Презимена поријеклом из Шекулара Reviewed by Momizat on . Презимена у Шекулару и Шекулар у презименима, презимена поријеклом из Шекулара. Према књизи Рада Бракочевића, Ломни Шекулар - приче, пјесме, анегдоте, документи Презимена у Шекулару и Шекулар у презименима, презимена поријеклом из Шекулара. Према књизи Рада Бракочевића, Ломни Шекулар - приче, пјесме, анегдоте, документи Rating: 0
You Are Here: Home » Препоручени текстови » Презимена поријеклом из Шекулара

Презимена поријеклом из Шекулара

Презимена у Шекулару и Шекулар у презименима, презимена поријеклом из Шекулара. Према књизи Рада Бракочевића, Ломни Шекулар – приче, пјесме, анегдоте, документи, прилог родослову братства Бракочевића и његових огранака, Београд 2013. године

Lomni Sekular

A

Азанац (или Азањац): Из Азана – Горњи Бихор, претходно из Шекулара. Лозна – Доњи Бихор, Јавор код Ивањице (Србија), Босанска Крајина, од потомака Вука Љевака , Даше и другах шекуларских братстава. Познат је Петар (Петровић) Азанац (по селу Азане – Бихор), хајдук, комита и харамбаша у турско и швапско вријеме, погинуо 1917. године у Азанама, издајом. Слава Свети Јован 20. јануар. У Азанама сва православна братства ( осим два рода: Ивезићи, доселили из Вршева 1910. г. и Станишићи доселили из Ивања,) славе Светог Јована у јануару.

АлексићЋетковић: потомци стотинаша Алексе Ћеткова, даљим поријеклом Дробњаци, Шекулар, Благај код Пећи. Славе Ђурђевдан.

Алексић потомци попа Максима Алексића који је живио крајем 18. и прве четири деценије 19. вијека. Због сукоба са беговима Реџепагића и агама Шеховићима из Плава, морао је да напусти Велику и манастир Свете Тројице у Брезојевице и оде на Пештер. Од 1832. године наслиједио га је као народни првак, вођ, велички парох поп Дмитар Поповић родом из Пећи, старином из Шекулара.

Андријевић: Хаџи-Кирило Андријевић (Андрејевић), архимандрит дечански. У Пећко Бело Поље доселили се из Шекулара, по чему се често називао Белопољац и Шекуларац. Није тачно утврђено од којег шекуларског братства потиче.

Антић: село Бушинце, Новобрдска Крива Река.

Аџилазовић: Бијело Поље и Црни врх код Пећи. Поријеклом из Шекулара, по једнима од исељених Мезгаљана – Микарића , по другима од Бракочевића. Познат (Х)Аџи Цвјетко Лазовић, „Од ове куће цијењен је и код Срба и код Турака Милић Аџилазовић, а од оних у Бијелом Пољу запажен је дугогодишњи комита Јаћо Пећанин. Он је обично живио код Стефана Лекића, који му је био брат од тетке, па је одатле, некад сам a некад са Стефаном, прелазио у Метохију и тамо убијао Турке и отимао им коње и волове“. (Исто: Радоје Кастратовић, стр. 112)

АрмушАрмушевић): Пећ, Подгорица (Ђорђе Армуш „народни учитељ“, који је по разним пословима шиљан у Скадар, а службовао највише у Подгорици 60-их година 19. вијека). У ранија времена и Рмуши у Шекулару су се називали Армуши. Тако су уписани у списковима црногорске народне војске. И данас се чује: Идемо у Армуше, удала се у Армуше, одива, одивичић Армуша. Исто као Рмуш. Славе Јовандан, 20. јануара. Армуша има и поарнаућених, данас Шиптара – Албанаца.

Арсић: село Бушинце, Новобрдска Крива Река.

Асовић: из Шекулара сишли у Доњу Ржаницу код Берана; Илија Асовић, четни командир у балканским и првом свјетском рату, школован официр. Славе Ђурђевдан.

Арсовић: од Маслара, Краљево, Сремска Митровица – Србија.

Арсенијевић: од Маслара, Краљево.

Б

Бабић: Ћетковићи Шекулар, Калудра, Ровца код Берана, Осоје, Пећ. Огранци: Ђоровић, Томовић и Млађеновић. Поријеклом шекуларски Дробњаци. По једнима, презиме по баба – Јани, другој жени Даше Шекуларца. По некима, друга жена Дашина звала се Анђелија. Заједничко и једнима и другима да је то била удовица из Дробњака, која је довела сина Млађена (Младена) званог Ђетко. Отуда назив за ову групу презимена Ђетковићи. Славе Ђурђевдан.

Балевић: Орах, Шекулар; Бузовик; Будисавци, Метохија; Затон код Бијелог Поља; Савино Село, Војводина. Из Братоножића, а према неким појединим мишљењима потомци старог племена Лужана из Бјелопавлића и Пјешиваца. Славе Светог Николу.

Барјактаровић: једна кућа досељена из Петњика.

Бекић: шире Рмуш, Пећ.

Божовић: Орах, Шекулар. Потомци Вука Љевака, односно Божа Дмитра Јаша… Стефанова, на шире Јашовић. Славе Светог Јована, 20. јануара.

Болевић: раније Бојичић. Шекулар; Смедерево… Потомци Јована Бојице. Једни сматрају да су из Братоножића, а други да су из Зете од Ђуришића или из Љешкопоља. Славе Светог Јована, 20. јануара.

Бошковић: огранак Маслара, Шекулар; Београд. Славе Јовандан, 20.јануара.

Бошковић: огранак Бракочевића. Беране; Нови Сад. Славе Јовандан, 20. јануара.

Бракочевић: Орах, Шекулар; Љешница код Берана; Савино Село, Војводина. Огранци: Ивановић – Шекулар, Лазовић – Грачаница, Протић, Савовић (или Савић) Хаџи Поповић – Пећ, Бошковић – Беране. Потомци Бракоча Вука Љевака Маринкова. Славе Светог Јована, 20. јануара. Преслава Св. Илија, 2. августа.

Брунчевић: „Брунчевићи- Вајмеши (1 к. су из Шекулара. Славе Св. Јована зими. Исто: Богдан Лалевић и Иван Протић, Васојевићи у турској граници, стр.713) „су досељени из Шекулара, звани Вајмеши. Најстарији Брунчевић звао се Милован. Они су се у Будимљи задржали до Другог свјетског рата, послије којег су се одселили у Краљево, а овдје их је имало пет појасева.“ (Јован Делевић, Будимља и Будимљани кроз историју, Иванград, 1986, стр. 15).

Булић: Лазе, Стране, Улица, Шекулар. Потомци Даше Шекуларца. Славе Јовандан, 20. јануара.

Бућковић: Дапсиће код Берана, Дробњаци – Церовићи, поријеклом из Шекулара.

В

Вајмеши: Пантовићи (саогранком Алексићи), Марковићи, Ивовићи, Милуновићи, Девићи, Милошевићи и Недовићи, Радошевићи и Ђорђијевићи. „Неки од њих кажу да су они од војводе Вајмеша који је помагао ђерђа Кастриоту у одбрани Кроје од Турака“(П.А. Ровински). Сва братства Вајмеша славе Ђурђевдан.

ВајмешВајмешовић) у Пећи, Метохија. Једно вријеме тако се презивали у Топлици, код Прокупља. Шекулар. У списку војника чете мезгалске Шекуларско -трепачког батаљона за 1911/1912. годину, од укупно 65 војника, између осталих, налазимо: Митар В. Вајмеш (р.б.5.има 26.година, примједба: у артиљерију), Јован Л. Вајмеш ( р. б. 40. има 21. годину), Богдан В. Вајмеш (р. б. 47. има 20.година), Вучић А. Вајмеш (р. б. 55. има 19. година), Маријан В. Вајмеш (р. б. 65. има 18. година).

Вулевић: Ровца, Васојевићи од Вулевића из Трешњева. Славе Аранђеловдан.

Вујичић: двије куће иселили се из Роваца у Метохију између два свјетска рата. У своје вријеме познат Јанко Ивов Вујичић. Ивовићи и Радошевићи су им најближи. Славе Ђурђевдан.

Вукашиновић: одсељени Рмуши. Мијењали презиме, а раније се звали Одовићи-Радичевићи, који су се презивали Лекић и Јовић, као и Вајмеш

Вукајловић: Азане. Славе Светог Јована, 20.јануара.

Вукићевић: једна кућа Вукићевића – Васојевића досељена из Забрђа

Вукосављевић: у Пећи, од Рмуша.

Вучетић: Шекуларски Дробњаци у Пећи. Слава Ђурђевдан.

