Теорије о етничком пореклу племена Бјелопавлића

18. јануар 2014.

коментара: 81

Пише: Саша Недељковић

Утврђивање етничког порекла нације (формирање односа према могућој етничкој бази) је један сложен пројекат који има своје упоредне процесе и на плану ужих група, тачније, на плану етничких група које сачињавају ту нацију. У случају Црне Горе могуће је за пример узети било које племе и утврдити да су сви проблеми које налазимо на макро плану присутни и на микро плану.

panorama Bjelopavlića

 

Овде ћу се осврнути на идентитетску ситуацију племена Бјелопавлићи, која се нимало не разликује од ситуације многих других племена. Племе Бјелопавлићи спада у једно од највећих, најзначајнијих и најстаријих племена у Црној Гори, о којима прве податке добијамо из докумената са почетка 15. века. Претпоставља се да је ово племе добило назив по човеку а не по територији коју је насељавало. Будући да истраживачи нису сагласни око тога ко је био родоначелник поменутог племена, постоје различите теорије. Те теорије се могу поделити на оне које сматрају да је Бијели Павле био Србин, оне које сматрају да он био Арбанас и оне које говоре да је то био човек непознатог или мешовитог порекла.

По подацима које налазимо у Дукљанској хроници Бела Павлимир је био предак зетске владарске куће. Он је био унук српског краља Радослава. Рођен је око средине 9. века, а мајка му је била Римљанка. Бели Павлимир је надимак „Бели” добио због своје лепоте и јунаштва.

По другој верзији Бијели Павле је личност из касније историје (13. век). Он је био потомак Немањића: неки кажу да је био Милутинов унук, а неки да је био сестрић цара Душана. По неким причама Бијели Павле је име добио по томе што је био бео (боја косе).

Међу Албанцима у Метохији постоји прича да је право име Бијелог Павла у ствари Паљи Барди. Он је био син Леке Дукађина и дукађински војвода, а живео је у околини Ђаковице.

Известан број ових легенди говори о томе да је Бијели Павле морао, због унутрашњих размирица или због отпора окупатору (Турцима) да бежи из свог краја, тако да се настанио на територији данашњих Бјелопавлића. По тим легендама, он је био слуга на двору кнеза Лужанина и био је извргаван руглу. Како је помогао краљици Јелени она га је благосиљала те је постао родоначелник великог племена.

Из ових штурих приказа разних легенди виде се идеолошке претпоставке које омогућавају различите конструкције. Бијели Павле, сасвим непозната историјска личност чије је право порекло тешко утврдити, може бити и потомак старих српских кнежева, и потомак Немањића, и потомак Леке Дукађина, и потомак Римљанке, и племић, и слуга, и предак зетске владарске лозе и родоначелник једног племена. Таква ситуација, када се идентитет родоначелника усложњава и отвара могућности за разне конструкције, ставља припаднике племена Бјелопавлића у веома (не)повољну ситуацију да ситуацијски употребљавају свој идентитет, да стварају континуитете на разне начине и да налазе сродне групе на простору целог Балкана, односно да повезују различите традиције и народе (Немањиће и Дукађинце). Осим етничких конструкција, могуће су и социјалне конструкције: социјално порекло родоначелника креће од племића до слуге, дакле од човека племените крви до човека из народа, од домаћег човека чисте народне крви до човека из мешаног брака интернационалног идентитетског потенцијала. Будући да је нејасно како је Бијели Павле добио надимак, могуће је конструисати и тај аспект: то је можда било због лепоте, можда због комплексије, можда због порекла (Албанац–Алби– Бели, или Бели Срби односно Бели Хрвати које помиње Порчак Бијела Хрватска коју помиње поп Дукљанин).

Конструкције су двосмерне, па се уз помоћ поменутих података може вршити присвајање Бјелопавлића од стране заинтересованих народа. Нове или неупотребљаване претпоставке овде играју улогу релативизујућег фактора знања о етничком пореклу, тј. улогу динамичке силе која функционише као дезинтегришућа снага и разара „традиционалне” идентитетске формуле које су временом постале превише круте и дисфункционалне у актуелним процесима идентитета.

 

ИЗВОР: Част, крв и сузе, Саша Недељковић, Београд, априла 2007. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

 

 

Претходни чланак:

Коментари (81)

Одговорите

81 коментара

  1. Sima

    Leka Dukadjin je bio Srbin da ne dodje do kakve zabune kao i Djuradj Kastriot Skenderbeg, to sto ga Albanci svojataju ne mora da znaci da je to istina. To treba razjasniti odma da ne dodje do sirenja dezinformacija.

  2. Bora

    Simo, Srbine, jesi li bio u Hilandaru? Svakako nisi. Postoji u Hilandaru Albanski pirg koji je pripadao Djuradj Kastriotu. A Beli Pavle se zvao Pal Bard. Da li je bio Siptar, ili Srbin.

