894. u Banja Luci od oca Spasoja i majke Ane Ljubojevic, skolovao se u Becu. Radio je u Sarajevu i Beogradu. Projektovao je mnogo lepe i interesantne zgrade. Zato Vas molim, ako neko nesto zna o njemu, njegovim roditeljima, bilo bilo sta.. da li postoje starosedeoci Babici u Banja Luci? Svaka informacija znaci! Mozete me kontaktirati na mejl: [email protected] ukoliko nesto znate. Bicu vam do neba zahvalna!
1. septembar 2020. u 19:39
Jovan
Na srpskom DNK projektu ima 4 rezultata za Babiće koji slave Sv. Jovana, od čega po jedan iz Mazina i Trubara, i sva 4 pripadaju istoj haplogrupi N-FGC28435 (ili N2a1a1b), čije poreklo nije najjasnije, i svakako je to jedna od najređih haplogrupa među Srbima.
19. oktobar 2020. u 13:37
Slobodan Babić
Pozdrav svima. Moja porodica generacijama živi u Sremskim Mihaljevcima. Počevši od mene Slobodan (1983), otac Stevan (1962), deda Branislav(1936), pradeda Milovan(1908), čukundeda Stevan (1889), navrdeda Miša, kurđel Radovan svi su živeli u Sremskim Mihaljevcima. Interesuje me odakle su došli, kada i ko su dalji preci. Hvala. Možete mi pisati na email [email protected]
31. oktobar 2020. u 23:21
Babić
Pozdrav svima, pročitah dosta komentara i vidim da nas ima svuda. Moji su Babići poreklom iz Kopačeva, Kopački rit u blizini Osijeka. Slavimo Svetog Iliju