Теорије о етничком пореклу племена Бјелопавлића

18. јануара 2014.

коментара: 67

Пише: Саша Недељковић

Утврђивање етничког порекла нације (формирање односа према могућој етничкој бази) је један сложен пројекат који има своје упоредне процесе и на плану ужих група, тачније, на плану етничких група које сачињавају ту нацију. У случају Црне Горе могуће је за пример узети било које племе и утврдити да су сви проблеми које налазимо на макро плану присутни и на микро плану.

panorama Bjelopavlića

 

Овде ћу се осврнути на идентитетску ситуацију племена Бјелопавлићи, која се нимало не разликује од ситуације многих других племена. Племе Бјелопавлићи спада у једно од највећих, најзначајнијих и најстаријих племена у Црној Гори, о којима прве податке добијамо из докумената са почетка 15. века. Претпоставља се да је ово племе добило назив по човеку а не по територији коју је насељавало. Будући да истраживачи нису сагласни око тога ко је био родоначелник поменутог племена, постоје различите теорије. Те теорије се могу поделити на оне које сматрају да је Бијели Павле био Србин, оне које сматрају да он био Арбанас и оне које говоре да је то био човек непознатог или мешовитог порекла.

По подацима које налазимо у Дукљанској хроници Бела Павлимир је био предак зетске владарске куће. Он је био унук српског краља Радослава. Рођен је око средине 9. века, а мајка му је била Римљанка. Бели Павлимир је надимак „Бели” добио због своје лепоте и јунаштва.

По другој верзији Бијели Павле је личност из касније историје (13. век). Он је био потомак Немањића: неки кажу да је био Милутинов унук, а неки да је био сестрић цара Душана. По неким причама Бијели Павле је име добио по томе што је био бео (боја косе).

Међу Албанцима у Метохији постоји прича да је право име Бијелог Павла у ствари Паљи Барди. Он је био син Леке Дукађина и дукађински војвода, а живео је у околини Ђаковице.

Известан број ових легенди говори о томе да је Бијели Павле морао, због унутрашњих размирица или због отпора окупатору (Турцима) да бежи из свог краја, тако да се настанио на територији данашњих Бјелопавлића. По тим легендама, он је био слуга на двору кнеза Лужанина и био је извргаван руглу. Како је помогао краљици Јелени она га је благосиљала те је постао родоначелник великог племена.

Из ових штурих приказа разних легенди виде се идеолошке претпоставке које омогућавају различите конструкције. Бијели Павле, сасвим непозната историјска личност чије је право порекло тешко утврдити, може бити и потомак старих српских кнежева, и потомак Немањића, и потомак Леке Дукађина, и потомак Римљанке, и племић, и слуга, и предак зетске владарске лозе и родоначелник једног племена. Таква ситуација, када се идентитет родоначелника усложњава и отвара могућности за разне конструкције, ставља припаднике племена Бјелопавлића у веома (не)повољну ситуацију да ситуацијски употребљавају свој идентитет, да стварају континуитете на разне начине и да налазе сродне групе на простору целог Балкана, односно да повезују различите традиције и народе (Немањиће и Дукађинце). Осим етничких конструкција, могуће су и социјалне конструкције: социјално порекло родоначелника креће од племића до слуге, дакле од човека племените крви до човека из народа, од домаћег човека чисте народне крви до човека из мешаног брака интернационалног идентитетског потенцијала. Будући да је нејасно како је Бијели Павле добио надимак, могуће је конструисати и тај аспект: то је можда било због лепоте, можда због комплексије, можда због порекла (Албанац–Алби– Бели, или Бели Срби односно Бели Хрвати које помиње Порчак Бијела Хрватска коју помиње поп Дукљанин).

Конструкције су двосмерне, па се уз помоћ поменутих података може вршити присвајање Бјелопавлића од стране заинтересованих народа. Нове или неупотребљаване претпоставке овде играју улогу релативизујућег фактора знања о етничком пореклу, тј. улогу динамичке силе која функционише као дезинтегришућа снага и разара „традиционалне” идентитетске формуле које су временом постале превише круте и дисфункционалне у актуелним процесима идентитета.

 

ИЗВОР: Част, крв и сузе, Саша Недељковић, Београд, априла 2007. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

 

 

Претходни чланак:

Коментари (67)