Вучинић: у Благајима – Метохија, шекуларски Дробњаци. Слава Ђурђевдан. ‘ Вуковић: по Вуку Љеваку, група истородних братстава: Бракочевићи, Живковићи, Поповићи, Јашовићи… Разгранати, са бројним братствима и огранцима. Слава Свети Јован, 20. Јануара. Преслава Свети Илија.

Г

Галевић: Доња Ржаница код Берана, шекуларски Дробњаци, некада била једна кућа.

Галић: Накло, Метохија. шекуларски Дробњаци.

Гојковић: раније Матовић, шире Јашовић.

Грујић: Гораждевац код Пећи, поријеклом из Мезгала, расељени шекуларски старосједиоци (пали на крв са Васојевићима, претходило убиство њиховог братственика на планини Баљу). На њихова имања населили се Васојевићи из Лијеве Ријеке као чивчије гусињских бегова средином 19. вијека. Илија Грујић, шекуларски првак који је са својим Шекуларцима добио од Карађорђа барјак у селу Буковику, сјеверно од Сјенице (Прота Милош Велимировић, Племе Васојевићко, Андријевица, 2003. стр. 33-35).

Д

Девић: Ровца (шекуларска), Доња Ржаница, Метохија, Козара и Поткозарје-Босанска крајина

Дакић: Гораждевац код Пећи. Од братства Микарића, слава је Свети Јован зимски (20. јануар), а мала слава Свети Сава.

Давидовић: Мезгале, досељеници из Љеваје (Лијева Ријека), даљим поријеклом Пипери, населили се заједно са Васојевићима средином 19. вијека. Слава Аранђеловдан.

Дамњановић: Милинчићи у Крњанима (Србија) давно досељени из Шекулара

Даниловић: „су се доселили (једна кућа) из Доње Мораче, из села Ђурђевине. Први досељеник био је Јован Даниловић, који је био зет Мусе Чуброва Радевића… дошао да обиђе своје шуреве, Мусине синове који су се били населили у селу Мезгалима, ови га позову и наговоре да дође и насели се код њих, а Јован тако и учини и насели се као беговски чивчија“.(Исто: Р. Кастратовић,стр.15) некад Шекулар, одсељени у Војводину-Савино село.

Даничић: шире Лекић, од Лекиног брата, по мајци Даници. Шекулар.

Дичић: села Ваганеш и Јасеновик, Новобрдска Крива Река.

Делетић: Мезгале, новодосељени Васојевићи, средином 19. вијека. Шире Рајевићи Лопаћани, огранак гране Дабетића. Слава Аранђеловдан.

Дашићи: потомци војводе Даше Шекуларца, разгранати, Шекулар, Плав (Брезојевица, Грачаница, Војно Село), Доња Ржаница, Ровца, Загорје, Горажде-Полица, Улцињ, широм Метохије, Брестовик, Будисавци,Ругова (поарнаућени), Босанска крајина итд. Слава Свети Јован, 20. јануара.

Дулутовић: Миличинци у Крањанима (Србија), доселили из Шекулара.

Дујовић: Мезгале – Шекулар, новодосељеници, Васојевићи, доселили се из Лијеве Ријеке као беговске чивчије на имања Мезгаљана, „палих на крв“ са Васојевићима, исељених у Пећ, средином 19. вијека. Населио их са другим васојевићким братствима Никола Бошков Томовић, пређашњи перјаник, потоњи сердар Књаза Данила, капетан Лијеве Ријеке у вријеме војводе Миљана Вукова. Славе Арханђела Михаила, 21. новембра.

Ђ

Ђопапај: Мали Штупељ, Ругова, поарнаућени Шекуларци

Ђорђијевић шекуларски Дробњаци, Ровца, Мурино, Андријевица, Подгорица, Метохија (село Дреновац) Топлица.

Ђорђијевић: (сада Ђорђевић) Вајмеши, Мурина, Андријевица. Једна породица се са Мурине или Андријевице преселила у Чачак, од њих је популарни рок пјевач Бора Ђорђевић звани Бора Чорба.

Ђорђевић: (Лесковац, Медвеђа, село Маћедонце) доселили се крајем 19. вијека. Сматрају да су од Дашића. Родослов досеже до Гавра Ђорђевића, сина Ђорђа „ђорђевића, за које се вјерује да су рођени у Шекулару под презименом Дашић. Поред презимена Ђорђевић, у Медвеђи их сви знају и по фамилијарном надимку „Армуши“ или „Рмуши“. Очигледно, то су потомци Муша Дашића.

Ђорђевић: села Бушинце, Ваганеш и Јасеновик, Новобрдска Крива Река.

Ђоровић: село Ћетковић, Шекулар, шекуларски Дробњаци, Добруша, Захаћ, Рзнић, Љумбарда – Метохија. Слава Ђурђевдан.

Ђошовић: Гораждевац код Пећи. Потомци расељених Шекулараца из Мезгала и Сеоштице (од средине 19.вијека, Ријека Марсенића, када су бегови Шабанагићи населили Марсениће као своје чипчије). На њих подсјећа локалитет Ђошов конак код Навотине ( раније Папратнице).

Ђуровић: (раније Микарић и Микерић). Гораждевац код Пећи, Метохија, потомци расељених Мезгаљана. На њих подсјећа локалитет Микарића лаз у Баљу.

Ж

Живковић: потомци Вука Љевака Маринкова, од Вукова унука Живка односно Живка Стефана Вука Љевака Маринкова. Дијеле се на „трбухе“: Радмани и Бурдићи. „У свако шумарче по једно Радманче“, ријечи су Радоја Кастратовића.Село Орах, Шекулар; Пећ, Метохија. Огранци: Поповићи и Лабудовићи. Слава Свети Јован, 20. јануара. Преслава Свети Илија.

3

Зарић: Гораждевац код Пећи, Метохија. Потомци одсељених шекуларских Дробњака.

Здравковић: Вучитрн. „Из Шекулара су Здравковићи – Бишевци, такође припадају тој струји (динарској, п. а.) јер су досељени из Бишева у Рожају, само су они можда у сеобу покренути продирањем Арбанаса у Рожај.“ (Атанасије Урошевић, Градови, насеља и други антропогеографски списи, Народна и универзитетска библиотека „Иво Андрић“, Приштина, Београд, 2009, 209)

И

Ивановић: огранак братства Бракочевић, село Орах, Шекулар, локалитет Сјечена Раван; Косовско поморавље – Бузовик; Смедерево; Врњачка Бања; Београд, Војводина, Врбас, Ратково, Македонија- Ржанично, Скопље. Слава Свети Јован зимски. Преслава Свети Илија.

Ивовић: шире Вајмеш, Ровца шекуларска. До 1999.године у селу Љешане, Метохија. Родоначелник Иво Вујичић.

Илић: села Ваганеш и Јасеновик, Новобрдска Крива Река.

Ј

Јанковић: код Прокупља, Топлица. Одсељени Рмуши, потомци Јанка који je у Србију дошао са три сина; Јованом, Тодором и Иваном.

Јанковић: село Бушинце, Новобрдска Крива Река.

Јашовић: потомци Вука Љевака, односно Јаша Стефана Вука Љевака Маринкова. Пепићи, Брезојевице код Плава, Сига, Каличани код Пећи, Бијело Поље код Пећи, Пашино село, Ћушка, Гораждевац, Београд. Огранци ове гране чији је родоначелник Вук Љевак, војвода и непокорни кнез Шекулара, су: Божовићи, Матовићи и Шарићи у Шекулару. Од Матовића су Гојковићи. Слава Свети Јован, 20. јануара.

Јевтић: села Ваганеш и Јасеновик, Новобрдска Крива Река.

Јовановић: село Бушинце , Новобрдска Крива Река.

Јовић: село Бушинце, Новобрдска Крива Река.

Јововић: Пећ, Метохија, сродници Недовића и Никића, Јово је био брат Јеврема Никића. Слава Ђурђевдан.

К

Кастратовић: Мезгале, Шекулар. Васојевићи, грана Рајевића, средином 19. вијека досељени из Трешњева у Шекулар. Славе Аранђелов дан.

Кањић огранак Поповића из Шекулара, Пештер, Суви до код Тутина.

Кекић старином Радмужевић, одсељени. Радмужевићи се везују за Комнена барјактара (мада се не зна да ли је био ожењен, вјероватно од његове браће).

Кењић Радмужевић, Шекулар, огранак Маслара.уписани и као Кенић.

Киковић Ровца (шекуларска). Од Лабана – Мијовића, Васојевићи.

Кнежевић одсељени из Шекулара у Дапсиће. Иселили се из Дапсића, изгубио им се траг или можда изумрли у Дапсићу.

