Српска презимена су најчешће настајала по имену оца, доста је и оних који су везана за занимања, личне особине, место порекла, племе из којег потичу.
Узимање презимена потпуно се укоренило у српском народу тек у 18. веку. До тог периода, прошло се кроз неколико фаза. Најпре презимена није ни било. Уместо презимена код Срба је било распрострањено да уз име додају назив племена из којег потичу. Касније су се почели користити тзв. патроними, изведени из имена очева – од Петра су настали Петровићи, од Николе Николићи, од Јована Јовановићи…
Мало је познато да је један Милош Обреновић заправо рођен као Милош Теодоровић, а да је 1810. одлучио да узме презиме по имену првог супруга своје мајке Обрена.
У то време настају и бројна друга презимена по следећим принципима:
1. По оцу – најчешће
2. По племену – Васојевић, Дробњак…
3. По звању – Поповић, Капетановић…
4. По занату – Ковачевић, Мајсторовић…
5. По особинама – Мудринић, Бјелоглав…
6. По месту, завичају – Гламочанин, Личанин…
7. По надимку, шпицнамету – Сурла, Затезало
8. По страној речи – Тинтор, Бомештар…
Како је настало ваше презиме, пишите овде и на Форуму Порекло, а наши чланови ће се радо придружити дискусији, и трудиће се допринети откривању порекла вашег презимена.
29. јул 2014. у 04:01
Darko Ivanov
Poštovani,
zanima me poreklo prezimena Ivanov iz Orlovata, Zrenjanin. Slavim slavu Đurđevdan navodno je starosedelačko prezime u okolini Zrenjanina.
Hvala, s poštovanjem Darko Ivanov.
30. јул 2014. у 20:33
Александар Маринковић
На жалост, Ердељановић је породицу Иванових – Питалових, са славом Ђурђевдан, сврстао у родове непознатог порекла. Такође, ни Поповић није поменуо Орловат. Ипак, Ердељановић наводи да су најстарије породице у Орловату Субићи, као и Чокићи, Станићи, Станкови, а вероватно и Јаношеви, Попадићи и Цветинови. Током 18. и 19. века било је много локалних и појединачних миграција по оближњим селима па су можда и ваши тако накнадно прешли из неког насеља у околини. Исто тако, не можете бити сигурни ни да су сви Иванови из околине Зрењанина иста породица.
11. август 2014. у 10:12
Sasa
Postovani interesuje me dali znate nesto oprezimenu Drazić sa prostora Mali Dubovik. Hvala
11. август 2014. у 10:39
Небојша Новаковић
Дражићи су у Дубовик дошли из Лике, пре окупације. Има их и у Крупи, где су дошли из Рујишке.
Дражића “ђурђевштака” има и у Баштри. Такође пореклом из Лике.
Према М. Карановићу, Дражићи су део велике групе родова којој припадају и Свјетлице, Станивуковићи, Тесле и др.
Тесле су I2a DS.
О “племену” Николе Тесле:
http://www.poreklo.rs/2013/02/21/pleme-nikole-tesle/
О хаплогрупи I:
http://www.poreklo.rs/2012/12/17/y-dnk-haplogrupa-i-naj%C4%8De%C5%A1%C4%87a-kod-srba/
16. август 2015. у 08:48
Драгољуб
Дражићи су велики род Срба у Мокрину, на северу Баната.
11. август 2014. у 12:41
Slobodan Maričić
Nažalost ne mogu se složiti sa autorom u pogledu da su se prezimena kod Srba dobijala po ocu itd. Poznato je da je matrijarhat kod južnih Slovena trajao sve do 18 veka i da su se prezimena davala po imenu majke ili babe. Čudi me da autor ne zna da ni mnogi srpski velikaši nisu imali prezime, i da su prva bila po majkama i babama.U Rusiji je posle 988. godine naprimer vladao period takozvanog dvoverja, pa su se paganski bogovi poštovali istovremeno sa Hristom i hrišćanskim svecima. Funkcije boginje majke prenete su na Bogorodicu. Za tadašnju kulturu i socijalno stanje ( većina zemljoradnika i stočara) u srpskom narodu, karakterističan je dugo matrijarhat – kult „magna mater” i obožavanje zemlje (koja simbolički radja, kao i žena). Tako je bilo i u našim krajevima do 17/18 veka. Uopšte moram da primetim, da su objašnjenja o poreklu mnogih porodica – naivna i laička. Izvinjavam se na iskrenosti, ali neka me demantuje autor i da mi objašnjenje za poreklo prezimena Maričić, ali pozivajući se na istorijske izvore ili druge verodostojne podatke. Pozdrav svima
25. август 2014. у 14:28
vera kocoljevac
Molim ako neko zna poreklo prezimena KOCOLJEVAC. Slavimo sv. Đurđevdan. Hvala
26. август 2014. у 13:24
vera kocoljevac
molim ako neko zna poreklo prezimena Kukavica. To je prezime mog muža koji je rodom iz Zemunika kod Zadra, slavimo sv. Luku
26. август 2014. у 15:47
Небојша Новаковић
Основа Кук – je у нашем језику полисемична и двојаког je порекла: од прасловенског *ΚΊ,!ΚΊ, у значењу кук (Hüftbein, os сохае) и кука са бројним варијантама коje су везане за нешто криво, искривљено. Ова хомонимија завела je и искусног ономастичара Петра Шимуновића који je ову другу основу поистоветио са првом па je тако презиме Кукић погрешно сврстао у „анатомску” тематску трупу заједно са облицима типа Плећаш, Зубовић, Ребрача и ел. Сама пак реч кук (<*κτ,ΙκΊ>) je и географски термин, па je често срећемо као ороним у синтагми Бабин кук или једноставно Кук. Свему овоме треба додати и универзални глагол кукаги који је ономатопејског порекла (уп. називе птице кукавице у индоевропским језицима који сви почињу са ономатопејом кук-).
