Пише: Саша Недељковић
Утврђивање етничког порекла нације (формирање односа према могућој етничкој бази) је један сложен пројекат који има своје упоредне процесе и на плану ужих група, тачније, на плану етничких група које сачињавају ту нацију. У случају Црне Горе могуће је за пример узети било које племе и утврдити да су сви проблеми које налазимо на макро плану присутни и на микро плану.
Овде ћу се осврнути на идентитетску ситуацију племена Бјелопавлићи, која се нимало не разликује од ситуације многих других племена. Племе Бјелопавлићи спада у једно од највећих, најзначајнијих и најстаријих племена у Црној Гори, о којима прве податке добијамо из докумената са почетка 15. века. Претпоставља се да је ово племе добило назив по човеку а не по територији коју је насељавало. Будући да истраживачи нису сагласни око тога ко је био родоначелник поменутог племена, постоје различите теорије. Те теорије се могу поделити на оне које сматрају да је Бијели Павле био Србин, оне које сматрају да он био Арбанас и оне које говоре да је то био човек непознатог или мешовитог порекла.
По подацима које налазимо у Дукљанској хроници Бела Павлимир је био предак зетске владарске куће. Он је био унук српског краља Радослава. Рођен је око средине 9. века, а мајка му је била Римљанка. Бели Павлимир је надимак „Бели” добио због своје лепоте и јунаштва.
По другој верзији Бијели Павле је личност из касније историје (13. век). Он је био потомак Немањића: неки кажу да је био Милутинов унук, а неки да је био сестрић цара Душана. По неким причама Бијели Павле је име добио по томе што је био бео (боја косе).
Међу Албанцима у Метохији постоји прича да је право име Бијелог Павла у ствари Паљи Барди. Он је био син Леке Дукађина и дукађински војвода, а живео је у околини Ђаковице.
Известан број ових легенди говори о томе да је Бијели Павле морао, због унутрашњих размирица или због отпора окупатору (Турцима) да бежи из свог краја, тако да се настанио на територији данашњих Бјелопавлића. По тим легендама, он је био слуга на двору кнеза Лужанина и био је извргаван руглу. Како је помогао краљици Јелени она га је благосиљала те је постао родоначелник великог племена.
Из ових штурих приказа разних легенди виде се идеолошке претпоставке које омогућавају различите конструкције. Бијели Павле, сасвим непозната историјска личност чије је право порекло тешко утврдити, може бити и потомак старих српских кнежева, и потомак Немањића, и потомак Леке Дукађина, и потомак Римљанке, и племић, и слуга, и предак зетске владарске лозе и родоначелник једног племена. Таква ситуација, када се идентитет родоначелника усложњава и отвара могућности за разне конструкције, ставља припаднике племена Бјелопавлића у веома (не)повољну ситуацију да ситуацијски употребљавају свој идентитет, да стварају континуитете на разне начине и да налазе сродне групе на простору целог Балкана, односно да повезују различите традиције и народе (Немањиће и Дукађинце). Осим етничких конструкција, могуће су и социјалне конструкције: социјално порекло родоначелника креће од племића до слуге, дакле од човека племените крви до човека из народа, од домаћег човека чисте народне крви до човека из мешаног брака интернационалног идентитетског потенцијала. Будући да је нејасно како је Бијели Павле добио надимак, могуће је конструисати и тај аспект: то је можда било због лепоте, можда због комплексије, можда због порекла (Албанац–Алби– Бели, или Бели Срби односно Бели Хрвати које помиње Порчак Бијела Хрватска коју помиње поп Дукљанин).
Конструкције су двосмерне, па се уз помоћ поменутих података може вршити присвајање Бјелопавлића од стране заинтересованих народа. Нове или неупотребљаване претпоставке овде играју улогу релативизујућег фактора знања о етничком пореклу, тј. улогу динамичке силе која функционише као дезинтегришућа снага и разара „традиционалне” идентитетске формуле које су временом постале превише круте и дисфункционалне у актуелним процесима идентитета.