Кукаљ потомци од Радмужева сина који је умро рано, а остао му син Андрија  и жена Јана. Некада потомке Андрије Јанина звали Андријанић. Шекулар, Пећ. По једнима потомци старог племена Лужана из Пјешиваца.

Кукаљевић Презивају се Кукај. Пећ. Има их поисламљених и Арнауташа (сада правих Албанаца у Метохији). Кукаљај Дечани, Метохија (поарнаућени Кукаљи, Албанци).

Л

Лабудовић потомци Вука Љевака Маринкова односно Лабуда Милована Радошева Живковића. Шекулар, некада и у Метохији. Лакушић Васојевићи; у Шекулару је живјела једна породица. Лалић Васојевићи, Ровца (шекуларска).

Лазовић потомци Вука Љевака Маринкова, односно Лаза Бракочевића, огранак братства Бракочевића, Грачаница-Полимље, Плав, Подгорица, Будва, Нови Сад. Слава Свети Јован 20. јануара.

Лазовић Бело Поље и Црни врх код Пећи, познат комита Јаћо Пећанин. Слава Свети Јован 20. јануара.

Лекић потомци Радмужа, село Лекићи Шекулар, Бузовик код Витине, Метохија, гњилански крај, Јабланица.

Лелчанин (Лелчај) потомци Вука Љевака Маринкова, односно његова унука, сина Јосифова. Према једнима, од Јосифа Вука Љевака, а према другима од Јосифова сина тј. унука Вука Љевака. Послије смрти мужа снаха Латинка (Албанка) одвела дијете у род у Клименте – Барјак Селце, Врмоша, сјеверна Албанија. Према некима Лелчај у Штоју код Улциња поријеклом су Лелчани-Клименти из сјеверне Албаније, даљим поријеклом из Шекулара. Албанци.

Луковић Азане. Слава Свети Јован 20.јануар. Има пар кућа које су примиле ислам.

Љ

Љевак мисли се на Вука Љевака који је заједнички предак, родоначелник више шекуларских братстава са бројним огранцима: Бракочевић, Живковић, Поповић, Јашовић…

Љубић Мезгале. Новошекуларци, досељени Васојевићи средином 19. вијека, огранак Новаковића, блиски Радевићима и Давидовићима. Неки Љубићи се зову и Николићи, имали командирство Милија и Илија Николић. Пирот. Чачак. Пећ- сви се зову се Николићи. Љубићи у Пећи.

М

Манојловић Гораждевац код Пећи, шекуларски Дробњаци, по једнима из Ћетковића, по другима из Роваца.

Марковић Пећ, шекуларски Дробњаци, од њих су Галевићи.

Матовић Шекулар, потомци Вука Љевака Маринкова, односно Мата Радована Дмитра Јашова, огранак гране Јашовића.

Маринковић – Вук Љевак Маринковић.

Маринковић Косовско Поморавље и Ново Брдо.

Мартић Доња Ржаница, шекуларски Дробњаци.

Маслар село Масларе, Шекулар, потомци Радмужеви. Шарењак код Чачка, Метохија, Требовић, Гора и Опоље, Албанија (муслимани). Запажен Негоје Маслар, паметар и одважан, човјек за примјер. Говорило се: вјешт ка’ Негоје Маслар са Турцима, паметан ка Негоје Маслар.

Маџгаљ поријеклом из Мезгаља по којем су се прозвали Маџгаљи, славе Ђурђевдан, бјелопољски крај (Писана Јела, Никољац, Чокрлија, Слијепач Мост, Ракоње, Малопоље, Селаковић, Сокоц, Муслићи, Недакуси, Бијели поток, Љешница, Прушка, Оклади и др.) (Јово Медојевић, Становништво и насеља бјелопољског краја, Бијело Поље, 2005, стр. 532)

Мацура најстарији становници Шекулара. Старинци, „Латини“, односно „Мацуре“. Једно од старих ратоборних племена са подручја данашње Црне Горе. Коријеном близу ријеке Мораче. По предањима представљају остатке прастановника Шпања. По предању некада били становници Шекулара, касније дијелом потиснути или дијелом асимилирани од Васојевића и других црногорских племена. Мацуре заједно са Лужанима, Букумирима, Кричима, Матагужима, Малоншићима, Латинима и другима, прозваше Србљацима. Неки чланови овог племена отишли у Далмацију, а њихово племенско име очувало се и данас у презимену Мацура. У имену села у Книнској крајини (Шибенско-книнској жупанији) у Хрватској-Мацуре, Босанској Дубици, Братоножићи, Пипери, Црмница, Црногорско приморје, јужна Италија. Знају за своје поријекло из Шекулара. Православни славе Аранђелов дан. Има Мацура и католика у Хрватској.

Милосављевић код Прокупља-Топлица, од одсељених Рмуша.

Милићевић од Рмуша, Метохија, Пећ

Милићарци по Милићу, више презимена у Новобрдској Кривој Реци у селима Ваганешу и Јасеновику: Ристић, Јевтић, Ђорђевић, Трајковић, Дичић, Филић, Илић, Филиповић (истраживач: Милорад Миња Филић). Најбољи познаваоци од њих знају да је њихова даља старина Шекулар.

Милетић шире Маслари, односно од Радмужа.

Милошевић Ровца (шекуларска). Према једнима од Девића, а према другима од Пантовића из Шекулара, Вајмеши, село Ромуне-Метохија. Народни епски пјесник Миливоје Перишин Милошевић

Милуновић Ровца (шекуларска), село Љешане-Метохија

Миљковић село Бушинце, Новобрдска Крива Река.

Младеновић село Бушинце, НовобрдскаКриварека

Млађеновић Ровца шекуларска, огранак Бабића, село Ромуне-Метохија. Презиме по Младену званом Ђетко, баба Јанином (или Анђелијином) сину довотку, Дашином пасторку или можда унуку.

О

НегојевићЊегојевић) огранак Маслара. Негдје и Негосавић.

Недовић Ровца шекуларска од шекуларских Дробњака; две куће Недовића у Пуз код Клине, Метохија.

Николић огранак Љубића у Шекулару.

Николић огранак Дашића у Пећи.

Николић огранак Дакића у Метохији од исељених Шекулараца.

Никић родом из Роваца, село Љумбарда код Пећи, од њих је Миомир Никић, доктор антрополошких наука, Бијело Поље. Никићи су врло блиски с Недовићима (Недо и Ника су браћа, синови Новице Вајмеша)

Новковић Сјеница, Пештер, од Дашића. Новчић Корита, од Дашића.

П

Пантовић шекуларски Дробњаци, шире Вајмеши

Паушили тако неки називају Балевиће

Пејковић шекуларски старинци, исељени у Пећ као чивчије на имање Махмудбеговића послије крвавог сукоба са Васојевићима средином 19. вијека.

Петковић село Бушинце, Новобрдска Крива Река.

Петровић од шекуларских Дробњака. Гораждевац код Пећи, запажен Илија Петровић.

Петровић Азане. Слава Свети Јован 20 јануар. Од њих је чувени Петар Азанац

Петровић село Бушинце, Новобрдска Крива Река.

Поповић потомци Вука Љевака Маринкова. Огранак гране Живковић, Шекулар, Велика, Азане, Ријека Марсенића, Исток, Суви До – Пештер, Гораждевац, Гњилане, Смедерево, Београд. Слава Свети Јован 20 јануар.

Поповић огранак шекуларских Дробњака. Пећ, Беране, од њих је Симо Поповић, трговац и првак Берана, крајем 19. и почетком 20. вијека.

Поповић, потомци попа хаџи Николе Петровића Бракочевића, син поп хаџи Гаврило Поповић у Пећи -19. вијек.Слава Свети Јован 20 јануар.

Поповић од Дашића, Штавица-Пештер.

Портић старином из Херцеговине из Вражегрмља. „Доселили су се давно, негдје послије друге сеобе Срба 1737. године у село Брезојевице код Плава. Кад су се доселили, звали су се Рајковићи“. (Исто: Р. Кастратовић, стр. 15). Рођаци су им Рајковићи (православни и муслимани) у Брезојевицама код Плава. Доселили послије смрти Вука Љевака у вријеме када је у Шекулару био кнез Арсо Вуков Дашић. Старосједиоци, Мезгале. Послије „падања на крв“ са Васојевићима, „од старих Мезгаљана остале су само двије куће Портића, које у том убиству нијесу учествовале, те им је Никола Бошков оставио њихова имања и они су ту остали. Том приликом у селу Мезгалима су насељени: Љубићи, Радевићи и Давидовићи. Остали Мезгаљани досељавали су се доцније, као беговски чивчије, пошто су бегови узели Мезгале. Чедово код Сјенице. Вапа, зову се Шекуларци. Јајце код Сјенице, зову се Портићи, у Гораждевцу код Пећи, у Љутоглаву. (Исто: Радоје Кастратовић, стр.112,113)

Протић огранак братства Бракочевића, потомци проте Стефана Никина Бракочевића (1820-1895), пресељени у Пећ, познати: прота Стефан Бракочевић; свештеник хаџи Никола Петровић- Бракочевић и син поп Гаврило, прота Јаков Протић; Ристо Протић – учитељ, високи дипломатско-конзуларни чиновник Краљевине Србије. Милорад Миро

Протић – народни посланик, начелник Пећког округа; Десанка Протић – доктор медицинских наука, редовни професор Медицинског факултета Универзитета у Београду; Слободан Марковић – Либеро Маркони, по женској линији праунук проте Стефана Бракочевића. Од Сава, брата проте Стефана, Савовићи или Савићи. Од попа хаџи Николе, брата протина Поповићи. Сви у Пећи. Слава Свети Јован 20. јануара.

