Марковић

Порекло становништва села Копљаре, општина Аранђеловац. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године.   Топографске прилике. Сеоске куће се налазе на рипањској површи; њу су дубоко усекли потоци Липар и Дубоки Поток, који се у атару овога села састају и чине Суморину. Површ је јако рашчлањена…

Порекло становништва села Рабровац, општина Младеновац. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године.   Топографске прилике. Сеоске куће се налазе на таласастом земљишту пиносавске површи, чије се стране благо спуштају у долину Великог Луга и Кубршнице. Кроз село протиче поток Трстена, притока Кубршнице. Село се служи изворима:…

Велика Крсна, општина Младеновац, стање из 1925. године (Јасеница). Порекло породица и старине. Прве куће били су у Геци, где су се настанили најстарији досељеници Влајићи. Влајићи (Николићи) 133 к., славе св. Ђурђиц. Њихови чукундедови Владислав (Влаја), Владимир и Радисав дошли из Црне Горе. За овима су дошли преци данашњих…

Порекло становништва села Глибовац (Јасеница), стање из 1925. године. Према књизи Боривоја М. Дробњаковића “Смедеревско Подунавље и Јасеница”, стр. 297-300. Топографска прилике. Између Кусатка и Паланке река Кубршница има пространу долину, којом иде пруга Београд–Лапово–Ниш. Јужно од пруге ова долина је широка, док је на северу врло уска, настаје одсек,…

Портал Порекло наставља да објављује текстове везане за порекло становништва Горњег Баната. Наш сарадник Александар Маринковић приредио је овог пута изводе из дела Јована Ердељановића (“Срби у Банату”) посвећен Новом Кнежевцу.   У време кад је Ердељановић писао своје дело, на подручју данашњег Новог Кнежевца су била два спојена села…

Порекло становништва села Бресница, стање из 1903. године Бресница је село разбијеног типа. Подељена је на четири самостална краја. Куће су у крајевима местимице груписане у џемате…. Крајеви су: Вољавча, Мала Бресница, Горњи Крај и Доњи Крај. ДОЊИ КРАЈ – Ивановићи и Миловановићи (9 к.), Видојевићи (1 к.), Аврамовићи (1 к.),…

Порекло становништва села Лађевци, стање из 1903. године Лађевци су разбијеног типа у правом смислу. Подељени су у три краја, који су један од другог потпуно одвојени. Крајеви села су: Суваја, Горњи Крај и Пољци. СУВАЈА – Раденковићи (4 к.), Мирковићи (7 к.), Јањићи (3 к.), Јовичићи (1 к.), Југурчићи…

Порекло становништва села Тавник (раније Тамник), град Краљево. Стање из 1903. године, према књизи Радомира М. Илића, “О ЉУБИЋСКИМ СЕЛИМА”. Уз то, на крају су приложени и турски тефтер из 1832, као и пописна књига из 1863. године.  Село Тавник (Тамник) је разбијеног типа. Подељен је на крајеве. Крајеви су: Вољавча, Горњи…

Порекло становништва села Мајур код Шапца Досељени у 18. веку: БЕЉИЋИ (Аранђеловдан, 10-5 к), из Херцеговине. ИСКИЋИ (Јовањ­ дан, 10-2 к), из Босанске Крајине; пред сам устанак, доселили у Стражу (Јадар), и Мајур. МАРКОВИЋИ II (Никољдан, 3 к), раније се звали Секулићи; дошли из Херцеговине у Семберију, а затим –…

Порекло становништва села Чумић, општина Аеродром (Крагујевац), стање из 1903. године Божићи (36 к., Св. Јован Крститељ-Усековање), досељени између 1690 – 1736. године са Косова из села Студенице. Имају крвне сроднике у Бадњевцу (6 кућа Божића), у Ботоњу (1 кућа Божића), у Губерчевцу се презивају Матејашевић (23 домова) и у…