Порекло презимена Адамовић Reviewed by Momizat on . Поштовани, позивамо вас на сарадњу. Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите к Поштовани, позивамо вас на сарадњу. Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите к Rating: 0
You Are Here: Home » Презимена » Порекло презимена Адамовић

Порекло презимена Адамовић

Поштовани,

позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

prezime@poreklo.rs
Пишите нам


Коментари (50)

  • Marko

    poreklo prezimena Pesevic,slava Sv.Nikola.
    Sanski Most

    Одговори
  • Marko

    Poreklo prezimena Pesevic.
    Slava Sv.Nikola
    Sanski Most

    Одговори
  • Небојша

    Пешевићи су огранак Кнежевића (св. Никола).
    Ових Кнежевића у том делу Бос. Крајине има 49 кућа, а деле се на огранке :

    Пешевиће, Ђукиће, Павловиће, Бибиће и Маркићевиће. Сви славе св. Николу.
    Пеш био мален као пеште, стога тако и назван. Један од Пешевића одсели се пре Дољанске буне у Пишталине (срез Крупски),а једни у Бјелај по окупацији.

    Пешевића има и у Српској Саници, славе Никољдан. Сва је прилика да су и они огранак ових Пешевића који воде порекло од Кнежевића.

    Иначе, ови Кнежевићи воде порекло из Крушева (не наводи се које Крушево), па су затим стигли у Отон (Далмација). Одатле су прешли на Тромеђу, па се касније ширили по Крајини.

    Према А. Бачку, у Отон су Кнежевићи стигли из Босне, тачније из Бјелајског Поља крајем 17. века.

    Он мисли да је то Крушево крај Обровца (Лика).(Што не мора да значи). Ја пре мислим да је њима остало у памћењу да су из неког „даљег“ Крушева. Оног у Херцеговини, или можда чак оног у Македонији.

    Одговори
  • Милодан

    Према књизи Љубомира Љубе Павловић „Антропогеографије ваљевске Тамнаве“:
    Место живљења-доба досељавања-области и места одакле су досељени-Крсна слава-напомена:
    Порекло презимена Адамовић:
    -Шарбане*, прва поливина 18. века, Призрен, Никољдан.
    -Тулари, друга половина 18. века, Босанска Крајина, Петровдан, уљези у Поповиће.
    -Љубинић, после 1827. године, Срем, Никољдан и Лучиндан, уљези у Тодоровиће.
    -Руклада, после 1827. године, Штрпци код Прибоја, Лучиндан.
    -Скела, после 1827. године, оближње Стублине, Алимпијевдан, доводац уз матер.
    -Стубленица, после 1827. године, Котешица, Никољдан, доводац уз матер.
    -Стублине, после 1827. године, оближња Вукићевица, Алимпијевдан, предак доводен уз матер.
    *У брдским и пограничним областима бивало је случајева за време окупације Београдског Пашалука, да су поједине породице бежале у сеседне турске области, не би ли избегла намете, којим су их биле оптеретиле аустријске власти. Али нема ни једног јединог случаја, да је ма која тамнавска породица избегла изван међа своје области. Ово је само по себи појмљиво; област није била погранична, а суседне области нису ни онда, као и данас, имале бољих земљишта, па Тамнавци и не налазише разлога да траже нешто боље, што се није ни могло лако наћи. Сеобе Тамнаваца, пре и после тог доба, у Аустроугарску биле су из других разлога и нису имале никаквих веза са сеобама за време окупације Београдског Пашалука.

    Одговори
  • VJEKOSLAV PESEVIC

    Prezimena PESEVIC ima u selu Maslovare, zaseok Lausi, SO Kotor Varos, slave krsnu slavu Svetog Stefana. Nakon najnovijih ratnih dogadjanja ima nas u Srbiji, Hrvatskoj, Grckoj, Kanadi.

    Одговори
  • Marina

    Poreklo prezimena Adamovic, slava sv Nikola
    Smederevo

    Одговори
    • Небојша

      Адамовићи, Св. Никола, из Смедерева и околине (Радинац) воде порекло из Грљана.

