Srpska prezimena su najčešće nastajala po imenu oca, dosta je i onih koji su vezana za zanimanja, lične osobine, mesto porekla, pleme iz kojeg potiču.
Uzimanje prezimena potpuno se ukorenilo u srpskom narodu tek u 18. veku. Do tog perioda, prošlo se kroz nekoliko faza. Najpre prezimena nije ni bilo. Umesto prezimena kod Srba je bilo rasprostranjeno da uz ime dodaju naziv plemena iz kojeg potiču. Kasnije su se počeli koristiti tzv. patronimi, izvedeni iz imena očeva – od Petra su nastali Petrovići, od Nikole Nikolići, od Jovana Jovanovići…
Malo je poznato da je jedan Miloš Obrenović zapravo rođen kao Miloš Teodorović, a da je 1810. odlučio da uzme prezime po imenu prvog supruga svoje majke Obrena.
U to vreme nastaju i brojna druga prezimena po sledećim principima:
1. Po ocu – najčešće
2. Po plemenu – Vasojević, Drobnjak…
3. Po zvanju – Popović, Kapetanović…
4. Po zanatu – Kovačević, Majstorović…
5. Po osobinama – Mudrinić, Bjeloglav…
6. Po mestu, zavičaju – Glamočanin, Ličanin…
7. Po nadimku, špicnametu – Surla, Zatezalo
8. Po stranoj reči – Tintor, Bomeštar…
Kako je nastalo vaše prezime, pišite ovde i na Forumu Poreklo, a naši članovi će se rado pridružiti diskusiji, i trudiće se doprineti otkrivanju porekla vašeg prezimena.
29. jul 2014. u 04:01
Darko Ivanov
Poštovani,
zanima me poreklo prezimena Ivanov iz Orlovata, Zrenjanin. Slavim slavu Đurđevdan navodno je starosedelačko prezime u okolini Zrenjanina.
Hvala, s poštovanjem Darko Ivanov.
30. jul 2014. u 20:33
Aleksandar Marinković
Na žalost, Erdeljanović je porodicu Ivanovih – Pitalovih, sa slavom Đurđevdan, svrstao u rodove nepoznatog porekla. Takođe, ni Popović nije pomenuo Orlovat. Ipak, Erdeljanović navodi da su najstarije porodice u Orlovatu Subići, kao i Čokići, Stanići, Stankovi, a verovatno i Janoševi, Popadići i Cvetinovi. Tokom 18. i 19. veka bilo je mnogo lokalnih i pojedinačnih migracija po obližnjim selima pa su možda i vaši tako naknadno prešli iz nekog naselja u okolini. Isto tako, ne možete biti sigurni ni da su svi Ivanovi iz okoline Zrenjanina ista porodica.
11. avgust 2014. u 10:12
Sasa
Postovani interesuje me dali znate nesto oprezimenu Drazić sa prostora Mali Dubovik. Hvala
11. avgust 2014. u 10:39
Nebojša Novaković
Dražići su u Dubovik došli iz Like, pre okupacije. Ima ih i u Krupi, gde su došli iz Rujiške.
Dražića “đurđevštaka” ima i u Baštri. Takođe poreklom iz Like.
Prema M. Karanoviću, Dražići su deo velike grupe rodova kojoj pripadaju i Svjetlice, Stanivukovići, Tesle i dr.
Tesle su I2a DS.
O “plemenu” Nikole Tesle:
http://www.poreklo.rs/2013/02/21/pleme-nikole-tesle/
O haplogrupi I:
http://www.poreklo.rs/2012/12/17/y-dnk-haplogrupa-i-naj%C4%8De%C5%A1%C4%87a-kod-srba/
16. avgust 2015. u 08:48
Dragoljub
Dražići su veliki rod Srba u Mokrinu, na severu Banata.
11. avgust 2014. u 12:41
Slobodan Maričić
Nažalost ne mogu se složiti sa autorom u pogledu da su se prezimena kod Srba dobijala po ocu itd. Poznato je da je matrijarhat kod južnih Slovena trajao sve do 18 veka i da su se prezimena davala po imenu majke ili babe. Čudi me da autor ne zna da ni mnogi srpski velikaši nisu imali prezime, i da su prva bila po majkama i babama.U Rusiji je posle 988. godine naprimer vladao period takozvanog dvoverja, pa su se paganski bogovi poštovali istovremeno sa Hristom i hrišćanskim svecima. Funkcije boginje majke prenete su na Bogorodicu. Za tadašnju kulturu i socijalno stanje ( većina zemljoradnika i stočara) u srpskom narodu, karakterističan je dugo matrijarhat – kult „magna mater” i obožavanje zemlje (koja simbolički radja, kao i žena). Tako je bilo i u našim krajevima do 17/18 veka. Uopšte moram da primetim, da su objašnjenja o poreklu mnogih porodica – naivna i laička. Izvinjavam se na iskrenosti, ali neka me demantuje autor i da mi objašnjenje za poreklo prezimena Maričić, ali pozivajući se na istorijske izvore ili druge verodostojne podatke. Pozdrav svima
25. avgust 2014. u 14:28
vera kocoljevac
Molim ako neko zna poreklo prezimena KOCOLJEVAC. Slavimo sv. Đurđevdan. Hvala
26. avgust 2014. u 13:24
vera kocoljevac
molim ako neko zna poreklo prezimena Kukavica. To je prezime mog muža koji je rodom iz Zemunika kod Zadra, slavimo sv. Luku
26. avgust 2014. u 15:47
Nebojša Novaković
Osnova Kuk – je u našem jeziku polisemična i dvojakog je porekla: od praslovenskog *ΚΊ,!ΚΊ, u značenju kuk (Hüftbein, os sohae) i kuka sa brojnim varijantama koje su vezane za nešto krivo, iskrivljeno. Ova homonimija zavela je i iskusnog onomastičara Petra Šimunovića koji je ovu drugu osnovu poistovetio sa prvom pa je tako prezime Kukić pogrešno svrstao u „anatomsku” tematsku trupu zajedno sa oblicima tipa Plećaš, Zubović, Rebrača i el. Sama pak reč kuk (<*κτ,ΙκΊ>) je i geografski termin, pa je često srećemo kao oronim u sintagmi Babin kuk ili jednostavno Kuk. Svemu ovome treba dodati i univerzalni glagol kukagi koji je onomatopejskog porekla (up. nazive ptice kukavice u indoevropskim jezicima koji svi počinju sa onomatopejom kuk-).