ИЗВОР: Част, крв и сузе, Саша Недељковић, Београд, априла 2007. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић
27. октобар 2015. у 21:32
vh
Da li ima negde rodoslov ili neki materijal o seobama Bjelopavlica u XVIII i XIX veku? Konkretno nam treba seoba u Istocnu Bosnu/Hercegovinu negde u periodu oko 1700-1800. Prema predanju ime coveka je bilo VUJO (njegovi sinovi Jovan, Miljan i NIkola) koji je dobio zemlju kod Zvornika. HVALA od jos Bjelopavlica.
10. октобар 2016. у 21:49
zivanovic
I mene zanima isto posto znam da moja familija potice od tih ljudi koji su dosli na podrucje sela Lijesanj i prosirili se na Kostijerevo.
10. октобар 2016. у 21:53
zivanovic
Inace covjek mi je pokazao gdje se nalazi groblje od predaka u Lijesnju koji su se prvi doselili i imam zapisan rodoslov direktno nase loze Bjelopavlica.
16. децембар 2016. у 13:03
spasojevic
I moja familija je porekolom od tih ljudi. Da li mogu nekako dobiti fotografiju tog rodoslova.
20. септембар 2017. у 19:25
Lijesanj
I ja bih voleo da dobijem fotografiju tog rodoslova.
20. септембар 2017. у 19:24
Lijesanj
Pozdrav rodjaci,napisite nesto vise o nasem poreklu,i mene interesuje.
11. фебруар 2016. у 01:10
Duka
Leka Dukadjin je bio srbin i po ocu i po majci.
12. октобар 2023. у 01:15
Đurović, Bjelopavlići
Sa obzirom da se borio protiv osmanlija jasno je da je bio hrišćanin, a sudeći po imenu LEKA (skraćeno od ALEKSANDAR) živeo je pod uticajem grčke tradicije. U turskom defteru se 1455 godine pominje mesto Gnjilane (Đilane) kao srpsko mesto gde baš svi (!) slave sv Petku. Reč Dukka, Ducce znači vodja, poglavar. Moguće je, dakle, da je ličnost u narodnim pričama poznat kao “Leka Dukađinski” ustvari: ALEKSANDAR – vladar GNJILANA. On je i doneo sv. Petku u Crnu Goru, odnosno u Bjelopavliće. Kako je on poznat i po sastavljanju “Kanon-a” (zbornik civilnih zakona), to liči na logičan nastavak tradicije Dusanovog Zakonika koji je bio sastavljen jedno 50-100 godina ranije…
25. март 2016. у 18:52
milan
Da li bi neko mogao da mi kaze gde bih mogao na nadjem knjigu Vucurovici i Vucurevici iz Bjelopavlica. unapred hvala. [email protected]
7. мај 2020. у 13:27
Dragica Vukalovic
I bought this book via the internet from a Belgrade bookstore. It is written in Cyrillic. consequently my elderly father is slowly translating some of the text for me. Vucurovic and Vucurevic provide a comprehensive history of the Bejelopavlic tribes. They include many family charts going back to Vuk Brdjanin (1635) and his father Radule (1600). My heritage is associated to these ancestors as my father’s mother was a Vucurevic from Bogojevic Selo, and my father’s father a Vukalovic also from Bogojevic Selo, Zubce in Herzegovina.
Unfortunately, all the information is based on the paternal ancestors and no reference to the maternal branches.
21. мај 2016. у 00:13
Урошевић Марко
Поздрав,
Живим у Парцанима (Сопот), постоји књига о мом селу где постоји стабло моје фамилије.
Тамо пише да сам пореклом из села Буковик код Аранђеловца, од Павла Герасимовића.
Павле је има брата Јована од које су настали Јовановићи у мом селу.