      Велики број становника овог краја води порекло управо из црноречког округа (источна Србија).

      Адамовића је у Радинцу било 6 кућа.

      Ово су подаци из студије Боривоја М. Дробњаковића, „Смедеревско Подунавље и Јасеница“ из 1925. године.

      Одговори
    • Aleksandar I1

      Марина,
      у књизи Боривоја М. Дробњаковића, “Смедеревско Подунавље и Јасеница“ стоји:
      – РАДИНАЦ: Адамовићи, 6 кућа, слава Св. Никола. Старином су из Грљана (зајечарски, црноречки).
      На жалост, у студији “Црна Река (антрополошка грађа)“, у селу Грљани нису наведене појединачне породице већ се о становништву говори уопштено. Исти случај је и са радом Др М. Драшкића и Драгомира Антонића “Записи о становништву“ Зајечара и околине.
      Оно што се може пронаћи у тим изворима за село Грљан је следеће: Становништво је углавном влашког порекла из Румуније (Станчуловци, из каравлашког села Гурла / Грла), затим бугарског (Рашовци из Вел. Трнове као и Игнатовци или Костадиновци из Знепоља), а има и Срба пореклом с Косова те новијих досељеника. Најчешћа слава је Св. Никола (уз Св. Параскеву, Св. Василија и Ваведење). Сеоска слава је Св. Никола. Из Грљана је и Тодор Костадиновић Тоша који је хајдуковао под Хајдук Вељком.
      Ако вам је од помоћи, међу најстаријим породицама у селу (поред Станчуловаца и Костадиноваца) су и Богдановска, Гутјановска, Славуловска, Ташковска, Пањавска и Милојковска.

      Одговори
  • Adamovic B.

    Ja sam Adamovic i moji su iz Bosanske Krupe,tacnije Vojevac,slavimo svi Sv. Jovana.

    Одговори
    • Небојша

      Ваши Адамовићи су огранак Богуновића (Св. Јован).

      Богуновићи су пореклом су из Рашке, а јако рано су неке породице Богуновића забалежене и у Поповом Пољу (Херцеговина).

      Неки аутори тврде да су Богуновићи, на неки начин, повезени са Немањићима.

      У Крајини су се разгранали, а осим Обрадовића, има их и са следећим презименима : Пјанић, Пашић, Бундало, Мазалица, АДАМОВИЋ, Анушић, итд. Сви славе Св. Јована.
      Богуновићи су прво дошли на Змијање, па одатле у Лику и Далмацију, а касније су се ширили и по Бос. крајини.

      О Богуновићима (извор : Порекло православног народа северозападне Босне, Владислав Скарић, Поуње у Босанској Крајини, Милан Карановић) :

      “ Богуновићи су по Владиславу Скарићу од Рашке. То сам чуо од њихових братственика у Лици, да су од Старе Србије. Нина Ковачевић, старац од 75 г. из Малог Радића прича о пореклу свога рода ово:
      пре 300 год. „пали“ су на Змијање под Бјелај. Кад су жене набијале конопље, изгори им кућа и у њој тапија. Тад им Турци отму земљу и они се склоне у Далмацију, управо кад је Млетачка истисла Турке из Далмације.
      Кад је Стојан Јанковић истерао Турке из Лике, пресели један огранак у Лику у Зрмању. Ту их се брзо народи толико да су се морали расељавати. Исели их се 7 браће пре 150 година у Врановину у Бјелајско Поље. И ту нису могли да скрасе и преселе се у Дољане. Један је брат био ковач. Ковао је звона за овце и узимао је овцу двизицу за свако звоно. Тако је заметнуо овце, које су му се трипут хиљадиле. Потомци њихови од гране Ковачевића и сад имају овце од тих оваца, које су узимали за звона. Дешавало им се да им је прелазило хиљаду и те су одбијали у планину, да су онога ко их нађе. Тад их је било у кући 70 чељади. По ковачу се прозову његови синови Ковачевићи. Један се носио као паша па му потомке прозову Пашићи, а један је од 7 браће радо пио, па му потомке прозову Пјанићи. Из Дољана су најпре једни преселили преко планине у Велики Радић. Из та два насеља као матице раселе се по овој области. – Богуновићи су и Бундале и Мазалице, само не зна се да ли су се разродили са посебним презименима у Далмацији или Босанској Крајини. Богуновићи су и Адамовићи, Марчете, Стојановићи, Татићи и Грмуше, само су се презвали тако у Далмацији.

