Радовановић

Трнава, општина Јагодина, стање из 1930. године Трнава нема старинаца. Данашњи становници су досељеници махом из лесковачке, пиротске, нишке и врањске околине. Бурдељци (7 к., Св. Јован), дошли из врањске околине око 1780. године. Алексићи, Радовановићи (6 к., Св. Никола), дошли из нишке околине кад и Бурдељци. Гусларци (Матићи, Станковићи,…

Села општине Уб, Кожухар, до недавно Кожуар а од 2007. године Кожур. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“ Кожухар, Кожуар-Кожур је на Вукодражи, на запад од Бањана, неравно, али не и брдовито село, раздељено непресушном речицом Кожухарицом на два поовећа дела. Куће су при врху речице по…

Порекло становништва села Глибовац (Јасеница), стање из 1925. године. Према књизи Боривоја М. Дробњаковића “Смедеревско Подунавље и Јасеница”, стр. 297-300. Топографска прилике. Између Кусатка и Паланке река Кубршница има пространу долину, којом иде пруга Београд–Лапово–Ниш. Јужно од пруге ова долина је широка, док је на северу врло уска, настаје одсек,…

Порекло становништва села Коњевићи, стање из 1903. године По типу Коњевићи унеколико одступају од околних села. Куће су у њима више збијене, нарочито у оном делу села који је у равници. Коњевићи су подељени у два краја: Греду и Доњокрајке. ГРЕДА – Радуловићи (1 к.), Раденковићи (2 к.), Вујадиновићи (3 к.),…

Порекло становништва села Чумић, општина Аеродром (Крагујевац), стање из 1903. године Божићи (36 к., Св. Јован Крститељ-Усековање), досељени између 1690 – 1736. године са Косова из села Студенице. Имају крвне сроднике у Бадњевцу (6 кућа Божића), у Ботоњу (1 кућа Божића), у Губерчевцу се презивају Матејашевић (23 домова) и у…

Село Прељина је разбијеног типа. Подељено је на четири краја: Кучице, Доњи Крај, Бајинце и Плану. У КУЧИЦАМА су ове породице: Ристовићи (6 к.), Божовићи (10 к.), Симовићи (4 к.), Максимовићи (3 к.), Минићи (3 к.), Жагрићи (10 к.), Грујовићи (1 к.). У ДОЊЕМ КРАЈУ: Топаловићи (11 к.), Корићанци (Радовановићи,…

Село Прислоница је разбијеног типа. Подељено је у четири краја: Пејовићe, Средиште Села, Гошевце и Ријечане. РИЈЕЧАНИ – Јанковићи (2 куће), Ненадићи (1 к.), Ђорђевићи (3 к.), Тодоровићи (4 к.), Мирковићи (1 к.), Јововићи (1 к.), Рајичићи (1 к.), Ђоковићи (2 к.), Јовановићи (3 к), Костићи (3 к.), Павловићи (2…

Село Мијатовац, општина Ћуприја, стање из 1930. године. Мијатовићи, Стаматовићи (10 дом., Св. Никола), доселио им се предак Мијат од Сјенице, по коме је и место добило име. Мијат је дошао од Сјенице око 1730. године. Имао је 1.000 оваца од којих су биле 300 гаљасте вране. Једном приликом заноћи…

  Порекло становништва села Велишевци (данас Велишевац), општина Љиг. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.    Положај села. Велишевци леже по падини и осоју оне велике косе, која…

Село Прибој, општина Лопаре, Реп.Српска, стање из 1969. године Прибој је био некада седиште општине. Данашње становништво чине досељеници, скоро су сви из Херцеговине. Према народном предању прича се да су на месту Шкриљевцу живели неки Сремци, па се то место и сада зове Сријемци-Сријемачке њиве. Преци појединих родова су…