Презиме Кукавица забележено је у Доњем Карину. Тамо славе Никољдан. Почетком 18. века помиње се извесни Павле Кукавица – Вујатовић.
Презиме Кукавица је доста често у Босни и Херцеговини. Порекло овог презимена се можда крије у Херцеговини. Наиме, од једне гране требињских Ђурђевића настало је презиме Кукавчић/Кукавица. Ови Кукавчићи (Кукавице) су се касније раселили. Највише ка Босни и западу (Лика, Далмација).
Ђурђевићи су иначе даљим пореклом из Конавла, а презиме Кукавица је у њиховом случају настало по засеоку “Кукавице” (село више не постоји).
Пожељна днк анализа.
26. август 2014. у 16:44
Borisav
Postovani,
zanima me poreklo prezimena Djokanovic iz okoline Srebrenice. Slavimo Sv.Nikolu.
4. септембар 2014. у 19:18
Драган
Помаже Бог,
Моје презиме је Гњатовић, око 1880 чукундјед и његов брат су дошли у Љубију код Приједора и након неког времена се поново раселили, раздијелили… Слава нам је Свети Отац Никола, по оном што сам успио ”истражити” требало би да смо из Далмације, околине Бенковца. Међутим отац ми каже да су се уствари доселили из Лике. По том испаде да нам је светац заштитник Свети Рок што се никако не подудара… Да више не дужим, можете ли ми помоћи да ријешим мистерију. Унапријед хвала!
5. септембар 2014. у 19:20
Vesna
Interesuje me poreklo porodice Paunovic.Krsna slava Sv.Petka.Znam da mi se pradeda zvao Dragutin i ziveo u okolini Uba.
Takodje me interesuje prezime Milosavljevic.Krsna slava Sv.Nikola.Imamo podatak da je pradeda Milutin poreklom sa Zlatibora.
Hvala puno
12. новембар 2015. у 03:01
Lazar
Ja se prezivam Milosavljevic i cela familija mi je rodom iz Dljina (selo u blizini Lucana i Pozege), znam da se tamo skoro svi prezivaju Milosavljevic, a selo je veoma veliko te mislim da odatle potice prezime, e sad se i ja trudim da nadjem jos neku informaciju o poreklu posto je ovo jedino sto znam. Inace Zlatibor je nedaleko od Dljina.
12. новембар 2015. у 03:10
Lazar
Takodje sam uspeo ovo da nadjem: “Ja sam takodje istrazivala poreklo moje porodice i pronasla sam da moji koreni poticu od Vracevica od manastira Morace.
Tako sto su se pre 1834 god. naselili u Kremna (Uzice), tako sto su braca Siman, Milosav i njihova snaja Stana , dosli u Kremna i od njih su nastali Milosavljevici, Simonovici i Stanici.” Tako da su to ti krajevi, Uzice je veoma blizu Zlatiboru i Pozegi.
9. септембар 2014. у 21:50
veselin
Pomaže Bog.Velike pohvale za sve što radite i što se trudite da nam ovo sve ne ode u zaborav.Molim vas sve sam pretresao ,tražio i ništa nikakav pisani trag nisam našao,pa se plašim da ne otkrijem da su mi pra pra turci ili nedaj bože austro-ugari.Tražim porijeklo prezimena GUŽVIC slavimo svetoga Georgija i zivimo u selu Vlaknica kod Srpca R.Srpska .
9. септембар 2014. у 21:56
Александар Маринковић
Веселине,
да ли имате сазнања о повезаности са Гужвићима из Славоније, такође славе Ђурђевдан, а знају да су дошли из Босне? И како замишљате да можете бити Аустро-Угарин???? Ако желите сарадњу, мораћете се суздржати таквих и сличних коментара.
11. септембар 2014. у 13:06
Zlatko Sarajlić
Zna li neko kako je nastalo prezime Sarajlić? Koliko znam pravoslavnih nas ima oko Prijedora i Gradiške, dok muslimana ima svuda po Bosni. Unaprijed zahvalan.