Р

Радевић досељени Васојевићи на имања расељених Мезгаљана, огранак Новаковића. Пећ, Метохија; Савино село, Војводина. Слава Аранђелов дан.

Радић огранак братства Спалевића, по мајци Ради. Јосо Радић погинуо у четовању са Турцима.

Радмужевићи, мисли се на братство које се грана на: Масларе, са огранцима: Негојевићи, Милетићи, Кењићи и Томовићи. Радмужевићи су и Лекићи, неки названи Даничићи по мајци Даници и Спалевићи од Спала ( Спасоја), брата Лекиног.

Радојковић Никшић, Подгорица, од Кукаља.

Радошевић Ровца, шекуларски Дробњаци.

Радошевић Азане. Слава Свети Јован 20.јануар. Отселили, нема их више у Азанама.

Радовановић Витомирица код Пећи, село Маћедонце Медвеђа код Лесковца, зову их Шекуларци, слава Свети Јован 20. јануара.

Рачић досељени Васојевићи на мјесто расељених Мезгаљана.

Рајковић Гусиње, Пећ (Гораждевац, Црни Врх), од њих су Портићи.

Ристић села Ваганеш и Јасеновик, Новобрдска Крива Река.

Рмуш Шекулар, у Прокупљу, Јабучеву-Србија, у Македонији, некада на Косову и Метохији, Подгорици, Беранама, Савином селу у Војводини, у Ругови. Пјесма каже: И Рмуше село попалише и Шекулар огњу предадоше. Презиме по Мушу. „Мушо је био рањен у грло па ни пошто је оздравио није могао да нормално дише, него је при том хрчао, па су му због тога потомке прозвали Рмуши“.(Исто: Радоје Кастратовић.стр.91) Исто као и Армуш.Слава Свети Јован 20јануар.

С

Савовић (уписани и као Савић), огранак пресељених Бракочевића, потомци Сава Никина Бракочевића, Пећ. Познат је књижевник и новинар Никодим Савовић (Савић), архитекта Глигорије Савовић. Слава Свети Јован 20. јануар.

Симоновић село Бушинце, Новобрдска Крива Река.

Спалевић потомци Спалеви, село Спалевићи, Шекулар; Војно село, Плав; Мартиновићи, Гусиње; Гњилане; Витина; Пећ, Пашино село.

Спасојевић огранак Маслара.

Стефановић село Бушинце, Ново Брдо, Косовско поморавље, од њих је учитељ, писац, ратник Лазар Стефановић. Симић Метохија, од Дашића. Симић село Бушинце, Новобрдска Крива Река.

Т

Томовић шекуларски Дробњаци, огранак Бабића, а ови по предању потомци Ћетка Церовића из Дробњака. Село Ћетковићи, Шекулар, Пећ; Ровца шекуларска, потомци паше муслимани (Радисав Дашић, Рмуш и Томовић, били у најму у Ругову-Алугина Ријека) По предању, Хусеин паша је родом Томовић. Двије гране Томовића: Андријићи и Илијићи. Од ровачких Томовића је Владислав А. Томовић, доктор социологије, универзитетски професор. Слава Ђурђевдан.

Томовић у Спалевићима у Шекулару, огранак Маслара, блиски Кењићима (Томо и Станоје су били браћа).

Трајковић села Ваганеш и Јасеновик, Новобрдска Крива Река.

Ф

Филиповић Косовско Поморавље

Филић села Ваганеш и Јасеновик, Новобрдска Крива Река.

Ц

Церовић од шекуларских Дробњака, потомци Ћетка Церовића. Бијело Поље код Пећи. У Чедову код Сјенице. Зову се Шекуларци.

Ш

Шарић потомци Вука Љевака Маринкова, матронимик по баби Шари. Млађе братство, огранак Јашовића, Шекулар, Беране, Љешани, Метохија, Пљевља, Ниш, Београд. Слава Свети Јован 20. јануар.

Шекуларац исељени становници из Шекулара, неријетко узимају за презиме име краја и племена Шекулар (предионо презиме). Горња Села, по предању потомци шекуларских Дробњака. Метохија (Пећ, Гораждевац, Црни Врх, Бијело Поље), Александровац, Прокупље, Крушевац, Чедово код Сјени-це, Гњилане и околина. Нису сви који носе презиме Шекуларац поријеклом из једног братства, већ из разних родова. Потомци Радисава Дашића који је остао у Ругову.муслимани- Пећ, Беране .Београд, Турска. „Дашић постаје врло популаран човјек и добија положај наредника-сејмена(жандарма) у Пећи. Он је погубио одметника Јасу Малог „Вогел“. Радисав се опјевава у шиптарским пјесмама: „Што се тресе мост на Пијесак, све од силе Уин низ Дашић“ (Исто: Голуб Бракочевић, стр. 13)

*  *  *

Утврдили смо преко 150 презимена како у Шекулару, тако и присутност Шекулара у презименима (поријеклом и др.). Увјерени смо да има и више презимена, што треба добро проучити и испитати (примјер: Косовско поморавље) посебно код потомака исељених, пресељених и расељених становника Шекулара (укључујући и Ровца). У подручју Новобрдске Криве реке има доста родова-старинаца који славе Светог Јована.

„Много има исељених Шекулараца; они су се исељавали у сва времена, зато се мисли да су се исељавали због разних узрока: неродице, глади, тјескобе, зулума и др. Прича се, да је негдје врло давно падао велики снијег и дувао студени вјетар, да је о Ђурђеву дне била „површица“ (смрзнут снијег), те људи нијесу могли на вријеме узорати и посијати. Таквих је година било много и зато је народ био присиљен, да се одавде исељава и тражи удобнија мјеста. Тада су једни Шекуларци пошли у Гиљанску нахију, гдје и данас насељавају села: Хајну, Реку, Мешине, Тиринце, Бушинце, Гоголовце, Ојановце и Рајановце. Сви се ови и данас, по казивању Шекулараца, зову заједничким именом Шекуларци и славе зимски Јовандан као и њихова матица.

(Прије 60 година био је тамо у „писанију“ поп Саво Поповић (Живковић, Шекуларац) као калуђер пећког манастира, и у свим именованим селима нашао је своје рођаке, чији су се преци преселили из Шекулара.)

У исто доба су се неки Шекуларци преселили у Стари Влах, гдје и данас живи њихово потомство.

Исељавање Шекулараца у Гиљанску нахију и Стари Влах могло је бити послије 1651. године тј. послије откривеног збора српских црквених поглавара у Будимљу, на коме се углавило било, да се ступи у везу с папом у циљу подизања хришћана противу Турака. Откривење тог састанка донијело је за православне Србе тешке муке; нарочито су они из будимљанске епархије, којој је и Шекулар припадао, страдали. Због насиља, које Турци починише Србима, и Шекуларци су били принуђени, да се исељавају. Да ово пресељење није било за вријеме Велике Сеобе Срба под Чарнојевићем, најјасније се доказује тим, што се Шекуларци не преселише у Аустрију, куда је општа сеоба одвукла Србе, него се населише сасвим на другу страну. Изгледа да у доба тог пресељења утицај аустријски није био толико силан, да је могао упливисати на исељавање и одређивање правца исељавања.

