Новаковић
Порекло презимена, село Беглуци (Дрвар)
Порекло становништва села Беглуци, општина Дрвар. Према истраживању Петра Рађеновића „Унац“ из 1933-34. године. Беглуци почињу од саставака Уне и Крке и протежу се одатле даље у јужном правцу. Границе су им: до севера угао што га чине корита Уне и Крке на ушћу ове последње, до истока корито…
› више информацијаПорекло презимена, село Велики Цвјетнић (Дрвар)
Порекло становништва села Велики Цвјетнић, општина Дрвар. Према истраживању Петра Рађеновића „Унац“ из 1933-34. године. Велики Цвјетнић лежи на доста равној висоравни која се као какав таван уздиже изнад долине Уне и Крке. Село има одасвуда природне границе. Према југу, до Малог Цвјетнића, границу означује поток Ћелије, према западу…
› више информацијаПорекло презимена, село Доње Врточе (Дрвар)
Порекло становништва села Доње Врточе, општина Дрвар. Према истраживању Петра Рађеновића „Унац“ из 1933-34. године. Ово је село по положају и по облику распростирања готово исто као и Г. Врточе. И оно обујимље комад Жупе па онда стране и висоравни с обе стране Жупе. И оно има природне планинске…
› више информацијаПорекло презимена, Дрвар Град
Порекло становништва Дрвар Града. Према истраживању Петра Рађеновића „Унац“ из 1933-34. године. Ово је насеље издвојено као засебна јединица тек у новије доба. Оно заузима простор који је раније принадао Дрвару-Селу, а нешто и Трњинића Бријегу и Горњем Врточу. Цело је ово насеље у Жупи и прилично је равно….
› више информацијаПорекло презимена, село Шиповљани (Дрвар)
Порекло становништва села Шиповљани, општина Дрвар. Према истраживању Петра Рађеновића „Унац“ из 1933-34. године. Ово село лежи главним својим делом у Уначкој Жупи т.ј. у самој котлини Жупе а другим делом се уздигло на таванасту висораван поврх десне стране Унчеве котлине. Тако допире до највишег врха Клековаче. Граница му…
› више информацијаПорекло презимена, село Мрђе (Дрвар)
Порекло становништва села Мрђе, општина Дрвар. Према истраживању Петра Рађеновића „Унац“ из 1933-34. године. Мрђе леже углавном налево од Унца, премда имају нешто земље и у планинама с другу страну Унца. Граница им је с јужне стране поточић Љесковица, са западне стране косе Мргуд и Скрајња Пољана, са северне…
› више информацијаПорекло презимена, село Штрпци Велики (Босанско Грахово)
Порекло становништва села Штрпци Велики, општина Босанско Грахово. Према истраживању Петра Рађеновића „Унац“ из 1933-34. године. Село је смештено између Преоца, Тичева, Љесковице и Малих Штрбаца. Као видније граничне тачке примећују се: Оштра Коса, Јелак и Боровњача на западу, Коса и Козјак на југу, поток Љесковица и Илина Главица…
› више информацијаПорекло писца Бранка Ћопића
РОЂЕН: У Хашанима, Босанска Крајина 1. јануара 1915. ПРЕМИНУО: У Београду, 26. марта 1984. РОДИТЕЉИ: Вид Ћопић, земљорадник и мајка Софија (дев. Новаковић) родом из Горње Зрмање (Лика). КРСНА СЛАВА: Свети Кирјак Отшелник (Михољдан). О ПРЕЦИМА: У селу Хашанима, код Босанске Крупе, Софији, рођеној Новаковић, и Виду Ћопићу родило се, на…
› више информацијаПорекло презимена, село Горња Шаторња (Топола)
Порекло становништва села Горња Шаторња, општина Топола. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године. Топографске прилике. Највећи део села лежи на левој страни Јасенице. на плећатој коси између река Ђуринца и Расовљевице. Само неколико кућа има и на десној страни ове реке, и оне се пењу…
› више информацијаПорекло презимена, село Рајковац (Топола)
Порекло становништва села Рајковац, општина Топола. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године. Топографске прилике. Куће овога села растурене су по странама Дубоког Потока и Шљивића Потока, који се са Дугачких Њива и Црнчице сливају у Кубршницу. У долини Кубршнице нема кућа већ се оне пружају…
› више информација