За њих постоји податак да су дошли из Црне Горе из племена Бјелопавлића.
Они су у Парцане дошли почетком 19. века.У попису из 1827. Павле је уписан као старешина домаћинства.
Проблем је утврдити њихову везу са Бјелопавлићима.
Ако неко има детаљније информације нека ми пошаље на маил.
[email protected]
21. мај 2016. у 07:14
Јоксим
Марко, везу са Бјелопалићима једино можеш утврдити ако урадиш днк тест. Искористи повољности мајске акције тестирања у организацији Друштва српских родословаца “Порекло”. Ближе појединости види на овом сајту. Пожури. Јави се одмах.
20. јун 2016. у 23:12
Filip Jovovic
Igrom slučaja drugareva majka je od Boškovića is sela Orja Luka u bliyini Danilovgrada tj. dolini Zete , deda mu je davno pricao o poreklu preyimena , da je Boškovic prezime 2-3 koleno Bjelog Pavla ….. a da su Jovovići 3-4 koleno sinovi sinova …. prva preyimena od sinova su Vujovići , Petrovići , Vukovići to su oni najbliži …
Izvor Deda …. nisu nagadjanja …Ali i varijanta da potičem od Vojvode Leke Dukadjina sekača Turskih glava me podjednako raduje .
Jer u albaskoj pesmi o leki da se prekrstio( pomolio ) pre nego što je ubio turčina , pa su ga kukavički sa kule ubili .
Komentari su sjajni
21. јун 2016. у 00:46
Ђуровић
Читам и не могу да верујем да неком пада напамет да из речи албанци извлачи надимак Бијелог Павла!? Па Албанци себе називају Шћиптаре, а Италијани их називају албанцима тако да је овакво извођење закључака о надимку Бјелог Павла смешно!
А према Турским пописима из XIV века Албанаца је на Космету било у занемарљивом броју.
А и Дукађини (тако Албанци називају Метохију) је област под управом Дуке (титула), као што је војводство под управом војводе. Ми ту област називамо Метохијом, јер је метох манастира Хиландар!
5. март 2018. у 12:11
Dragutin Brajovic
Postovani Clanovi. Zasto je vazno naglasavat srbin za sve sto je Crnogorsko. Bitka na martinicima je mnogo ranije bila od pobune protiv dahija . Pa se 1796 ne racuna pocetkom prvog srpskog ustanka.da ne govorim o drugim bitkama u cg koje su vodnene na ovim prostorim u cilju ustanka protiv ropstva uz podrsku velike rusije.
Pozdrav za sve bjelopavlice .
5. март 2018. у 16:16
Небојша Бабић
Брајовићу,
читам твој пост, па се питам јеси ли неписмен или провоцираш?
И у србском и у “црногорском” језику, присвојни придеви, па и они изведени од етнонима, пишу се малим словом. Док се сами етноними (називи народа) увек и обавезно пишу великим.
Код тебе је обрнуто.
“Србин” пишеш малим, а “црногорско” – великим.
Ако си то урадио намерно, а не због оскудног образовања, онда је боље да се држиш дукљанско-монтенегринских сајтова, а нас овде оставиш да живимо у својим убеђењима.
16. октобар 2018. у 02:29
Pavle
Tačno Dukađin potiče od latinske riječi dux,što znači vojvoda,tako da Dukađin znači vojvodstvo. Postojao je Lex Ducagini ili Vojvodski zakon, a albanski ekstremi su to kasnije pretvorili u Leka Dukađin.
30. јун 2016. у 21:40
Nenad Teofilovic
Zdravo svima, kod nas Teofilovica koji su se doselili u Beograd iz sela Badljevica kod Smedereva, se prica da smo poreklo iz Crne Gore iz sela Glava Zeta, i da smo od Bjelopavlica. Da li neko ima bilo kakvu informaciju i pomogne mi da da znam nesto vise. Unapred zahvalan Nenad -Teofilović. P.S Inace u Badljevicu smo dosli iz Bukovika Jasenackog.