Исељавање Шекулараца продужило се и доцније. Данас у Метохији има Шекулараца у Гораждевцу, Црном Врху, Сиги, Пећи и Бијелом Пољу (код Пећи). Протићи у Пећи су од Бракочевића; од њих су и Савовићи у Пећи. Сви исељени Шекуларци задржали су старо име. To је уједно доказ, да је Ше-кулар био чувено племе, чијим су се именом с поносом називали, а и данас се називају, сви старији и новији исељеници.“(Исто: Андрија Јовићевић, стр. 572-573)

Миомир Дашић пише: „Шекуларско племе је релативно малобројно јер је било стијешњено на свој ужој племенској територији, па је било принуђено на стално исељавање у Србију, Метохију, Косовско Поморавље, па чак и Бугарску. 0 шекуларским насељима у Бугарској, којихје наводно било 16, причао је Саво Поповић, дечански монах, родом из Шекулара, када је онамо боравио купећи милостињу за Дечане у 19. вијеку. Тада су „шекуларски Бугари“ знали да потичу из Шекулара, па су чак и славили славу Св. Јована Крститеља (Бугари, иначе, не славе, за разлику од Срба). И аутор ових редова 1967. године, боравећи у Бугарској, нашао је блиједе трагове одсељених Шекулараца, сјевероистично од Великог Трнова, гдје се налази православни манастир Арбанаси. Њихова свијест о поријеклу, додуше, била је сасвим блиједа, али неки обичаји су свједочили да су донесени из шекуларског краја. Неки од тих одсељених Шекулараца су из Бугарске прешли у источну Србију, као, на примјер, један род Дашића који се населио у селу Извору близу Зајечара, и гдје и данас живе њихови потомци. Један од тих Дашића – Јован био је високи чиновник у Савезној влади до краја прошлог вијека. Држао је до тога да су његови „стари“ дошли некада давно из Црне Горе, и то преко Бугарске. Ријечју, стални одлив вишка становништва у 18. и 19. вијеку из Шекулара имао је за посљедицу да је племе остало релативно малобројно на аутохтоној територији гдје се зачело.“ (Исто: Миомир Дашић, Шекуларци…, стр. 212)

Доиста, у Косовском поморављу и новобрдском крају на Косову постоји бројно становништво које је даљим поријеклом из Шекулара. Потомци су пресељених становника Шекулара из 17. и прве половине 18. вијека. Презимена су разграната и предмет су теренских испитивања.

Мојој маленкости причао је почетком 2008. године професор Милорад Миња Филић, истраживач прошлости Косовског Поморавља, о бројним породицама (близу педесет презимена) које знају за своје поријекло из Шекулара – Горњег Полимља. (Милорад Миња Филић, Косовско Поморавље, књига 1, рукопис)

„Године 1850. одједанпут се из села Мезгала иселило 33 куће Шекулараца у Метохију – због неке свађе с Љеворечанима… Бегови су их све населили на своја имања, па су им и куће подигли, гдје их није већ било. Тако се прираштај Шекулараца опет селио у Метохију све до ослобођења, то јест до Балканског рата, а касније је било и масовног пресељавања од по 40 кућа одједном.

У ранија времена поједине породице Шекулараца су се селиле и преко Косова у Македонију, па и у Бугарску.

О пресељењу Шекулараца у Бугарску причао је Саво Поповић, који је једно вријеме био ђакон у Дечанима и којега је старешина манастира слао да прикупља милостињу за манастир. Милостиња се давала у натури, јер се сматрало да је срећније ако се да вуна од оваца (јер ће овце боље да напредују), а тако и од пољских култура (конопља и др.), више него, рецимо, новац, ако га је гдје било. Ђакон би ову милостињу још одмах, у истом мјесту, прода-вао, а новац би чувао за манастир. Тако је дошао и у Бугарску. Тамо је при-спио дан пред Св. Јована зимског и заноћио је код једног домаћина. Домаћин се ужурбано нечему спремао, те га Сава упита зашто то чини, а овај му од-говори да му је сјутра слава, Св. Јован, па се нада гостима. To Саву још ви-ше заинтересује, те упита домаћина како то да Бугари славе Св. Јована, a овај му тада рече да он није Бугарин, него Србин, и да су се његови стари давно ту доселили из неког села близу Пећи. Саво га упита зна ли име тог села, а он му рече да се оно зове Шекулар. Када то чује, Сава се зачуди, па му каже да је он баш из Шекулара и да слави Св. Јована. Онда је настало читаво весеље, а домаћин му рече да у Бугарској има 16 села Шекулараца. Мјесец дана морао је Саво да остане у овој кући, а домаћин га је водио по свим тим селима. Милостиње је било у изобиљу. Доцније је Саво дошао кући у Шекулар и био свештеник, те је ово и причао. Умро је 1903. године. Зачуђује толики број села Шекулараца у Бугарској, али се ипак може мислити да је Савова прича истинита, с обзиром на то што се Шекуларци заиста нијесу имали гдје ширити, те су се ускоро по досељењу у Шекулар почели и сами селити, па је могуће да се по пресељењу неколико породица прије неколико стољећа (док их је Саво пронашао) намножи толико њих.“ (Исто: Радоје Кастратовић, стр. 35, 36)

О Шекуларцима одсељеним у друге крајеве Радоје Кастратовић забиљежио је:

„0 Шекуларцима исељеним. прије 1737. године не може се ништа поуздано рећи, јер се ништа не памти. Има их, кажу, у Бугарској, у Албанији, највише у Метохији, а доста их се одселило приликом сеобе Срба. Тек послије сеобе Срба, 1737. године понешто се памти, али не потпуно, већ дјелимично, код некога братствавише, а код некога мање… Напоменућемо да иху Цариграду има око 50 кућа, али се не зна од кога потичу.“ (Исто: Р. Кастра-товић, стр. 107,108)

Исељавање из Шекулара, као уосталом и цијеле Црне Горе је било непрекидно. Исељавањем се тражио излаз из тешких економских прилика, сиро-маштва, глади, неродних година, диоба породичних задруга, кућних заједница, имовинско правних несугласица, сукоба око међа, „ падања на крв, дуговања крви“, страха од крвне освете, зулума, насиља… Исељавали су се појединци и породице.

 


Коментари (71)

  • DRAGAN PETROVIC

    MILETICI IZ SELA DUBNICE KOD SJENICE DOLAZE 1739 U KOSMAJSKI KRAJ SELO MLADENOVAC DA LI KOJIM SLUCAJEM POTICU IZ SEKULARA KRSNA SLAVA SVETI SIMEON STOLPNIK?

    Одговори
  • Rade Brakočević

    Ваше презиме је из новијег времена. Како сте се презивали прије презимена Милетић? Јесте ли мијењали славу? Од када носите ово презиме?Погледајте књиге од Боривоја Дробњаковића: Космај, Космајске варошице, Жељка Кумара : Младеновац и других аутора који су истраживали прошлост Космаја… Миграциона кретања српског становништва са подручја Горњег Полимља, Бихора и Корита, Пештерске висоравни су стална, почев од прве Сеоба Срба, Друге Сеобе Срба, послије слома Првог Српског устанка и трају до данас… Ако се везујете за 1739г. онда сте ви потомци старосједелачког становништва из Сјенице… Гдје сте нашли тај податак? Исељавање из некадашњег војводста Шекулар ишло је и преко Полице- Бихора.-Пештери, даље према српским крајевима. На Космају има доста становништва поријеклом из долине Лима, Бихора, Корита, Пештери, нарочито послије слома Првог српског устанка(нпр. Жујовићи и др.) и надаље због турских зулума . Међу њима има прилично и из племена Шекулараца, односно краја Шекулар. Милетићи из Шекулара су огранак Маслара, грана Радмужевића- братства Старо Шекулараца. Слава им је Св. Јован зимски 20. јануара, а преслава Св. Илија.

    Одговори
    • Шарко

      Господине Бракочевићу,

      Мој одговор господину Петровићу односи се и на Вама. Да ли сте заинтересовани за генетику Шекулараца? И да ли размишљате о ДНК аналзи?

      Одговори
    • Wauwau

      Gospodine rade jel.se testirao neko od roda vuka ljevaka.Procitao sam negde na nekom.forumu da se neki njegov rod testirao.i da je isapao i2 dinaric north.Znate li.nesto o tome

      Одговори
      • Раде Бракочевић

        Тестирао се. То је тачно што сте виђели на форуму. Још није за коментарисање. Сачекајмо књигу, која има за тему тада тестиране ( излази до краја године). На одмору сам, тек сам сада видио шта вас интересује.