      – Чини се да су се у Лици издвојили:

      Цвјетичани, Познани, Борићи, Обрадовићи, Крајиновићи, Цвијановићи, Шкундрићи и Миљуши. О томе се толико сачувало да су „некако једно“, па се ето „разродило“. Због тога што су се разграњавали у Далмацији, Лици и Босанској Крајини то се племе Богуновића може разврстати у три групе родова. Ни један ми случај није познат да су се између се женили.

      У првој су групи : Богуновићи 21 кућа. у 10 насеља; Ковачевићи 97 к. у 21 н.; Пашићи 31 к. у 6 насеља; Пјанићи 3 к.; Анушићи 10 к. у 4 н.; Мазалице 12 к.у 6
      н.; Бундале 4 к. у 2 н. Ђурашиновици 5 к. свега је од ове гране 183 куће.

      У другој су у Далмацији разрођеној групи најјачи Адамовићи. Из Далмације су пали пре 200 г у Смољану више Босанског Петровца. Ту побију Турке, јер су им хтели да проведу силу на слави, па побегну преко планине у ову област, а једни у Прекосање.
      У овој су групи: Адамовићи 27 к. у 9 н.;Марчете 24 к. у 5 н.; Стојановићи 16 к. у 8 н.; Грмуше 25 к. у 18 н. и Татићи 15 к. у 5 н. свега 107 кућа.

      У трећој су Личкој групи: Миљуши – Обрадовићи и Крајиновићи.

      Има их у овој области:

      Миљуши 26 кућа. у 13 насеља; Обрадовића 18 кућа. у 7 насеља.; Цвјетичани 27 к. у 11 н.; Познана 7 к. у 4 н.; Борића 6 к. у 3 н.;Крајиновића 10 к. у 6 н.;Шкундрића 6 к. у 4 н.; Врањеша 5 к. у 2 н.; и Ракића 1 к. Свега је братства Богуновића у овој области 396 кућа са 22 презимена и сви славе Св. Јована.

      У Лици је самих Богуновића 79 к. у 8 насеља. Од познатих су истакнути људи из ових група родова: војвода из Устанка 1875-78. Тривун Бундало из Хашана и поп Вајан Ковачевић; задњи Лички хајдучки харамбаша Лаза Шкундрић, и организатор аустријске жандармерије у Босни генерал Цвјетичанин. Изразитих је њихових племенских особина, борбености и ретке смелости поп Миле Богуновић из Врела, који је умро 1915., интериран у Араду. “

      Што се тиче везе Богуновића и Немањића, знам само да постоји прича о неком Богуну (рођак Немањића), који је живео између Требиња и Мостара и од њега су настали Богуновићи (Св. Јован), који су касније отишли ка Шибенику. Од Шибеника су се померали ка Поуњу и Лици.

      Одговори
    • Adamović D.

      I moji isto. Deda Jovo Adamović. Slavimo Sv.Jovana. Krupa, Vojevac.

      Одговори
  • n. adamovic

    Pozdrav, vec dugo istrazujem porijeklo svojih predaka ali nikako da dodjem do pouzdanih informacija. Moji Adamovici zive u Bistrici i Kostenici kod Bijelog Polja, i slavimo Djurdjevdan. Ima nas vise porodica, po zaseocima. Jedna grupa zna svog pretka i vjeruju da su doselili iz Drobnjaka, dok sa ostalima se zajednicki predak ne zna, a svi slavimo istu slavu. Ako vi imate nekih podataka o Adamovicima koji su doselili na sjever Crne Gore, bio bih Vam zaista zahvalan.

