Липница

Порекло становништва села Липница, општина Кнић – Шумадијски округ. Према књизи Михаила Драгића „Гружа“. Приредио сарадник Порекла Милодан. Положај села – топографске прилике. Куће липничке су растурене од Будимца до Липничке Главице. Има их чак до друма на рипањској површи; то је Доња Липница. Између тог краја и Шумарских Вратница…

Порекло становништва села Липница, Град Лозница – Мачвански округ. Стање с краја 20. века. Из књиге Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.    Положај ма(ха)ла у селу. Панића Мала је на присојној страни Јадра. Липница је на обема странама долине Липнице и на обали београдске језерске…

Порекло становништва села Липница, град Чачак. Истраживање Радована М. Маринковића објављено у зборнику радова Народног музеја у Чачку. Липница, село у општини Чачак, на северним падинима планине Јелице, убраја се – ако се суди по остацима материјалне културе из прошлости – у веома стара насеља. Северно је, иначе, Јежевице, јужно…

Портал Порекло објављује фељтон Миодрага Недељковића „Ко су Шумадинци“, који је први пут публикован 2001. године у дневном листу „Глас јавности“   Ко су Биорци Дошли за Карађорђем после војевања на Сјеници и Суводолу Кошани су Зарићи у Книћу, који су од старине једна фамилија са Мијатовићима, Милутиновићима и Ђокићима…

Портал Порекло објављује фељтон Миодрага Недељковића „Ко су Шумадинци“, који је први пут публикован 2001. године у дневном листу „Глас јавности“   Невољне сеобе Племенско друштво битна основа у развитку српског бића Осим ових Максимовића, који са Ђурићима чине род Штављана, у Брњици су још једни Максимовићи. Ове друге Максимовиће…

Портал Порекло објављује фељтон Миодрага Недељковића „Ко су Шумадинци“, који је први пут публикован 2001. године у дневном листу „Глас јавности“   Досељавање уочи Првог устанка Жировница, Поскурице и Лужнице најстарија насеља Насеља у Шумадији су врло стара, а садашње становништво у њима је релативно новијег састава, јер је премало…

Портал Порекло у више наставака објављује податке о буњевачким презименима, који су преузети из књиге Јована Ердељановића “О пореклу Буњеваца”. Прилог послао Александар Маринковић MАНДИЋИ – у Суботици, од 1686.год., у Лемешу, у Сомбору, Каћмару, Аљмашу, Баји, Моноштору, Чавољу, Станчићу, Бајмаку и Бајши, од 1688.год. односно 1720., 1801., 1811., 1841.год.;…