Одговорите

67 коментара

  1. Зоран Вујадиновић

    Драги моји Бјелопавлићи,
    Ја сам од Вујадиновића из Подвраћа. Урадио сам Big Y DNA тест који је потврдио предања да је моје братство од Бјелопавлића, грана Бубића. Још један потомак Бјелопавлића је урадио исти тест, Томашевић из гране Митровића. Ја сам направио анализу ова два резултата користећи STR и SNP секвенце која је показала да смо удаљени 22 генерације, и да је наш заједнички предак рођен између 1300 до 1350 године. Ја имам цијели родослов свог братстава, који је правио брат мог ђед Радован. Тај родослов сам упоредио са доступним родословима Велашевића и Брајовића. Сва три родослова имају исте немањићке коријене, гдје бјелопавлићи потичу од Душановог брата Симеона. Симеон је има синове Јована Дуку и Стефана. Јован Дука је имао синове Константина, Михајла и Димитрија. Ову грану Немњића србска исторографија сматра више грчком него србском, јер су столовали у Трикали(Тесалија). Прем Марву Орбинију Симеон је убијен, као што је убијен и Урош нејаки. Симеоновог сина Јована Дуку су Орбинију оженили ћерком Радослава Хлапена а потом га је Хлапен ослијепи. Радослав Хлапен је имао још једну ћерку која је била удата за Марка Мрњавчевића. По Орбинију Стефан Симеонов је погинуо у борби са Турцима крајм XIV вијека. Званичма сррбска историографија игнорише ове податке од Орбинија о Симеонз и синовима, мада их радо користи када анализира судбину Уроша Нејаког. Да напоменем да је Симеон рођен 1326 године, а Јован Дука 1350.
    О Дукађинцима… Шиштари твре да су Дукађинци од неког заосталог норманског витеза који се звао Јован или Ђин, коме су дали титулу војводе dux, дука Ђин, па је тако настао Дукађин. Али ако погледамо да имамо Јована Дуку, врло је вјероватно да је Јован Дука први Дукађин. О тој фамилиј Дукађини постоји доста забиљежених докумената у Млетаћким архивама. Породично стабло Дукађина је је забиљежио и Charles Du Fresne Du Cange. У његовом документу каже да на основу свједочења самог Скендербега, Дукађини су грчог порјекла. Горе смо показали да се та грана и представљала више као грчка.
    Још један битан детаљ. Шобајић у својим легендама пише о раним данима Бјелог Павла и помоћи коју је добио од Јелене Анжујске. Овај податак није тачан јер је Јелена умрла 1314 године. Много вјероватније је да је то Јелена Балшић, жена Ђурађа II, a ћерка Лазар и Милице Хребељановић,и унука Вратка Немањића. Значи да је помоћ могла доћи од Балшића по родбинско линији.
    Да се вратим на предање, Бјелопавлићи имају двије гране Шћепанову и Дмитрову. Шћепан је вјероватно Стефан, а Дмитар Димитрије. Знамо да је Стефан је стриц Димитиријев. У Шћепаовој грани која је мања, налазимо Бубу. По млетачким документима Павле Дукађинац је доби нека четир села у власништво. Једно од њих се зове Буба, и налаазило се у области Пуке.
    Иначе ове двије гране су добро документоване у турски м дефтерима из 1477 годин и 1485 године, Грана Бубића је у Доњој Зети, а Дмитровићи су у Горњој. Било би . пожељно да се више Бјелопавлића пријави овдје и да свој допринос.

  2. Dragica Vukalovic

    My father who is currently 95 years of age is from the Vukalovic clan from Bogojevic Selo, Zubce near Trebinje in Hercegovina. His mother is from the Vucurevic clan also from Bogojevic Selo. According to what I have read recently about my heritage, both sides of my father’s ancestry come from the Bjelopavlici.
    I am interested in getting his DNA tested to contribute to the Bjelopavlici genealogical database.
    Could someone please let me know where to order the DNA kit that would contribute to this genetic research.

  3. Daniela Danner

    Balkan je uvek bila prelazni put, gde su ljudi dosli i otisli, mesali i ziveli zajedno. Isto ko kolac. Kada przis kolac upotrebljavas brasno, secer, mleko, jaje i tako dalje. Kolac nije samo brasno, niti samo mleko ili jaje ili secer…Kolac je kolac zato je mesano…zato je ljepo…Balkanski zemalji su ljepi zato sto su mesani, mesavina kultura. Ne postoji jedan cist etnicki narod na svetu, po gotovo na balkanu gde su svi prosli i gazili. Jedini nacin da saznajemo svoj etnicki miks je geneticki test. I to svi za sebe. Nije vazno da li su Bjelopavlici ovaj ili onaj etnicki grup, vazno je dali nasi potomci dolaze odatle. Meni vise interesuje kako su ziveli. Nije verovatno bilo lako. pozdrav i postovanje svima.

  4. Да ли би неко могао нешто да напише о презимену Бјелопавлић, којој грани племена Бјелопавлић припадају, из ког су места у Црној Гори, има ли података и где о њиховом досељавању у Србију? Захваљујем се свима који буду имали неку информацију.

  5. Данило

    Колики је проценат Лужанског елемента у Бјелопавлићима, Шобајић сматра да је то 1/4 племена, а да су Калезићи најбројније и најпознатије Лужанског браство.Код Бјелопавлића је увијек било видљиво присуство другачијег фенотипа и физиономије одређеног дијела становништва а то се сигурно десило мијешањем са Лужанима.Пјевач Зоран Калезић је типични представник те лужанске физономије, која подсећа на алпску или балтид расу!

  6. Да ли неко има било какав податак о старом презимену Мијаиловић са славом Света Петка 18. век ? Да ли су то можда Мијаиловићи из Бара Шумановића? Има ли их још увек тамо? Ако су се одселили у Србију, када отприлике и где?