    Одговори
  • Nikola Adamovic

    Cao, ja sa od ovih Adamovica iz Ruklade sto ste napisali gore i slavim SV.Luku..moze nesto detaljnije??? 😀

    Одговори
  • Милодан

    Породице-фамилији у Шумадијској Колубари, Адамовић. Према књизи Петра Ж. Петровића „Шумадијска Колубара“, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године, најновије издање 2011. године у саставу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“ – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник Републике Србије и САНУ.

    Остале податке породица Адамовић, одакле су и када досељени као и Крсну славу можете сазнати у текстовима поменутих места, који су постављени или ће бити постављени.

    -Мислођин
    -Врбовно
    -Жупањац
    -Јасенак
    -Тулеж

    Одговори
  • S.Adamovic

    Adamovici su isto u okolini Banja Luke,tacnije selo Obrovac. Slave Srdjevdan, a u Manastirtu Gomionica se cuvaju tacni podaci.Meni je poznata prica da su Adamovici ziveli na tromedji Srbije, Crne Gore I Bosne, i da su rasuli na sve strane sklanjajuci se od osvete Turaka.Ima i Adamovica sa druge strane Kozare, ali nisu rodbina sa gore pomenutim.[mislim da oni slave Jovandan]

    Одговори
    • Vladimir

      Mi slavimo Sv.Sergija (Srdjevdan) i inace smo porijeklom iz Obrovca ali su moji pretci oko 1890 naselili se u Lijevcu polju. Sada yivim u Gradisci.

      Одговори
      • Милорад Богдановић

        Владимире

        Твоји Адамовићи дошли су у Лијевче поље и прије 1882 године. У Шематизму митрополије дабробосанске за наведену годину, спомињу се у парохији Стапари, касније Гламочани http://www.poreklo.rs/2014/04/13/poreklo-prezimena-parohija-stapari-gradiska-rs/

        За сада је само претпоставка да сте доселили са Змијања, као и са простора Тимара, одакле су се Срђевданци вјековима селили ка Лијевче пољу и даље за Славонију.

        У времену компјутерске револуције, можда би најбоље било да посјетиш наш Српски ДНК пројекат http://dnk.poreklo.rs/ , као и Форум http://www.poreklo.rs/forum/index.php
        и извршиш тестирање, како би најбрже и најтачније сазнао ко су преци твоји, и ко су ти сродници. За следећу годину планирано је тестирање око 200 Крајишника по знатно мањој цијени од садаше, па би било добро да и неко од твојих Адамовића узме учешће у овој врло значајној акцији.

        И ја сам Срђевданац, с друге стране Козаре. Моја хаплогрупа је карпстско-далмаринска, R1a, Z280, CTS3402, Y2613, као и наши Јагодићи из Градишке чија је слава Никољдан, и Јањетовићи из Сводне и Бањалуке,а слава им је Јовањдан.

        Свако добро вам желимо.

        Одговори
  • Adamovic

    Može nešto o prezimenu Adamović sa područja Potkozarja koji slave Tomindan? Naseljeni su u području oko Novog Grada (bivši Bosanski Novi), selo Velika Žuljevica. Zna se da je predak dosao u taj kraj iz Austrougarske početkom 1800-tih jer je ubio nekog, pa je prebegao preko reke u tadašnju Tursku.
    Da li postoje neke informacije o njima i iz kojeg izvora.
    Zahvaljujem unapred.

    Одговори
  • Vid Knežević

    Srdačan pozdrav,
    Ja sam Vid Knežević. Rođen sam u Banatu selo Sutjeska. Tu smo doseljeni iz Makedonije iz Karađorđevca, današnjeg Josifova. Tu nas je Kralj Aleksandar doselio kao solunske dobrovoljce iz Cvjetnića kod Drvara. U Drvar smo doseljeni iz Otona a kao najstarije poreklo je navedeno Kruševo. Sve je to ovde već i napisano. Molio bih za pomoć u pretrazi gde je tačno to Kruševo. Inače sa mamine strane sam poreklom Kovačević iz Doljana kod Bihaća. Oni su doseljeni u Krajišnik kod Zrenjanina(Banat), o čemu je igrom slučaja isto pisano na ovom postu.
    Srdačan pozdrav,
    vid.knezevic@gmail.com