Prezime Kukavica zabeleženo je u Donjem Karinu. Tamo slave Nikoljdan. Početkom 18. veka pominje se izvesni Pavle Kukavica – Vujatović.
Prezime Kukavica je dosta često u Bosni i Hercegovini. Poreklo ovog prezimena se možda krije u Hercegovini. Naime, od jedne grane trebinjskih Đurđevića nastalo je prezime Kukavčić/Kukavica. Ovi Kukavčići (Kukavice) su se kasnije raselili. Najviše ka Bosni i zapadu (Lika, Dalmacija).
Đurđevići su inače daljim poreklom iz Konavla, a prezime Kukavica je u njihovom slučaju nastalo po zaseoku “Kukavice” (selo više ne postoji).
Poželjna dnk analiza.
26. avgust 2014. u 16:44
Borisav
Postovani,
zanima me poreklo prezimena Djokanovic iz okoline Srebrenice. Slavimo Sv.Nikolu.
4. septembar 2014. u 19:18
Dragan
Pomaže Bog,
Moje prezime je Gnjatović, oko 1880 čukundjed i njegov brat su došli u Ljubiju kod Prijedora i nakon nekog vremena se ponovo raselili, razdijelili… Slava nam je Sveti Otac Nikola, po onom što sam uspio ”istražiti” trebalo bi da smo iz Dalmacije, okoline Benkovca. Međutim otac mi kaže da su se ustvari doselili iz Like. Po tom ispade da nam je svetac zaštitnik Sveti Rok što se nikako ne podudara… Da više ne dužim, možete li mi pomoći da riješim misteriju. Unaprijed hvala!
5. septembar 2014. u 19:20
Vesna
Interesuje me poreklo porodice Paunovic.Krsna slava Sv.Petka.Znam da mi se pradeda zvao Dragutin i ziveo u okolini Uba.
Takodje me interesuje prezime Milosavljevic.Krsna slava Sv.Nikola.Imamo podatak da je pradeda Milutin poreklom sa Zlatibora.
Hvala puno
12. novembar 2015. u 03:01
Lazar
Ja se prezivam Milosavljevic i cela familija mi je rodom iz Dljina (selo u blizini Lucana i Pozege), znam da se tamo skoro svi prezivaju Milosavljevic, a selo je veoma veliko te mislim da odatle potice prezime, e sad se i ja trudim da nadjem jos neku informaciju o poreklu posto je ovo jedino sto znam. Inace Zlatibor je nedaleko od Dljina.
12. novembar 2015. u 03:10
Lazar
Takodje sam uspeo ovo da nadjem: “Ja sam takodje istrazivala poreklo moje porodice i pronasla sam da moji koreni poticu od Vracevica od manastira Morace.
Tako sto su se pre 1834 god. naselili u Kremna (Uzice), tako sto su braca Siman, Milosav i njihova snaja Stana , dosli u Kremna i od njih su nastali Milosavljevici, Simonovici i Stanici.” Tako da su to ti krajevi, Uzice je veoma blizu Zlatiboru i Pozegi.
9. septembar 2014. u 21:50
veselin
Pomaže Bog.Velike pohvale za sve što radite i što se trudite da nam ovo sve ne ode u zaborav.Molim vas sve sam pretresao ,tražio i ništa nikakav pisani trag nisam našao,pa se plašim da ne otkrijem da su mi pra pra turci ili nedaj bože austro-ugari.Tražim porijeklo prezimena GUŽVIC slavimo svetoga Georgija i zivimo u selu Vlaknica kod Srpca R.Srpska .
9. septembar 2014. u 21:56
Aleksandar Marinković
Veseline,
da li imate saznanja o povezanosti sa Gužvićima iz Slavonije, takođe slave Đurđevdan, a znaju da su došli iz Bosne? I kako zamišljate da možete biti Austro-Ugarin???? Ako želite saradnju, moraćete se suzdržati takvih i sličnih komentara.
11. septembar 2014. u 13:06
Zlatko Sarajlić
Zna li neko kako je nastalo prezime Sarajlić? Koliko znam pravoslavnih nas ima oko Prijedora i Gradiške, dok muslimana ima svuda po Bosni. Unaprijed zahvalan.