Јовановић
Порекло презимена, село Соколићи (Чачак)
Соколићи су разбијеног типа. Крајеви су: Равни Гај, Комадине, Преко-Потока, Косањци и Средина Села. РАВНИ ГАЈ – Радовићи (1 к.), Вујовићи (2 к.), Станојевићи (2 к.), Комадине (1 к.), Станковићи (1 к.), Јовановићи (1 к.). ПРЕКО-ПОТОКА – Ђуровићи (3 к.), Јовановићи (1 к.), Станковићи (1 к.), Домановићи (1 к.), Средојевићи…
› више информацијаПорекло Ивана Клајнa
РОЂЕН: У Београду, 31. јануара 1937. године. РОДИТЕЉИ: Отац Хуго Клајн (1894-1981), рођен у Вуковару, психоаналитичар и позоришни редитељ, професор Универзитета; мајка Стана (1905-1986), рођена у Београду, девојачко Ђурић, музиколог. КРСНА СЛАВА: Свети Јован (Ђурићи) О ПРЕЦИМА: Отац Хуго Клајн је рођен у Вуковару, од оца Самуила (трговца) и мајке…
› више информацијаПорекло презимена, село Риђане (Книн)
Порекло становништва села Риђане, стање из 1920. године Село Риђане се дели на: Шаровац, Карановац и Риђане, који су по 1/2 сата, међусобно удаљени. Ово село припада селима Косова Поља (далматинског). Предање народно хоће, да су и ово, као и остала села книнскопољска, населили Срби са Косова поља, у XV и XVI в.,…
› више информацијаПорекло презимена, село Брђани (Г. Милановац)
Порекло становништва села Брђани, стање из 1903. године Брђани су село разбијеног типа и подељени су на пет крајева, Куће су без реда растурене. Крајеви су: Под-вујан, Парлог, Савића Крај, Рожањ, Кравајци. ПАРЛОГ – Кнежевићи (5 к.), Јелићи (2 к.), Гавриловићи (7 к.), Брадоњићи (4 к.). САВИЋА КРАЈ – Стризовићи…
› више информацијаПорекло презимена, село Стрмово (Лазаревац)
Стрмово, општина Лазаревац, стање из 1933. године Пре Карађорђевог устанка доселила су се три рода: Неранџићи (Лазаревићи, Петровићи, Јовановићи, Николићи укупно 17 к., славе Ђурђиц. Доселили се из околине Дебра у Македонији. По предању, данашње село основао је Цола Неранџа са своја четири сина. Он је био туфегџија (пушкар) и…
› више информацијаПорекло презимена, село Ново Ланиште (Јагодина)
Ново Ланиште, општина Јагодина, стање од 1930. године Матићи, Максимовићи, Војиновићи (10 к., Св. Ђорђе и Ђурђевдан), доселили се са Косова око 1780. године преко Старог Ланишта. Са Петковићима у Старом Ланишту су једна породица, има их у Рибару и у Пањевцу. Милошевићи, Глигоријевићи, Дускићи (6 к., Св. Никола), доселили…
› више информацијаПорекло презимена, село Лоћика (Рековац)
Лоћика, општина Рековац, стање од 1930. године (Поморавски округ) Јаковљевићи (10 к., Св. Ђорђе Алимпије) су староседеоци. Вилчићи (30 к., Митровдан и Ћирик); преци дошли из неке Вилне, били су у Срему, па су отуда дошли око 1780. године. Бојанићи, Бојановићи (30 к., Ђурђевдан и Св. Никола), Знају да су…
› више информацијаПорекло презимена, село Пријеворац (Рудо, Р. Српска)
Село Пријеворац, општина Рудо (РС), стање из 1903. године. У селу су најстарији Сташевићи и Тотићи, који су једна породица, а рођаци су и са Јовановићима у Зупчу и Јелисавчићима у Биосци у Србији. Старином су из Пиве. Не зна се кад су који на садашња места дошли. Зна се…
› више информацијаПорекло презимена, село Мијатовац (Ћуприја)
Село Мијатовац, општина Ћуприја, стање из 1930. године. Мијатовићи, Стаматовићи (10 дом., Св. Никола), доселио им се предак Мијат од Сјенице, по коме је и место добило име. Мијат је дошао од Сјенице око 1730. године. Имао је 1.000 оваца од којих су биле 300 гаљасте вране. Једном приликом заноћи…
› више информацијаПорекло презимена, село Велишевац (Љиг)
Порекло становништва села Велишевци (данас Велишевац), општина Љиг. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. Положај села. Велишевци леже по падини и осоју оне велике косе, која…
› више информација