Поповић

Порекло презимена, село Рудинице (Плужине, Пива)

Порекло становништва села Рудинице, стање из 1912. године Јужно од Сељана, на таласасто-нагнутом земљишту, у левом кањону Комарнице а на висини од 959 м. налазе се Рудинице. Село је бесумње то име добило, што се некада у њему вадила каква руда. У горњем делу села има једна главица од црвенице…

› више информација

Порекло презимена, село Доње Вуковско (Купрес, ФБиХ)

Порекло становништва села Доње Вуковско, општина Купрес, Федерација БиХ Раније су овде живели Карамани, који су замрли. Зечево Врело се звало Карамановац. Пре куге су живели Зечевићи, који су сада у Равном. Керановићи, који су били овде, одселили су пре Аустрије у Мрчај и у околину Травника. Живанићи, Дујмићи, Аскићи,…

› више информација

20. јул 2012.

0

Фељтон: Ко су Шумадинци (67)

Портал Порекло објављује фељтон Миодрага Недељковића „Ко су Шумадинци“, који је први пут публикован 2001. године у дневном листу „Глас јавности“   Највише Петровића и Јовановића А) Сјеница Баре: Маринковићи, 11, Милојевићи, 19 (Петровићи 8, Добросављевићи 3, Николићи 3, Ранковићи 3, Живковићи 1, Миленовићи 1); Степковићи, 28 (Перишићи 6, Степановићи…

› више информација

20. јул 2012.

0

Фељтон: Ко су Шумадинци (65)

Портал Порекло објављује фељтон Миодрага Недељковића „Ко су Шумадинци“, који је први пут публикован 2001. године у дневном листу „Глас јавности“   Између Аустрије и Турске Други велики покрет и премештај становништва, под вођством патријарха Арсенија IV Јовановића Шакабенте, подстакнут је ратом Аустрије и Русије против Турске (1736-1739). Иза ово…

› више информација

19. јул 2012.

2

Фељтон: Ко су Шумадинци (50)

Портал Порекло објављује фељтон Миодрага Недељковића „Ко су Шумадинци“, који је први пут публикован 2001. године у дневном листу „Глас јавности“   Село потомака оборкнеза Мирка Последње насељавање обављено је после Велике сеобе 1690. Село Шуме је старог постања. Први његов писани помен је у години 1428, у повељи којом…

› више информација

Порекло презимена, село Александровац (Жабари)

Порекло становништва села Александровац, општина Жабари, стање из 1928. године (Браничевски округ). Село је насељавано од краја 17. века, старог становништва скоро да и нема осим једног рода. Милошевићи (45 к., Св. Трифун). Не знају одакле су пореклом, али држе да су од старине овде, јер су слушали да су…

› више информација

Порекло презимена, село Глибовац (Смед. Паланка)

Порекло становништва села Глибовац (Јасеница), стање из 1925. године. Према књизи Боривоја М. Дробњаковића “Смедеревско Подунавље и Јасеница”, стр. 297-300. Топографска прилике. Између Кусатка и Паланке река Кубршница има пространу долину, којом иде пруга Београд–Лапово–Ниш. Јужно од пруге ова долина је широка, док је на северу врло уска, настаје одсек,…

› више информација

Порекло презимена, село Ђала (Нови Кнежевац)

Порекло становништва села Ђала (горњи Банат). Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић РОДОВИ ПОЗНАТОГ ПОРЕКЛА: –        БАЈЧЕВИ; Баја – Бајићеви; Мања – Мањићеви и Игњат – Игњатови, три брата старином из Босне –        ВЛАШИЋЕВИ (Св. Никола), из Сегедин, дошли у другој половини 19.века –        ДАРАБОШ (1, Св. Стефан), дошао из…

› више информација

Порекло презимена, село Горња Битиња (Штрпце, КиМ)

Порекло становништва села Горња Битиња, стање из 1938. године Село се први пут помиње у отоманском попису уз 1455. године као велико насеље са 47 српских кућа и два сеоска попа. У селу се налазила стара црква посвећена Светом Ђорђу. Према очуваном делу записа у апсиди, ктиторка је била извесна…

› више информација

Порекло презимена, село Беревце (Штрпце, КиМ)

Порекло становништва по родовима села Беревце, стање из 1938. године Ђурићи (13 кућа, Св. Никола), староседеоци. Мутавџићи (1 кућа, Св. Никола), староседеоци. Шаркочевићи (13 кућа, Св. Никола) су непознате старине. Ковачевићи (11 кућа, Ваведење), досељени из околине Качаника. Поповићи (6 кућа), Крпачевићи (4 кућа) и Бошкоћи (5 кућа): сва три…

› више информација