        Одговори
  • DRAGAN PETROVIC

    Gospodine Brakocevicu hvala na informacijama dosta toga znam.Ne zelim da imenujem strucnjaka iz oblasti demografije kome sam platio za poreklo prezimena moj rod kome pripadam je najstariji u tom kraju i naseljen je u periodu austro-turskih ratova 1739 godine naime Drobnjakoviceva istrazivanja su nepouzdana.Uspeo je da zabelezi mesto odakle smo dosli to znaju i nasi stariji rodjaci.Posto podataka je jako malo iz tog perioda jer nestali su na raznorazne nacine i kao sto znamo iz istoriskih podataka .Naime za Zujevice znam kada smo i kom periodu menjali slavu ili ne nije mi poznato prezlava je u junu mesecu Duhovi ili Sveta Trojica.Procitao sam Lutovca ali podataka nije bilo neko od mojih predaka mislim da je pradeda dao podatke Drobnjakovicu koji su tacni Kara Petar dolazi iz Dubnice sa bracom rod su nam Damnjanovici iz Kovacevca takodje velika porodica sa istom Slavom staro kumstvo su nam Belacevici takodje dosli iz Dubnice….slave Svetog Jovana

    Одговори
  • DRAGAN PETROVIC

    DA li su u pitanju Luzani ili ne?Da li bi ste mogli gospodine Brakocevicu nesto edukativno da nam kazete o starosedeocima u tom kraju cisto edukativno naravno zanimao bi me izvor informacija jer kao sto sami znate da bi bio objektivan podatak potrebno je najmanje dva da se podudare…

    Одговори
  • DRAGAN PETROVIC

    Naime izvestan strucnjak je tvrdio da smo potomci Komnena barjaktara zatim naveo Nikace iz Kuca koje je Karadjordje doveo 1805 ili kao varijaciju potomke Mulu Karadze Kuca…..imam pisani materijal zabelezen je i na komjuteru…..

    Одговори
    • Rade Brakočević

      Према предању, историјским подацима,и мојим сазнањима, Комнен барјактар један од тројице шекуларских првака (војвода Даша,кнез Вук Љевак ,дуго послије војводе Петра Шекуларца), није имао потомака, био је ожењен, али је погинуо релативно млад. Један дио старошекуларских братстава је од Радмужа, од којих је и Комнен барјактар.

      Одговори
  • DRAGAN PETROVIC

    Hvala na sugestiji gospodine Sarko izvinite na evidentnim slovnim greskama

    Одговори
  • Gordana iz Skopja

    Ja sam od Ivanovica iz Makedonije,Tacnije selo Rzanicino,i moi su poteklom iz Sekulara.
    Neobicno mi se dopada sve ovo sto je napisano,i gde bih mogla da kupim knjigu .
    Puno vas pozdravljam,bas ste mi ulepsali dan ,nikada nie na odmet saznati nesto vise o svom poreklu

    Одговори
  • Rade Brakočević

    Поштована рођако,
    Драго ми је што сте се пронашли у овом Презименику Шекулара. Ивановићи су посебно заступљени, и као огранак братства Бракочевића. Обрађен је селидбени пут ваших предака од Шекулара преко села Бузовик на Косову и Метохији – до села Ржанично код Скопља… Мој мејл: radebrakocevic@gmail.com
    Лијепи поздрави.

    Одговори
  • Маја

    ЉУБИЋИ СЛАВЕ СВЕТУ ВАРВАРУ.

    Одговори
  • Rade

    Љубићи из Шекулара – село Мезгале су Васојевићи, слава им је Архангел Михаило – Аранђеловдан. Населили се на земљу старих Мезгаљана, који су се преселили у Метохију, под притиском Васојевића средином 19.вијека. Мајо који Љубићи славе Свету Варвару.

    Одговори
  • Небојша Бабић

    Шекуларски Љубићи су Васојевићи и славе Аранђелов-дан.
    Мајо, можда се ради о неким другим Љубићима?

    Одговори
  • Vladimir Zivkovic

    Pozdrav Rade,da li imate podatke o iseljavanju Zivkovica u Dalmaciju,Kordun i Baniju? Tamo im je slava Sveti Jovan (Strmica,Krnjak i Kotarani).Od koje je godine je nastalo prezime Zivkovic u Sekularu,hvala unapred.

    Одговори
    • Rade

      Живковићи у Шекулару су потомци Вука Љевака Маринкова, од Вукова унука Живка. Немам податке о исељавању Живковића из Шекулара у Далмацију, на Кордун и Банију. Зна се да су Шекуларци као сточари гонили овце на зимовник у Босну, чак до Крајине. Да ли је неко застао и даље се селио не зна се, али то треба испитати. Познато је да има Дашића у Босанској крајини. Не знам како они рачунају поријекло. У овој крајини има и Девића, такође Шекулараца.Чуо сам да има Кукаља у Босни и Хрватској, и то од поодавно. Занимљиво, по једном предању данашње становиштво Шекулара је дошло са Змијања. Према усменој традицији Живковићи се тако презивају око 300.и више година. Нема писаних извора за то. Провјерите млетачке ( за Далмацију) и аустријске (за Кордун и Банију) изворе о досељавању са подручја данашње Црне Горе. Консултујте најновије издање Хрватског Презименика од Петра Шимуновића ( мени није доступан) и локалне хронике села и крајева које помињете. Још као студент, далеке 1972.године… или неке друге видио сам један списак црногорских презимена у долини Купе од Радивоја Вукићевића објављен у Зборнику за обичаје и народни живот ЈАЗУ. Ово по сјећању, не знам годиште и тачан назив.

      Одговори
  • Vladimir Zivkovic

    Rade,hvala vam mnogo

    Одговори
  • Marica Armush Jovanovska

    Ja sam iz Rzanicina kod Skoplja, Armush sam po ocu a majka mi je od Tomovica iz Rovaca,a majkina majka od Dashica takodje iz Rovaca. Moj padjed Vlado se najprije preselio u Buzovik, Vitina, Kosovo, pa 1955 ovde kod Skoplja. Za njim su dosle i familije njegovih cerka Lalic, Jashovic i Ivanovic( od kojih je i moja tetka Gordana – gore). Mozete li mi reci nesto vise o Armushima.

    Одговори
  • Раде Бракочевић

    Поштована Марице
    О Армушима, односно Рмушима ( у зависности како је уписано у матичне књиге) имало би пуно тога да се каже. Погледајте постове на овом порталу, под темом Порекло презимена Шекулар код Андријевице. Ту сам навео податке о Рмушима или Рмушима.
    Поздрав
    Раде

    Одговори
  • Беранац

    Поштовани Бракочевићу, ко су били Радош и Јосо Шекуларац, чије кости почивају у порти Пећке партијаршије.

    Одговори
  • Раде Бракочевић

    Јосо Шекуларац је Јосо Вукашинов – Радић Спалевић ( Радић по мајци Ради) из Шекулара. Позната је фотографија објављена са напоменом: Погреб главе Спалевић Вукашиновог Јосипа – Радића. Пећки фотограф Васо Радуловић је начинио тај снимак. Према подацима до којих сам дошао у истраживањима прошлости Шекулара и Шекулараца, Јосо је погинуо у чету 1906. год. на Мургашу. Неки наводе друге године и датуме. Арнаути из Ругове су одрубили главу Јоса Радића Спалевића, два дана се дичили са њоме по сокацима једног руговског села, док свештеници нијесу успјели да је измоле да би је коначно опојали и сахранили. Познато је опело главе Јоса Радића у порти Пећке Патријаршије. Васо Радуловић је због ове фотографије осуђен на три године турског затвора. Спасио се даљег затвора захваљујући ослобођењу Метохије од стране црногорске војске. Много је погинулих Шекулараца, али и Величана и других, у бојевима око Мокре и Чакора…, са подручја Горњег Полимља, Гусињске нахије, односно касније назване области Васојевића. Треба тачно утврдити ко је Радош Шекуларац. Неријетко , убијени су убиљежени само именом и племеном и крајем каоШекуларци. Не бих да погрешно идентификујем ко је Радош Шекуларац.

    Одговори
  • Милутин Осмајлић

    Поштовани Бракочевићу, ево мојих сазнања о Јосу и Радошу Шекуларцу, погинулим у Васојевићком устанку тј. у Боју на Шекулару 8. јула 1876. године, када и блиски рођаци братства Осмајлића из Будимље: Вукашин, Милош и Радош Дабетић. Турци су им одрубили главе и однијели паши у Пећ, гдје су биле пободене на кочеве у главној чаршији. Када је било наређено да се скину са колаца, Срби су измолили Турке да их сахране. Главе ових јунака сахрањене су у порти Патријаршије, са још 18 глава сабраће Васојевића и Шекулараца: Дмитра Вукова, Јосифа Јоксимовића, Драгоја Голубовића, Јакова Вукићевића, Богића Радуновића, Станише Радуновића, Анта Прашчевића, Перише Марковића, Зарије Величковића, Радована Алетића, Радована Марсенића, Радоша Шекуларца, Јоца Машовића, Илије Зечевића и Луке Вукићевића.
    Послије балканских ратова и ослобођења Метохије од стране црногорске војске под командом бригадира Јанка Вукотића, овим јунацима је васојевићка омладина, почетком новембра 1915. године (на Задушнице), подигла скроман споменик у порти Пећке патријаршије. Имена тројице Васојевића и Шекулараца, чије кости су доцније сједињене са лобањама својих племеника: Анта Цемовића, Јоса Шекуларца и Јована Делевића, накнадно су уклесана на споменик.
    Дакле, овдје се не ради о Јоцу Вукашиновом Радићу-Спалевићу, који је погинуо 1906. године, а о Радошу Шекуларцу треба тражити податке прије његове погибије 1876. године на Мокрој, планини изнад Шекулара.

