Братства и племена

Презимена поријеклом из Шекулара

Презимена у Шекулару и Шекулар у презименима, презимена поријеклом из Шекулара. Према књизи Рада Бракочевића, Ломни Шекулар – приче, пјесме, анегдоте, документи, прилог родослову братства Бракочевића и његових огранака, Београд 2013. године A Азанац (или Азањац): Из Азана – Горњи Бихор, претходно из Шекулара. Лозна – Доњи Бихор, Јавор код Ивањице (Србија), Босанска…

› више информација

О цркви (с освртом на Бубање)

Пише: Сарадник портала Порекло Ранко Бубања Живот Српске православне цркве из темеља је пореметило турско освајање српске државе. До тада владајућа, под Турцима она постаје вјерска установа покорене и потлачене раје. Промијењен положај унијеће нове елементе у унутрашњу структуру цркве и даће другачији правац њеном развоју. У XIV и XV…

› више информација

Сеоба Војиновића

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Ранко Бубања Када је краљ Стефан Дечански војводи Војину додијелио област Гацког и Захумља, тада почиње прва већа сеоба наших предака. У Гацком живе неколико деценија, све док 1368. млади жупан Никола Алтоманов Војиновић, стрину Гојиславу и њене синове Стефана и Добровоја није протјерао у Дубровник….

› више информација

О племенима, братствима, родовима (с освртом на Бубање)

Пише: Сарадник портала Порекло Ранко Бубања У историјским изворима племе Бањани се помиње 1319, Дробњаци–1354, Паштровићи–1355, Ћеклићи–1381, Мркојевићи–1409, Бјелопавлићи–1411,[1] Пипери–1416, Риђани–1430, Бјелице–1430, Матагужи–1430, Његуши–1435, Мајине–1435, Васојевићи–1444,  итд.[2] Старија историографија, а посебно етнографија, сматра да црногорска племена потичу још из доба досељавања Словена. Организација племена у средњовјековној српској држави знатно се мијења…

› више информација

Шундићи из земље Херцегове

Пише: Сарадник портала Порекло Томо Папић Постојбина Шундића су Васиљевићи, једно од дванаест насеља Никшићке жупе, питомог краја који се простире уз ријеку Грачаницу, сјевероисточно од другог по величини града у Црној Гори. Село је добило име по Васиљу, брату њиховог родоначелника. У Васиљевићима данас живи  тридесет пет породица Шундића…

› више информација

Теорије о етничком пореклу племена Бјелопавлића

Пише: Саша Недељковић Утврђивање етничког порекла нације (формирање односа према могућој етничкој бази) је један сложен пројекат који има своје упоредне процесе и на плану ужих група, тачније, на плану етничких група које сачињавају ту нацију. У случају Црне Горе могуће је за пример узети било које племе и утврдити…

› више информација

Исељени Никшићи

Портал Порекло објављује у целини студију Радоја М. Ускоковића “Исељени Никшићи”, која је први пут публикована 1924. године у  Зборнику посвећеном Јовану Цвијићу.   ОБРАЂЕНА СЛЕДЕЋА ПРЕЗИМЕНА: Абдула, Аврамовић, Алексић, Антонијевић, Бјелетић, Бајевић, Бајић, Баџак, Бабић, Батинић, Бећировић, Белић, Белобрковић, Бијелић, Бијеловић, Блазнавац, Бојановић, Богавац, Богићевић, Божовић, Боторић, Бошковић, Броћић, Бућић,…

› више информација

Порекло племена Ровчана

Портал Порекло објављује (унеколико скраћену) студију Мирка Барјактаровића “Ровца”. Ова етнолошка монографија објављена је у издању Црногорске академије наука и умјетности 1984. године.   ОБРАЂЕНА СЛЕДЕЋА ПРЕЗИМЕНА: Богавац, Бошковић, Букилић, Булатовић, Вељовић, Влаховић, Војинић, Вуковић, Вукотић, Гојаковић, Дмитрић, Дошљак, Драшковић, Дуровић, Ђорђевић, Ђурђић, Ђуровић Жижић, Илинчић, Јањушевић, Јанкетић, Јанковић, Јововић, Јошановић,…

› више информација

Племе Пјешивци

Портал Порекло објављује студију др Јована Ердељановића о црногорском племену Пјешивци, из књиге “Стара Црна Гора”, Етничка прошлост и формирање црногорских племена (Слово љубве, Београд, 1978.)   ОБРАЂЕНА СЛЕДЕЋА ПРЕЗИМЕНА: Аџић, Антовић, Бањовић, Бацковић, Бошковић, Брешковац, Вукићевић, Вулановић, Вучетић, Вучићевић, Вучинић, Гавриловић, Драгићевић, Ђукић, Ђуровић, Живковић, Змијановић, Ивановић, Јанковић, Јеремић, Јоковић, Јокчевић, Капешић, Контић,…

› више информација

Племе Братоножићи

Портал Порекло објављује студију др Јована Ердељановића о црногорском племену Братоножићи, које је овај чувени српски етнолог истраживао почетком 20. века. Конкретно, Братоножиће је истраживао у септембру 1904, а користио се и рукописима Петра Мајића, који је радио као учитељ у Братоножићима у периоду 1901-1902. Приредио сарадник портала Порекло Војислав…

› више информација