Резултати претраге за: Васиљевић

Портал Порекло објављује фељтон Миодрага Недељковића „Ко су Шумадинци“, који је први пут публикован 2001. године у дневном листу „Глас јавности“   Ко су Биорци Дошли за Карађорђем после војевања на Сјеници и Суводолу Кошани су Зарићи у Книћу, који су од старине једна фамилија са Мијатовићима, Милутиновићима и Ђокићима…

Портал Порекло објављује фељтон Миодрага Недељковића „Ко су Шумадинци“, који је први пут публикован 2001. године у дневном листу „Глас јавности“   Из Дежеве у Лепеницу У настанку шумадијских насеља гранична црта је Први устанак Према томе, Први српски устанак је, после Велике француске револуције (1789), друга успела револуција у…

Портал Порекло објављује фељтон Миодрага Недељковића „Ко су Шумадинци“, који је први пут публикован 2001. године у дневном листу „Глас јавности“   Из Адровца у Адровац У Шумадији је било овако: старинци, дошљаци пре Првог устанка и они после Лепеничко село Баре (стари назив – у Србији је 17 села…

Портал Порекло објављује фељтон Миодрага Недељковића „Ко су Шумадинци“, који је први пут публикован 2001. године у дневном листу „Глас јавности“   Села основана у Првом устанку У Карађорђево време села су радо примала досељенике Род Сеничана, (Мирковићи, Ђурђевићи, Вујовићи, Јовановићи, Симоновићи, Ћирковићи, Гавриловићи/Гајовићи, Гвозденовићи, Радивојевићи, Радомировићи, Стевановићи), чији су…

Портал Порекло објављује фељтон Миодрага Недељковића „Ко су Шумадинци“, који је први пут публикован 2001. године у дневном листу „Глас јавности“   Очување духовног јединства Већина лепеничких родова стара је два века Од становништва које се у Лепеници настанило приликом две сеобе (од Велике сеобе 1690. и закључно са сеобом…

Портал Порекло објављује фељтон Миодрага Недељковића „Ко су Шумадинци“, који је први пут публикован 2001. године у дневном листу „Глас јавности“   Књига Петра попа земунског Шумадија је крајем 18. века била средиште побуна У борачком кршу (у месту званом Борач), за владе „краља Стефана (Душана) и сина му краља…

Порекло становништва насеља Чока, према истраживању Јована Ердељановића “Срби у Банату”. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић Стари људи причају да је најпре село било тамо где је садашња католичка црква, ”над ритом”. Први су дошли Чокањски, затим Стојанчеви, Мијићи, Бандићи. Ниједан Мађар није био у селу. Зна се да…

Порекло становништва села Рабровац, општина Младеновац. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године.   Топографске прилике. Сеоске куће се налазе на таласастом земљишту пиносавске површи, чије се стране благо спуштају у долину Великог Луга и Кубршнице. Кроз село протиче поток Трстена, притока Кубршнице. Село се служи изворима:…

Порекло становништва села Трнава (Горња и Доња Трнава), општина Топола. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године.   Село је разбијеног типа, дели се на Горњу и Доњу Трнаву. У Горњој Трнави су крајеви: Врлаје, Ракићевца, Мамутовац, Прекобучје и неколико крајева са породичним именима. У Доњој Трнави…

Порекло становништва села Селевац, општина Смедеревска Паланка (Јасеница), стање из 1925. године. Селевац је заснован код “Ладне Воде”, ту је била и црква која је изгорела 1813. године. Ово се место данас зове “Старо Село”. Одатле су расељени на данашња места по селу и по засеоцима. У Селевцу су ове породице:…