    Одговори
    • Aleksandar I1

      Виде,
      ако мислите на село Крушево у Далмацији, онда се оно налази у близини Обровца. Можда вам је то Крушево било успутна станица, али у Крушеву 1709. године нису наведени Кнежевићи. Можда се не ради о том Крушеву (већ ко зна којем) или сте 1709. г. у том селу носили неко друго презиме.
      Такође, нисте навели ни славу ваших Кнежевића, али пошто помињете Отон, онда претпостављам да славите Св. Николу. Кнежевићи из Отона, са том Славом, дошли су 1692. године из Бјелајског Поља у Бос. Крајини. Породичини надимци су: Кукићи, Дешићи, Радуловићи (Радловићи), Роквићи и Ћулиши.

      Одговори
    • млађо

      Овде је у питању ”порекло презимена АДАМОВИЋ”, није ми јасно због чега се постављају питања за друга презимена а не иде се на одговарајућу страницу…за порекло презимена КНЕЖЕВИЋ, ево линк: http://www.poreklo.rs/2012/03/07/poreklo-prezimena-knezevic/

      Одговори
  • Vid Knežević

    Molim Vas Aleksandre da mi se javite na mejl :
    vid.knezevic@gmail.com.
    Rado bih Vas pitao par stvari ako ste u mogućnosti.

    Srdačno,
    Knežević Vid

    Одговори
  • Jana

    Poštovani,

    ima li iko podatke o porodici Adamovića iz (okoline) Topole? Krsna slava nam je Sveti Đorđe – Đurđic.
    Po pričama mog pokojnog oca, navodno su se doselili iz Crne Gore, a bili su iz istog plemena kao Karađorđe.
    Ja sam oduvek sumnjala u ovu priču, pošto je moj stari voleo malo da preteruje, ali možda u tome ima neke istine.
    Veoma bi mi značilo da saznam nešto o poreklu porodice.

    Pozdrav,

    Jana

    Одговори
  • Katarina Adamovic

    Zivim u Beogradu, ali preci su dosli iz Novog Sada, a pre toga iz Temisvara. Krsna slava Djurdjic.

    Одговори
  • V.Adamovic

    Poreklo Adamovica, zivimo u Sapcu, slavimo Svetog Nikolu.
    Hvala!

    Одговори
  • mirjana

    Poreklo familije Adamovic. Iz Pruzatovca kod Mladenovca. Slavimo Sv. Stefan Decanski Mratindan

    Одговори
  • Nemanja Adamović

    Pozdrav sa severa Srbije ( Vojvodina, severna Bačka, Ada ). Moji su došli iz Temerina, gde ima još par porodica Adamović. Poreklom smo iz Bosne, tačnije, moji su još kao klinci stigli u Temerin sa roditeljima iz Ključa i Vrbljana.

    Одговори
  • B. Adamovic

    Pozdrav,
    Poreklo prezimena Adamovic. Doselili su se u selo Krivaja kod Sapca.Krsna slava Sveti Nikola. Prema nekim saznanjima predak se doselio iz Valjevske Podgorine. Interesuje me da li imate neku blizu informaciju

    Одговори
  • Марија

    Поштовани,

    Интересује ме порекло презимена Адамовић из југоисточне Србије.
    Конкретно, ради се о селу Студена у општини Бабушница.
    Крсна слава коју су славили била је Аранђеловдан.

    Срдачан поздрав

    Одговори
  • Adamovic M

    Postovani, interesuje me poreklo porodice Adamovic koja je stacionirana u selu Besenovo, Sremska Mitrovica, slava Sv.Jovan.
    Pozzzz

    Одговори
    • Aleksandar I1

      Изгледа да сте досељеници новијег времена јер Адамовићи нису пописани у Бешенову 1828. године, а нема Адамовића ни у попису с почетка 18. века.