    • Pavle

      Pavle je imao dva brata,Nikolu i Gavrila.Dakle radi se o jasnom srpskom porijeklu. Petar Šobajić opisuje da je od sve braće u Metohiji ostao samo Gavrilo ili Gaša,kako mu je bio nadimak.On se kasnije poturčeni,a zatim i poarbanašio i od njega vode porijeklo čuveno bratstvo Gaši sa Kosova.Petar Šobajić u knjizi Bjelopavlići zapisuje da su mu tu priču potvrdili sve starješine plemena Gaši i da su mu se povjerili da u najskrovitijim djelovima svojih kuća čuvaju ikonu Svete Petke. Inače,Sv.Petka je slava Bjelopavlića.

  3. BIJELI PABLE je rodonačelnik Bjelopavlića.Po sačuvanom predanju, prvi pomenio o ovom našem pretku su oko 1300.g.
    Kada je kraljica Jelena prolazila pored Jelenka, Lužani su imali skup.Na njenu molbu da joj neko pokaže put za Onogošt (Nikšić)samo je Pavle to uradio. Lužani joj nijesu pokazali poštovanje.Jelena (supruga kralja Uroša) je vladala i prostorima Zete od 1276-1309.g.Dolazak BP na ove prostore mogao bi se vezati za ovaj period.

  4. Snezana Boskovic

    Postovanje svima,

    Kasno se ukljucujem u ovaj forum .
    Imam pitanje u vezi pokojnog oca.
    Njegovo ime je bilo Dusan Djekic. Slavio je Sv.Petku.
    Rodjen je I odrasta u Negotinu od oca Cedomira Djekica I majke Drage.
    On je meni I sestri pricao da je poreklom od Nemanjica ( da je te spise video u nekom manastiru)
    Mi se onda nismo mnogo interesovali ali sad bi volela da znam :
    Da li su Djekici poreklo Bjelopavlici?

  5. BJELOPAVLIĆI vode porijeklo od BILELOG PAVLA.Njegovo ime (Pavle) govori da je bio slovenskog porijekla.
    Predanje kaže da je bio čovjek neizmjerne ljepote, (mnoge njegove viteške potomke hroničari su upoređivali sa njegovim likom) i ugleda (teorija o siromašnom slugi Lužana je podvala) Pa , zar se mogao oženiti sa (Vidosavom) kćerkom lužanskog bana Mrdaka da nije bio vrijedan i viđen.
    Zar bi mu kraljica Jelena povjerila jednog popa (na njegov zahtjev kada ju je pratio na putu ka Onogoštu da bi prosvijetlio malo ovaj narod) od koga su Popovići (jedan ogranak).
    Zar bi jedno tako zorno pleme crnogorskih brda dozvolilo sebi da se zove imenom koje mu ne priliči.
    Mnogo toga ima ZAR!
    Dakle, poslije vilikog međusobnog sukoba lužanskog naroda , pogibije i krvoprolića, Pavle uzima za svoju životnu saputnicu Vidosavu i kreće sa njom ka planini da dom svoj traže i grade. Kada su došli do pod planinom, zanoćili su pod jednu visoku stijenu i kad su śeli Pavle je rekao: E, NEKA NAM JE SREĆNO!
    Tako to mjesto – selo dobije naziv SRETNJA.Pavle je tu podigao visoku kulu ( čiji se ostaci i danas naziru).
    Tu u Sretnjoj, potiču korijeni svih Bjelopavlića .
    Danas, njegovi potomci obnavljaju njegovu kuću, koja će učiti mlade generacije da ne zaborave svoje bjelopavlićko ime.

    • Danilovgrad

      Kako se ovaj Budo Brajović plaši da kaže da je Pavle bio srpskog porijekla,pa kaže slovenskog.Da nije bio Hrvat,Slovenac,Makedonac ili možda Čeh. Gospodine Brajoviću,opustite se malo,budite iskreni prema sebi i svojim osjećanjima i ako ste pravi Bjelopavlić ne plašite se istine.Bjelopavlići su se počeli pridruživati Crnoj Gori tek poslije bitaka na Martinićima i Krusima.Do tada su bili samostalno vojvodstvo sa jasnom srpskom sviješću.

  6. Dragutin Brajovic

    Postovani Clanovi. Zasto je vazno naglasavat srbin za sve sto je Crnogorsko. Bitka na martinicima je mnogo ranije bila od pobune protiv dahija . Pa se 1796 ne racuna pocetkom prvog srpskog ustanka.da ne govorim o drugim bitkama u cg koje su vodnene na ovim prostorim u cilju ustanka protiv ropstva uz podrsku velike rusije.
    Pozdrav za sve bjelopavlice .

    • Pavle

      Gospodine Brajoviću, morate elementarno znati da su Bjelopavlići ustvari Brđani,srpskog porijekla i da izvorno nijesu bili Crnogorci. Tek mnogo kasnije,tačnije poslije bitke na Martinićima, počelo je stvaranje uslova za ujedinjenjenje Bjelopavlića sa Crnogorcima i stvaranje prvih elemenata buduće državne infrastrukture.U bici na Martinićima učestvovala je bjelopavlićka,piperska i crnogorska vojska,koju je predvodio Sveti Petar. U kasnijem periodu bila je jasna tenzija između Bjelopavlića i Petrovića,koja je dovodila do sukoba i finalno do ubistva knjaza Danila od strane Todora Kadića.

