Петковић

Грујић: Српска насеља по северу Хрватске (до 1579.)

Портал Порекло објављује текст академика Радослава М. Грујића, из 1912. године (објављен у Гласнику Српског географског друштва),  у којем он пише о бурним вековима у којима су Срби насељавали просторе данашње Славоније, Мославине, Загреба, Жумберка… У овом вредном прилогу помињу се бројна српска племићка презимена, као што су: Богојевић, Борић,…

› више информација

Буњевачка презимена: Пејановић – Петковић

Портал Порекло у више наставака објављује податке о буњевачким презименима, који су преузети из књиге Јована Ердељановића “О пореклу Буњеваца”. Прилог послао Александар Маринковић ПЕЈАНОВИЋИ – у Суботици, од 1779.год.; православни у Мостару; има их много православних у источној Херцеговини. У источној Босни православно село тога имена. ПЕЈИЋИ – у…

› више информација

Презимена, село Прибој (Лопаре, Р. Српска)

Село Прибој, општина Лопаре, Реп.Српска, стање из 1969. године Прибој је био некада седиште општине. Данашње становништво чине досељеници, скоро су сви из Херцеговине. Према народном предању прича се да су на месту Шкриљевцу живели неки Сремци, па се то место и сада зове Сријемци-Сријемачке њиве. Преци појединих родова су…

› више информација

Презимена, село Подгора (Лопаре, Р. Српска)

Село Подгора, општина Лопаре, Реп.Српска, стање из 1969. године Терзићи (4.к св. Никола), један од најстаријих родова у селу, за даљу старину не знају. Јовановићи или Орловци (8.к св. Никола), исто као и Терзићи. Тришићи (12.к) од којег је: Митровић (5.к)- (укупно 17.к св. Никола) један од најстаријих родова у…

› више информација

Презимена, село Велика Дренова (Трстеник)

Порекло презимена из села Велика Дренова, стање из 1902. године. Качаревићи (15.к), доселили из околине Сврљига. Св. Никола Игњатовићи (19к), доселили из Срема, у току првог устанка. Св. Јован Левичани (16.к), доселили из Топлице- југ Србије. Св. Ђорђе Ступљани (24.к), доселили из Ступња околина Крушевца. Св. Врача Ђурчићи (12.к), такодје…

› више информација

Презимена, село Кораћица (Младеновац)

Село Кораћица, општина Младеновац, стање из 1930. године. Предање вели да су најстарији родови дошли од Сјенице и Пештери. Најстарији је досељеник пошао са браћом и са њома се споразумео, да сваки остане онде, где му певац запева. Једном је певац запевао у Трешњевици, другоме у Липовићу, трећем у Тополи,…

› више информација

Презимена, село Трбосиље (Лозница)

Село Трбосиље, општина Лозница, стање из 1906. године. Филиповићи и Павловићи (св. Никола), Ђукнићи, Милићи и Павловићи (св. Лука), Симићи (св. Јован), Радојчићи и Петковићи (св. Арханђел), Милићи (св. Ђорђе), Јефтићи (св. Арханђео), Павловићи (св. Стефан) и Јовановићи (св. Ђорђе) сви су староседеоци. У другој половини 18. века досељени су:…

› више информација

Породице у Лепеници пореклом из околине Врања, Призрена и Тетова

Врањанци у Лепеници 1903 год.  Дамњановићи (25 к., св. Никола), досељени између 1690-1736. године у Ботуњу (општина Пивара код Крагујевца). Ђерићи (4 к., Ђурђевдан), досељени измедју 1690-1736. год у Трмбасу (општина Пивара). Бајићи (4 к., св. Никола), досељени између 1788-1803. године у Теферићу (општина Пивара). Гајићи (1 к., св. Никола),…

› више информација

Презимена, Босански Петровац

Православни –  Алвир, Бањац, Басара, Бркић, Броћота, Будимир, Вејиновић, Вучковић, Гавела, Грбић, Грубор, Дејановић, Драгишић, Дракулић, Ђурић, Ивановић, Илић, Јованић, Јовановић, Кесић, Кецман, Ковачевић, Крецо, Крнета, Крстановић, Латиновић, Латковић, Лукач, Миладиновић, Милановић, Милошевић, Морача, Новаковић, Новковић, Павловић, Перић, Петковић, Плећаш, Половина, Радош, Ракић, Рибић, Роквић, Ромић, Смиљанић, Станишић, Теофановић, Тодорчевић, Тркуља,Трнинић, Цап,…

› више информација

Презимена, село Скакавац (Босански Петровац)

Бановић, Бркљач, Грбић, Дукић, Ђаковић, Ђилас, Ђурић, Керкез, Кнежевић, Ковачевић, Петковић, Поповић, Ступар, Ћук, Ћулибрк, Ћурчић, Чича, Штрбац Село Скакавац је добило име од поточића Скакавца, који одмах близу извора скаче с литице, високе 2 — 3 метра. Село се простире делом на мало угнутој висоравни, званој Обљај (845), делом…

› више информација