      Одговори
  • Adamovic N

    Dobar dan,interesuje me poreklo porodice Adamovic slava Sv.Trifun…Hvala

    Одговори
  • И. Адамовић

    По роману мога деде Љубивоја Адамовић из Љига, Адамовићи од којих и ја потичем, бежали су из Херцегoвинe пред турцима и населили шумадијски крај, тачније Топлички. Водимо порекло од Адама Станимировића и славимо Лазареву суботу. Волео бих да сазнам нешто више!

    Одговори
  • Uros

    Moji Adamovici zive u Bistrici i Kostenici kod Bijelog Polja, i slavimo Djurdjevdan. Ako znate nesto o tome voleo bih da saznam.

    Одговори
  • Teodora

    Pozdrav,
    Moj otac Adamovic Velimir (pokoj mu dusi) je ostao siroce sa 7 godina i nakon toga do vojske bio u internatima. Ne znam mnogo o njemu sem da je rodbina u selu Dobra na Dunavu. Kazu da je poreklom vlah ali ne znam nista vise. Molim neke informacije kako bih mogla dalje traziti. Ne slavimo niti smo slavili slave. Hvala u napred

    Одговори
  • željko adamovic

    Moji su iz Drvara i slave sv Jovana.Dosli su iz Hercegovine tri brata jedni odose u Vranovinu Krnjeusa ,drugi u Smoljanu i promjenuse prezime u Mrdje ,a treci u Crljivicu Drvar gdje i sad žive.

    Одговори
    • Nikola Adamovic

      interesantno! Po prici mojih rodjaka, mi poticemo iz Crne Gore(ne znam lokaciju) cukunDeda je sa mladjim bratom i sestrom prebegao(ubio turcina) u Bosnu, Vranovina kod B. Petrovca. Navodno se ozenio ali uzeo zenino prezime Adamovic i krsnu slavu sv Jovan. Pre toga prezivali su se Mrdja i slavili sv Nikolu. To je prica koju sam cuo ne znaci da je verodostojna

      Одговори
  • sanja

    Moje devojačko prezime je Adamovic iz Osipaonice kod Smederevo. Slavimo sv.Alimpija. U selu ima više porodica Adamovic.Koliko sam nesto uspela da istražim vodimo poreklo iz Crne Gore,okolina Niksica. Znam da je bilo devetoro braća koji su se svuda nastavili. Naše prezime vodi od predaka Anima jedno od braća. Njegovi potomci su u okolini Valjevo,Šabac i Smedereva. Ako još neko ima neku informaciju neka se javi. Pozdrav!

    Одговори
  • Adamović

    1693. godine se doselili na područje Bača. Katolici iz Gradovrha kod Tuzle.

    Одговори
  • Adam

    Из Црквенца код Свилајнца, презиме Адамовић. Има нас у Аранђеловцу и потичемо из Тулежа, горе је споменуто.
    -Мислођин
    -Врбовно
    -Жупањац
    -Јасенак
    -Тулеж

    Питање је, одакле и како до Тулежа?

    Одговори
  • Aca sumadija topola

    Slavimo Djurdjic inače me zanima poreklo odakle potičemo i jel moze neki dokaz da se pribavi o poreklu ?

    Одговори
  • Zoran

    Mi smo Adamovici iz Istocne Srbije, Donji Milanovac…ne znamo odakle smo tu dosli..ima nas par porodica..slavimo Sv.Petku.Hvala!

    Одговори
  • Danka

    Postovani
    Zelela bih da stupim u kontakt sa Adamovicima iz sela Bare -Sjenica i vidim takodje da imam rodbine i u Bijelom Polju.
    Moj deda Andrija je sa bratom Nikolom i majkom presao u Sumadiju,selo Negrisori,opstina Lucani.Mislim da mi se pradeda zvao Radisav.
    Napustili su selo jer su morali,ubili Turcina.
    Brat od strica mi je rekao da se raspitivao i da u selu Bare ima jos Adamovica.
    Mislim da poticemo iz Crne Gore a to bi volela do kraja da saznam.
    Slava nam je Djurdjevdan.
    I molim sve moje rodjake sa istom slavom da mi se jave.
    Hvala

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top