      • Sretnja

        Kako je nepovezan ovaj Dragutin Brajović,a uz to malog znanja! Plus indoktriniran!

        • Небојша Бабић

          Слажем се, Сретња. А уз то и слабог правописног знања.

          Тако, етноним “Србин” пише малим почетним словом, а придев “црногорско” великим. Док, опет, касније придев “српског” малим. Прво ми паде на памет да то није случајно, али после видех и скраћеницу “ЦГ” малим словима, а и назив државе Русије, као и племенски назив “Бјелопавлићи”. Коначно, и “Први српски устанак” малим почетним словом, а знамо да историјски догађаји који су познати по свом називу увек имају велико почетно слово (Други светски рат, Велика сеоба народа, итд).

          Такође, ни историјско знање му није баш јако. Сигурно није чуо за све битке које су Срби из Србије водили против турске окупације далеко пре битке на Мартинићима – Устанак под вођством Теодора Вршачког 1594, борба са хабсбуршком војском крајем 17. века, учешће у свим ратовима Хабсбурга против Турака у 18. веку, шајкаши, народна милиција у прве четири деценије 18. века, фрајкори, Кочина крајина, итд, итд. То је, рекао бих, оно танко познавање историје на нивоу: после Косовског боја, до Карађорђа = ропство без роптања.

          Овим наводима не желим да умањим доприносе племена Бјелопавлића и њихову непрекидну борбу за слободу, напротив, сматрам да су они у прошлости једно од најбунтовнијих брђанских племена, непомирљиви са османском окупацијом.

          О индоктринацији не бих овом приликом. Свако има право да се сматра чиме год хоће. Ако он мисли да је Црногорац, то је његово право. Верујем да има далеко више Бјелопавлића свесних ко су и што су. Да не причам да њихови преци тек нису имали никакву двојбу. Сетите се само писма бјелопавлићких капетана Омер-паши Латасу из 1852. године, где, између осталог, кажу: “свијету је познато да је та царевина свакоме с ким је била зло учинила, а особито нама Србима које сте скоро већ и уништили”…

          Шта даље рећи, они сами су, средином 19. века, у једној реченици све рекли .

    • Вјера

      Бјелопавлићи су сами побиједили Турке на Ћуриоцу 1792. Турци су послали војску да казне Бјерлопавлиће зато што су се како су Турци говорили ” одметнули” и нијесу признавали турску власт . У исто то вријеме док су Бјелопавлићи били слободни Турци су 1785. заузели Цетиње и попалили цетинјски манастир Владика , Петар се тада налазио у Русији, а Катуњани због неслоге нијесу пружили прави отпор.
      Послије побједе на Ћуриуоцу гдје се истакао, између осталих, и Јово Пајов ( Радуловић) из Главице , Бјелопавлићи су преговарали са владиком Петром да се уједине са Црном Гором. Битка на МАРТИНИЋЕ је била освета за пораз на Ћуриоцу и да би спречили уједињенје са Црном Гором. Главнину српске војске су чинили Бјелопавлићи,и делом Пипери, а Владика Петаер је дошао са око 150 Катунјана , којима су се придружили неколико ДЕСЕТИНА бораца из осталих нахија. Владика је у цркви СВ ВРАЧА на СЛАТИНИ одржао познати говор. Једино што су из нјеговог говора, данас, избачене речи СРПСТВО.. ПОсЛе побједе на Мартинићима 11 јула 1796. Бјелопавлићи и Пипери су се сајединили са Црном гором. Држава се звала Црна ГОРА и БРДА. Кнез Никола је 1905, кад је октроисао први устав Црне Горе избацио БРДА из назива земље. И Владика Петар и сви Петровићи су умањјивали значај Бјелопавлића и величали улогу и историју Старе Црне Горе. Владика Петар , први је поштовао Бјелопавлиће, за разлику од свих осталих Петровића , па и Његоша, који је разрезао први порез на Бјелопавлиће , су се према Бјелопавлићима односили као према недовољно покорним , благо речено!

  7. Pavle Mrdak

    Ban Lužanin Mrdak nije imao mušku djecu zbog toga ga je nasledio zet Bijeli Pavle od koga su nastali svi bjelopavlići i samim tim nestalo pleme Lužani

  8. Pavle Mrdak

    O tome je pisao Vuk Karadžić

  9. Nepoznat

    Pozdrav, postoji li prezime Stanisavljević u Bjelopavlićima ?

  10. Banković

    Pozdrav svima od porodice Banković.
    Kako sam krenuo u bilo kakvo istrazivanje porekla prezimena, naisao sam na tekst.
    ” Banković – Ivane i Lozna (Bijelo polje) iz Bjelopavlića , odseljeni polovinom 18veka u okolinu Kragujevca”
    Prvi ovde sahranjeni Banković je Sava, 1878.godina, sto na neki nacin podrzava gore navedeno.
    Zato molim sve ljude dobre volje, koji imaju vremena i bilo kojih informacija da ih podele sa mnom bio bih beskrajno zahvalan.