19. октобар 2017. у 22:12
Milena
Pozdrav familijo, evo ja htedoh da pomenem Glavu Zete, ja sam iz Badljevice, pa da te pitam kao stare bake ‘ciji si ti’? ☺ Znam da se dosta nasih Teofilovica odselilo sto za Beograd, Smederevo i u Umcare, tako da nas sada ima svuda.
15. октобар 2016. у 20:17
Bata Jovanovic
A da niste bas svii Bjelopavlici..
Otkud vam onda Milo, koliko vas ima…
‘Ajde da vas vidim sjutra, ciji li ste
Sve Srbin do Srbina
Jel’ ima nekog od pop Stanoja Jovanovica?
5. новембар 2016. у 02:09
Radmila Vukosava Srdanović, udata Savić
Moj pradjed Srdan Vuletić,rođen je u Kujavi -Danilovgrad imao sinove Luku, Petra i Gavrila, ćerke Vidosavu i Jelu. Od Luke Vuletić ostala deca: Vukosav, Svetozar i Vukoje, ćerke Ilinka, Mileva i Milica. Doseljeni su u Srbiju, ne znam koje godine, Naseljeni su bili u selu Sponce, opšina Medveđa. Luka sa braćom, Petrom i Gavrilom poginuli 1914 god, u Bosni protiv austrougarske, sa Srdanom ne znam gde je poginuo. Slava je Sveta Petka, koju i danas slave potomci. Iz plemena Bjelopavlića. Interesujeme Kada su se doselili u Srbiju, , Da li ima potomaka u Danilovgradu od Vuletića. Kasno u Srbiji su se prezvali po Srdanu Srdanović . Volela bih da znam predke, Srdanove i pre njega koji su bili i kako su umrli ili poginuli. Da li je Srdan imao braću i sestre. neko je pisao da iz ove vuletića porodice je bio knez- Mislim Vuleta Vuletić. Hvala unapred.
17. октобар 2018. у 14:39
Muzej istorije
Svakako da ima u Danilovgradu i Podgorici potomaka Vuletića sa Kujave. Tačno je da su Vuletići imali kneza,što je niži čin u odnosu na vojvodu. Vojvode su oko 200 godina bile nasledne iz kuće Đurovića,iz sela Viša(nalazi se prekoputa Kujave na drugoj obali rijeke Zete).
2. мај 2019. у 00:18
Radmila
Vuletići od kojih potičem su sa Kujave…Danilovgrad. Prađed Srdan, đed Luka, i njegova dva brata Petar i Gavrilo, rođeni su tamo. Kada su dišli u Srbiju, došli su kao dobrovoljci između 1876.god. do 1890 i možda kasnije. Bila bi Vam zahvalna da mi pronađete rodoslov Vuletića sa Kujave, i ime kneza iz porodice Vuletić i njegov rodoslov. Pričali su da je od Vulete, postalo prezime Vuletić. Ako je tačno, onda posle Vulete dalje koji su potomci. Slavili Svetu Petku, koju i danas slave potomci u R.Srbiji. Srdanovi sinovi su znači Luka, Petar i Gavrilo, ćerke Vidosava i Jela(Jelisvka i sl.) Rođeni su svi u Crnoj Gori…Kujavi..Danilovgrda, a doseljeni u R. Srbiju u Gornju Jablanicu, opšina Medveđa, okrug Leskovac i po Srdanu dobili prezime Srdanović.Vuletići su iz plemena Bjelopavlići..Dnk je rađen u C. Gori za Bjelopavliće i on je E1 b.. Zahvaljujem na saradnji i pozdravljam.
10. јун 2022. у 01:17
Pavle Vuletic
Nije bio Vuleta Vuletic , već Vuleta Jovanovic i od njega nastadoše Vuletići