Српска презимена су најчешће настајала по имену оца, доста је и оних који су везана за занимања, личне особине, место порекла, племе из којег потичу.
Узимање презимена потпуно се укоренило у српском народу тек у 18. веку. До тог периода, прошло се кроз неколико фаза. Најпре презимена није ни било. Уместо презимена код Срба је било распрострањено да уз име додају назив племена из којег потичу. Касније су се почели користити тзв. патроними, изведени из имена очева – од Петра су настали Петровићи, од Николе Николићи, од Јована Јовановићи…
Мало је познато да је један Милош Обреновић заправо рођен као Милош Теодоровић, а да је 1810. одлучио да узме презиме по имену првог супруга своје мајке Обрена.
У то време настају и бројна друга презимена по следећим принципима:
1. По оцу – најчешће
2. По племену – Васојевић, Дробњак…
3. По звању – Поповић, Капетановић…
4. По занату – Ковачевић, Мајсторовић…
5. По особинама – Мудринић, Бјелоглав…
6. По месту, завичају – Гламочанин, Личанин…
7. По надимку, шпицнамету – Сурла, Затезало
8. По страној речи – Тинтор, Бомештар…
Како је настало ваше презиме, пишите овде и на Форуму Порекло, а наши чланови ће се радо придружити дискусији, и трудиће се допринети откривању порекла вашег презимена.
12. новембар 2012. у 20:20
bumbar42
jel ima neko da zna poreklo prezimena COJIC ? ja sam trazio svuda , ali nikako da nadjem .
Hvala ,
12. новембар 2012. у 21:08
Александар Маринковић
Да ли мислите на ЦОЈИЋ, ЧОЈИЋ или ЋОЈИЋ? Кад пишете таквим начином, можда нико не зна ни шта желите. Како онда да вам помогне???
20. новембар 2012. у 21:46
Zoran Rajlić
Dakle , Rajlić ili tačnije možda Railić . Područje Potkozarja , Podgrmečja . Mislim da ste Vi pisali teme u vezi sa antropološkim karakteristikama kao i DNK analizama . Stičem dojam takođe da ste sa područja Banja Luke pa s obzirom da smo sa “iste planete ” molio bih Vas za kraće porijeklo ili upute na odgovarajuću adekvatnu literaturu . Dakle , porodica Railić , opština Sanski Most .
19. новембар 2012. у 21:27
Александра Радовановић
Интересује ме следеће – Вук Стефановић Караџић је имао два презимена. Негде сам прочитала да је Караџић породично презиме, а Стефановић је добио по оцу.
Да ли је ово важило само за мушке потомке, и до када су се користила два презимена, и зашто се више не користе ?
2. октобар 2013. у 09:18
niša petronijević
Презиме као појам и Лингвистичка категорија настаје много, много касније од Имена. Одувек је свако по рођењу добијао име а онда би у току одрастања добијао и некакав надимак по коме су га углавном надаље и знали. Такође сви људи су одувек живели у својим заједницама а свака заједница је имала своје име . Зато се дешавало да кад неко из једне заједнице пређе у другу добије као надимак у тој новој заједници име заједнице из које је дошао. Значи Презиме је настало из Надимка као додатак имену. Ту чињеницу је Аустро-Угарска Администрација користила приликом пописивања становништва на својој територији па је поред Имена углавном уписивала Надимак као Презиме ради лакшег проналажења дотичне особе у његовој средини у којој га углавном знају по надимку.
Отуда, примерице, у Лики, Босни , Банату итд има и Погрдних Презимена.
Иначе Вуково право презиме јесте СТЕВАНОВИЋ како је и било уобичајено у то време да се презиме добија по Оцу. А оно КАРАЏИЋ је настало из назива за специфично занимање Балаканских Влаха и Цинцара а то је транспорт Робе по унутрашњости Полустрва. Они који су се тиме бавили звали су се КАРАЏИЈЕ. А онда су потомци њихови по занимању очевом – КАРАЏИЈА, добијали назив-презиме КАРАЏИЈИЋ или уобичајено КАРАЏИЋ. Што се касније провлачило кроз генерације као Породично Име уз право презиме.
Зато сви који се ослањају на своје садашње презиме у трагању за својим Коренима неће много далеко доспети у прошлост јер је Презиме било један врло несталан и нестабилан појам све до пре око 15о година.
А они који на основу садашњег презимена налазе своје корене у којекаквим Аристократским Породицама из доба Немањића су најобичнији Фалсификатори своје Породичне Историје.
20. новембар 2012. у 08:26
Simeon Sima Jovanovic
Молим за детаљније објашњење о,можда најчешћем,прзимену код Срба – ЈОВАНОВИЋ.
20. новембар 2012. у 21:26
mile prdic
interesuje me kako je nastalo prezime prdic gde i koje vere je bilo – ja sam SRBIN I SLAVIM SV. JOVANA A OD BANJA LUKE SAM
2. април 2013. у 19:20
Милорад Богдановић
Миле, ваше презиме као и презимена многих, име су добили из ругла других, тада најближих комшија или власти, као нпр:Прцаћи (Омарска),Потур (Бистрица), Пргић (Сарајево),Пргоња (Прњавор)итд. Нисам пронашао овакво презиме код Срба католичке и исламске вјере.
Прдићи се спомињу у “Шематизму дабробосанском” за 1882 годину Јовањдан славе у парохије Шолаји (Варцарвакуф, тј Мркоњић Град)и Ђурђевдан у парохији Ребровац (Бањалука).
25. децембар 2012. у 17:28
Darijan
Интересује ме како је настало или порекло презимена МИЛИТАР из Војводине село Остојићево околина Чоке?
Хвала унапред
1. јануар 2013. у 13:10
Nedjo
Интересује ме поријекло презимена Драгановић и како је настало.И данас у селу Горња Зелиња постоји и живе братсвеници Драгановића. Село је некада припадало општини Градачац, БиХ, Република Српска.
Хвала!
1. јануар 2013. у 13:11
Nedjo
Драгановићи славе Светог Николаја 19. децембар.
10. јануар 2013. у 00:20
Raško
Interesuje me poreklo ili nastanak prezimena JOVANOV.
Unapred veliko hvala!
12. јануар 2013. у 21:17
Богојевић
Interesuje me poreklo prezimena Bogojević koji žive u Užicu krsna slava sv Nikola 19.dec
13. јануар 2013. у 18:19
Александар Маринковић
БОГОЈЕВИЋ – убраја се у старије породице у месту Стапари код Ужица. Богоје Брашњо дошао је с децом својом из Бабина код Пријепоља и посео Поникве и Долове. Његови потомци су Илићи у Кули, Деспићи у Тупаји, Маринковићи на Гредници и Буљи; има их 17 кућа, славе Св. Николу.
БОГОЈЕВИЋ – у месту Косјерићи између Ужица и Ваљева, постоје 2 трговачке куће досељене из Стапара, славе Св. Николу.