Лукић

Порекло презимена, село Рогљево (Неготин)

Порекло становништва села Рогљево, општина Неготин, стање између Првог и Другог светског рата Село је насељено досељеницима са Косова, који су у ове крајеве стигли селећи се пред најездом Турака (у највећој мери око 1695. године), али се сматра да има и староседелачких породица (од староседелаца су до данас очуване…

› више информација

Порекло презимена, село Јеловац (Деспотовац)

Порекло становништва села Јеловац, општина Деспотовац, стање из 1926. године По предању, Јеловац је три пута премештан. Најпре је био у Селишту, на источној страни од данашњег села, с десне стране реке, па се после одатле преместио у Старо Село, на јужној страни од данашњег села. Одатле се преместио мало…

› више информација

Порекло презимена, село Плажане (Деспотовац)

Порекло становништва села Плажане, општина Деспотовац (Ресава), стање из 1926. године Данашње село Плажане постало је од два села: Павловца, које је било на североисточној страни од данашњег села, и другог села, које се по једном предању звало Рекам, а по другом Плажане (Блажане), и које је било на источној…

› више информација

19. јул 2012.

2

Фељтон: Ко су Шумадинци (50)

Портал Порекло објављује фељтон Миодрага Недељковића „Ко су Шумадинци“, који је први пут публикован 2001. године у дневном листу „Глас јавности“   Село потомака оборкнеза Мирка Последње насељавање обављено је после Велике сеобе 1690. Село Шуме је старог постања. Први његов писани помен је у години 1428, у повељи којом…

› више информација

Порекло презимена, село Копљаре (Аранђеловац)

Порекло становништва села Копљаре, општина Аранђеловац. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године.   Топографске прилике. Сеоске куће се налазе на рипањској површи; њу су дубоко усекли потоци Липар и Дубоки Поток, који се у атару овога села састају и чине Суморину. Површ је јако рашчлањена…

› више информација

Порекло презимена, село Трнава (Топола)

Порекло становништва села Трнава (Горња и Доња Трнава), општина Топола. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године.   Село је разбијеног типа, дели се на Горњу и Доњу Трнаву. У Горњој Трнави су крајеви: Врлаје, Ракићевца, Мамутовац, Прекобучје и неколико крајева са породичним именима. У Доњој Трнави…

› више информација

Порекло презимена, село Петка (Пожаревац)

Село Петка, општина Пожаревац, стање из 1928. године Село се дели на Српске, Влашке и Циганске махале. Најстарији родови су етнички Срби: Божићи (Нешини) има их сад на 60 куча, славе Св. Јована и Лазетићи којих има око 30 кућа, славе Св. Николу. Прича се да су ова два рода…

› више информација

Порекло презимена, село Велика Крсна (Младеновац)

Велика Крсна, општина Младеновац, стање из 1925. године (Јасеница). Порекло породица и старине. Прве куће били су у Геци, где су се настанили најстарији досељеници Влајићи. Влајићи (Николићи) 133 к., славе св. Ђурђиц. Њихови чукундедови Владислав (Влаја), Владимир и Радисав дошли из Црне Горе. За овима су дошли преци данашњих…

› више информација

Порекло презимена, село Кожуар (Уб)

Села општине Уб, Кожухар, до недавно Кожуар а од 2007. године Кожур. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“ Кожухар, Кожуар-Кожур је на Вукодражи, на запад од Бањана, неравно, али не и брдовито село, раздељено непресушном речицом Кожухарицом на два поовећа дела. Куће су при врху речице по…

› више информација

Порекло презимена, Нови Кнежевац (Горњи Банат)

Портал Порекло наставља да објављује текстове везане за порекло становништва Горњег Баната. Наш сарадник Александар Маринковић приредио је овог пута изводе из дела Јована Ердељановића (“Срби у Банату”) посвећен Новом Кнежевцу.   У време кад је Ердељановић писао своје дело, на подручју данашњег Новог Кнежевца су била два спојена села…

› више информација