    Поздрав!

    Одговори
  • Раде Бракочевић

    Поштовани Осмајлићу, о опелу главе Јоса Радића Спалевића из Шекулара, у порти Пећке Патријаршије, постоји документација. О Боју на Шекулару 1876. године се такође зна. Од тада се Црвена стијена – Масларски крш зове Дмитрова стијена, по Дмитру Вукову Вешовићу, брату војводе Миљана. Станиша Радуновић ( по мајци Кујић) је био барјактар. Вуксан му је брат ( неки погрешно наводе да је погинуо Вуксан), а Богић му је брат од стрица. Бој на Шекулару ђе остати упамћен по томе, што је први пут спроведена изричита наредба књаза Николе да се непријатељским борцима не одсијецају главе, тј. поштовање одредби Женевске конвенције. Много тога ми је познато. Нешто сам и објавио у књизи Ломни Шекулар… О свему томе може да се пише много више, него што то чинимо на овом порталу. У близини Патријаршије под главицом постоји једно необично Незнано гробље, како је писао прота Милош Велимировић. Ту ниједан гроб није дужи од стопе. Хроничар је записао да је у томе гробљу сахрањено до пет стотина глава из ранијих времена и све су српске и све са Лима донесене. Код саме Патријаршије постоји гробље са подигнутијем споменицима. Ако Бог да моја маленкост је припремила грађу за објављивање која се односи дјелимично и на ову проблематику. Радован П. Алетић из Краља погинуо је на Побјенику код Навотине близу Берана на Лиму, а глава му је однешена у Пећ( као и многе друге)… О Милошу Велимировићу Србљаку из Краља, чија је мајка била из Шекулара сестра опјеваног јунака Павла Кукаља Домуза, од којег је Ругова била на опрезу, а баба од Алетића, писао сам у Гласу Холмије у два наставка. Милутине, боље би било да то то што знамо ( а знам да треба још више ) ставимо на папир, и да се супротставимо опакој ревизији историје која потире све што је српско и црногорско. Управо сам се вратио са једне стручне конференције, везане за посао који радим, иако уморан погледах шта има ново на порталу Порекло РС.
    Поздрав!

    Одговори
  • Беранац

    Захваљујем се господи Бракочевићу и Осмајлићу на подацима о Јосу и Радошу Шекуларцу.
    Прота Милош Велимировић био је отац прве српске вајарке Вукосаве Вуке Велимировић, која је својим скулптурама и сликама одушевљавала ондашњи умјетнички Париз и Европу. Зашто се у Васојевићима, а богами и у Србији, мало зна о протиној ћерки Вуки?

    Одговори
  • Ј. Лазовић

    Ко су Лазовићи из околине Бродарева код Пријепоља? Знам сигурно да се чувени глумац Данило Лазовић, нажалост покојни, осећао Србином и Црногорцем, тј. Васојевићем.

    Одговори
  • Nikola Dasic

    gospodine Brakocevicu molim Vas ako mozete da mi posaljete ime moga pradede koji je bio harambasa i doselio u Bosansku krajinu tacnije u Sanicu a potom dosao u selo Dabar blizu Sanskog Mosta gde su ziveli Dasici dok nisu poput pradede 1995 morali napustiti svoja ognjista i iseliti pred turskim zulumom

    Одговори
  • Раде Бракочевић

    У Шекулару се зна да има Дашића у Босанској крајини. Нијесам упознат да је неко урадио књигу о родословљу старошекуларског братства Дашића која би обухватила и исељавање Дашића у Босанску крајину. Од велике помоћи би било укључивање познавалаца презимена у Босанској крајини у расвјетљавању овог питања. У Шекулару постоји предање да су двије породице дошле из Босанске крајине и да од њих потиче најстарији слој Шекулараца. Неко се се само вратио у свој празавичај.

    Одговори
  • Раде Бракочевић

    Или су једни отишли, а други остали?

    Одговори
  • Предраг Т. Шћепановић

    Подаци о презимену Маџгаљ су нетачни и без икаквог су утемељења.Маџгаљи и њихови преци никада нијесу живјели на територији Шекулара.Јесу на територији сусједног села Марсенића Ријека.Једни од њих су претопљени у Марсениће,док су други одселили у Аустралију.

    Одговори
  • Јоксим

    Ранији назив Ријеке Марсенића је Сеоштица. Сеоштица је била у склопу Шекулара. До промјене назива је дошло кад су Шабанагићи који су господарили Горњим Полимљем, на овај дио атара Шекулара – Шекуларску Сеоштицу као чипчије населили Марсениће – Васојевиће. Погледајте радове академика проф.др Миомира Дашића о томе… Податак о Маџгаљима поријеклом из Шекулара наводи др Јово Медојевић у књизи Становништво и насеља бјелопољског краја,Бијело поље, 2005. стр. 532. Наведите извор о претапању Маџгаља у Марсениће. Атари Сеоштице ( новији назив Ријека Марсенића) и Мезгала се додирују.

    Одговори
  • Јоксим

    О „подаци … су нетачни и без икаквог су утемељења“, „ваљаности“ подносиоца примједби, погледати:
    http://www.selо-velika.me/?p= 2766

    Одговори
  • Милан

    Господине Бракочевићу поздрав!
    Молим Вас да ми кажете, ако можете, нешто више о пореклу Девића из шекуларских Роваца и Доње Ржанице. Ја сам унук Павла Девића, који се из Шекуларских Роваца преселио у Пећ.

    Одговори
  • Раде Бракочевић

    Поштовани Милане, о Девићима из Шекуларских Ровацца и Доње Ржанице код Берана могло би доста да се пише. Девићи припадају групи дробњачких братстава ( по предању) из Шекулара. То су звани Ћетковићи. Управо је ових дана на овом порталу Небојша Бабић (припадник Ћетковића) поставио прилог: Братство Ћетковића из Шекулара. Погледај га. Девићи су 20.тих година 20.вијека били једно од бројнијих братстава Вајмеша. Девићи у Ровцима су исто са Девићима из Доње Ржанице. Раније сам налазио и сајт о Девићима. Потражи на интернету. Кажеш да си Павлов унук. Павле је држао први хан још у вријеме турске владавине. Преселио се у Пећ, ђе се бавио трговином… Павле је био патриота. Његов брат Вукајло је био учитељ, познат као присталица уједињења Црне Горе и Србије и стварања Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца, 1. децембра 1918.г. ( био је посланик Велике Народне Скупштине у Подгорици)…
    Лијепи поздрави!

    Одговори
  • Милан

    Мени је још пре више од 20 година нтетка причала да воде порекло од Церовића из Тушиње.

    Одговори
  • Раде Бракочевић

    Милане, Сајт о Девићима код Берана, по свему судећи је „угашен“ ( сада је затвореног типа) 17. фебруара ове године. То је заправо Кућа књига Девића. Видим да се Љубомир Т. Девић огласио у коментарима на тему: Братство Ћетковића из Шекулара. Да ја не причам о Девићима у име самих Девића. То они најбоље знају. Сјећам се да је тај сајт био лијепо урађен и да је улазио у везу Девића са Лијовићима Косорићима из Дробњака. Нема потребе да износим нешто више о Девићима. Мислим да ће господин Љубомир Т. Девић, пренијети дио оног што је било на сајту. Интересује ме све, посебно његово виђење доласка у Шекулар, Ровца, Доњу Ржаницу, сељење у Метохију и друго…

    Одговори
  • Милан

    Поштовани господине Бракочевићу хвала Вам на брзом одговору. Ја сам унук тог Павла Девића, рођеног брата Вукајла Девића и оно је све тачно што сте написали за њега, једино што је био кафеџија, а не трговац, имао је кућу и велику качару у Пећи на путу према Патријаршији, а кафану на Пијеску у центру Пећи. Учествовао је у Балаканским ратовима и Првом светском рату и добио више одликовања, међу којима је Медаља Обилића, мислим да је сребрни крст и још два ордена. У Другом светском рату је са сином и ћерком интерниран у Италију. Са Љубомиром Девићем сам већ годинама у контакту и био је код мене у посети. Ми заједно покушавамо да одгонетнемо порекло Девића, али мислим да се ту много не напредује.
    Небојша Бабић помиње да Девићи нису носиоци већинске Дробњачке халпогрупе, којој припадају и Церовићи. Уколико не припадају тој халпогрупи онда немају везе ни са Косорићима, јер Церовићи, Косорићи и Вулевићи потичу од три рођена брата.

