Станковић

Порекло становништва села Глибовац (Јасеница), стање из 1925. године. Према књизи Боривоја М. Дробњаковића “Смедеревско Подунавље и Јасеница”, стр. 297-300. Топографска прилике. Између Кусатка и Паланке река Кубршница има пространу долину, којом иде пруга Београд–Лапово–Ниш. Јужно од пруге ова долина је широка, док је на северу врло уска, настаје одсек,…

Горња Трепча је село разбијеног типа. Подељена је на три краја: Средина Села, Прекобањци и Горњи Крај. У Горњем Крају ове су породице: Јовановићи (1 к.), Станковићи (1 к.), Андрићи (1 к.), Мијаиловићи (2 к.), Милићи и Пејовићи (8 к.), Гојковићи (2 к.), Петровићи (9 к.), Милошевићи (3 к.), Мршовићи…

Порекло становништва села Бегаљица код Гроцке, стање из 1903. године Најстарије породице у селу, за чије се порекло не зна, су: Антонијевићи, Цвејићи, Максимовићи, Обреновићи и Савковићи. Сви славе св. Арханђела, има их око 100 кућа. Осталим је породицама познато порекло: Бисенићи (11 к., св. Јован), старији досељеници од Каблара…

Порекло становништва села Бечањ, стање из 1903. године Бечањ је село разбијеног типа. Подељен је на три краја, а у крајевима се виде усамљене групице кућа које су се збиле услед делења задруга. Крајеви су: Буковац, Коса и Плац. БУКОВАЦ – Ниџовићи (1 к.), Витакићи (3 к.), Радуловићи (1 к.), Анђелићи…

Порекло становништва села Бресница, стање из 1903. године Бресница је село разбијеног типа. Подељена је на четири самостална краја. Куће су у крајевима местимице груписане у џемате…. Крајеви су: Вољавча, Мала Бресница, Горњи Крај и Доњи Крај. ДОЊИ КРАЈ – Ивановићи и Миловановићи (9 к.), Видојевићи (1 к.), Аврамовићи (1 к.),…

Порекло становништва села Острвица, општина Госпић У Острвици има укупно 18 изворних презимена. Она су углавном настала од крштених имена родоначелника: од Богдана – Богдановићи, Диме – Димићи, Панџе – Панџићи, Петка – Петковићи, Радмана – Радмановићи, Сава(о)та – Саватовићи, Станка – Станковићи. По биљном свету настала су презимена Зобенице…

Порекло становништва села Мајур код Шапца Досељени у 18. веку: БЕЉИЋИ (Аранђеловдан, 10-5 к), из Херцеговине. ИСКИЋИ (Јовањ­ дан, 10-2 к), из Босанске Крајине; пред сам устанак, доселили у Стражу (Јадар), и Мајур. МАРКОВИЋИ II (Никољдан, 3 к), раније се звали Секулићи; дошли из Херцеговине у Семберију, а затим –…

Порекло становништва села Чумић, општина Аеродром (Крагујевац), стање из 1903. године Божићи (36 к., Св. Јован Крститељ-Усековање), досељени између 1690 – 1736. године са Косова из села Студенице. Имају крвне сроднике у Бадњевцу (6 кућа Божића), у Ботоњу (1 кућа Божића), у Губерчевцу се презивају Матејашевић (23 домова) и у…

Соколићи су разбијеног типа. Крајеви су: Равни Гај, Комадине, Преко-Потока, Косањци и Средина Села. РАВНИ ГАЈ – Радовићи (1 к.), Вујовићи (2 к.), Станојевићи (2 к.), Комадине (1 к.), Станковићи (1 к.), Јовановићи (1 к.). ПРЕКО-ПОТОКА – Ђуровићи (3 к.), Јовановићи (1 к.), Станковићи (1 к.), Домановићи (1 к.), Средојевићи…

Старо Ланиште, општина Јагодина, стање из 1930. године Џамбурићи (25 к., Аћим и Ана); доселили се у првој половини 18. века из Мађарске као први досељеници. Ово су сигурно повратници који су у току велике сеобе 1690. године избегли у Мађарску, а далеко порекло им је из централне Србије или…