    ,,Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’

    ЦЕРОВИЋИ

    (живе у Тушињи)

    Међу првим новљанским породицама које су се населиле у Дробњаку су и Церовићи, који су дошли из села Церовице из Никшићких рудина. Предање казује да су они с Косорићима и Вуловићима поријеклом од три рођена брата и да су им презимена веома стара, као и да су сва три братства донијела презимена којима се и данас презивају.

    Церовићи су прво населили село Боровац. Оно је било најистуреније према Кричима, који су живјели у долини Таре, а по Сињајевини и Језерима имали своја пасишта и катуне. Касније су из Боровца прешли у Тушињу, гдје и данас живе. Зна се и то да је ово братство било једно од најбројнијих у вријеме насељавања Дробњака.

    Први Церовић о коме се нешто зна је Секуле, који је живио у другој половини 17. вијека. Учествовао је, као дробњачки представник, заједно са Николом Балотићем, на сабору одржаном у манастиру Морачи 1608. године (С. Томић: Постанак и организација нлемена Дробњак – рукопис)..“

    Према овоме се види да лутамо по мраку.
    Чињеница је да Девићи, Томовићи, Недовићи, Никићи, Ивовићи и још доста породица у Шекуларском крају воде порекло од Ћетка.
    Ви сте у тексту навели ово:

    ,,Ц

    Церовић од шекуларских Дробњака, потомци Ћетка Церовића. Бијело Поље код Пећи. У Чедову код Сјенице. Зову се Шекуларци.“

    Још једна ствар везано за то је чињеница о Церовићима из Белог Поља код Пећи, који су ту дошли из Горње Ржанице из Шеклулара. Они су по Гаврилу Церовићу били добили презиме Гавриловић, а касније су се опет вратили у презиме Церовић. То ми је све причао Зоран Церовић из Белог Поља код Пећи, који сада живи у Вршцу.
    Према свему овоме, а и према причи моје тетке, која би сада имала око сто година, која је ту причу слушала од оца који је био 45 година старији од ње и био јако паметан човек и стричева који су били школовани – Вукајло и Стојан, а и тетка је била факултетски образована – професор биологије тако да вероватно не би причала напамет.
    Ни је ми јасно да ли је неко од Церовића радио ДНК и да ли се он разликује од ДНК Девића?
    Чињеница да славе Ђурђевдан потврђује да воде порекло из Дробњака, где је то племенска слава, а том племену припадају и Јакићи.
    Зато сам Вам и био упутио допис ако имате ви нека сазнања или неку архивску грађу, јер све ово друго је лутање по мраку, а ја бих волео да се руководимо чињеницама.

    С великим поштовањем
    Јакић Милан

    Одговори
  • Милан

    Имам фотокопију рукописа Нова Девића, Љубомировог прадеде, где пише да се један Ћетков син преселио из Шекулара у Бело Поље код Пећи и да је имао презиме Церовић. Негде у тексту се помиње и удова Церовић.

    Одговори
  • Јоксим

    Милане, да имам „нека сазнања или неку архивску грађу“ радо бих је подијелио са Вама и свим заинтересовним, посебно Девићима. Чуо сам раније за рукопис Нова Девића. Једна исправка није ријеч о о Горњој, већ о Доњој Ржаници.
    Срдачан поздрав!

    Одговори
  • Милан

    Љубомир Девић из Малмеа у Шведској је аутор Кућа књига Девић!

    Одговори
  • Милан

    Када сам разговарао са Зораном Церовићем који је из Белог Поља код Пећи избегао у Вршац он ми је рекао да су они из Горње Ржанице у Шекулару доселили у Бело Поље код Пећи. Дакле није моја грешка, да ли је он погрешио не знам. Иначе био сам и у Ровцима и Доњој Ржаници.

    Одговори
    • Раде Бракочевић

      Милане, вјерујем да сте вјерно пренијели ријечи З. Церовића. Горња Ржаница је код Велике – сада општина Плав. Некада је и Горња Ржаница припадала атару Шекулара. Виђети: код проф.др Миомира Дашића. Све је то било дио шекуларског војводства, па отуда и Зоран Церовић је и „рекао да су они из Горње Ржанице у Шекулару“, мислећи на оно што је некад било шекуларска земља. Није то Ваша грешка, а ни Зоранова, тако су му пренијели стари. Знам да ће се неки наћи да на ову истину „реагују“.

      Одговори
  • Милан

    Све везано за Вукајла Девића је тачно.

    Одговори
  • Благоје Шарић

    Сви коментари на академском нивоу.Браво свима! Браво Раде, одговарао си на питање јасно и концизно. Интересује ме да ли је чланак објављен у „Гласу Холмије“? Поздрав од Голешког!

    Одговори
  • Александар Лабудовић

    Поштовани господине Бракочевићу!
    Моје презиме је Лабудовић и нажалост не познајем довољно своје порекло. Прадеда се звао Вукола, а његов отац Миладин, крсна слава је Александар Невски. Вукола је рођен на Голији, село Вучак, општина Ивањица. Молим Вас ако имате нека сазнања о нама да ми одговорите. Унапред захвалан!
    Поздрав од Александра Лабудивића из Београда.

    Одговори
  • Раде Бракочевић

    Поштовани господине Лабудовићу,
    Погледајте литературу о ивањичком крају. Лијепо је што знате до прађеда. Многи ни то не знају. Познато је да у Ивањици и околини има становника поријеклом из Горњег Полимља или области Васојевића, како Србљака, тако и племенски Васојевића.
    По слави би требало да сте од Васојевића. Која Вам је била претходна слава?
    Предлажем да урадите днк тест по мушкој линији. На тај начин рјешавате дилеме поријекла и прапоријкла. То можете урадити у организацији Порекла. Јавите се на адресу: dnk@poreklo.rs
    Лијепи поздрави!

    Одговори
  • Predrag

    Postovani gospodine Rade
    Zanima me prezime Aleksic iz Peci pa krajem 19 vijeka preselili u Toplicu selo Suvi do?
    Dali su oni iz Sekulara?
    Predrag

    Одговори
  • Раде Бракочевић

    Поштовани,
    Нијесте навели ближе податке. Је ли ријеч о селу Суви До код Блаца? Које сте презиме имали у Пећи. Зову ли вас Пећанци? Од када носите презиме Алексић? Коју славу славите? Јесте ли је мијењали? Са ким се рођакате, која су вам кумства од старине из Пећи? Има безброј питања… Рећи на прву, да ли сте поријеклом из Шекулара, је тешко. Постоје основане претпоставке да сте можда поријеклом из Шекулара. Међутим, све зависи од чињеница у вези постављених питања. Да ли сте размишљали о ДНК тесту по мушкој линији? Можете то урадити у организацији нашег Друштва. Јавите се на адресу: dnk@poreklo.rs
    Има приличан број тестираних родова из Шекулара. Тако ће те сазнати да ли сте поријеклом из Шекулара или некадашњег Шекуларског војводства – ширег подручја Горњег Полимља у Црној Гори, или сте из неког другог краја.
    Блаце је насељено послије 1878.г. Доминирају три миграционе струје: копаоничка – од Копаоника, ибарска – ибарска села, жупско расинска. Има досељеника из Пећи, Митровице, Власине.
    Пишите ћирилицом. Ако је ми не његујемо. Ко ће?
    Поздрав!

    Одговори
  • Предраг

    Поштовани Раде
    Мене интересује исељавање Црногораца и Херцеговаца после 1878 године у Топлицу Јабланицу и Метохију.Па сам хтио доћи до ваше књиге Ломни Шекулар.Али нисам успио.Па ако можете да ми пошаљете ваш е маил.Па ако имате да ми дате неке иформације?
    Предраг

    Одговори
  • Предраг

    Поштовани Раде
    Мене интересује исељавање Црногораца и Херцеговаца после 1878 године у Топлицу Јабланицу и Метохију.Па сам хтио доћи до ваше књиге Ломни Шекулар.Али нисам успио.Па ако можете да ми пошаљете ваш е маил.Па ако имате да ми дате неке иформације?
    Једино знам да је Суви до општина Блаце,топлички крај
    Предраг

    Одговори
  • Раде Бракочевић

    Поштовани Предраже,
    Мој мејл је: radebrakocevic@gmail.com
    Лијепи поздрави!
    Раде

    Одговори
  • AS

    Veliki pozdrav,da li mi neko nesto moze vise reci o pomenutim Simonovicima iz Sekulara,odakle su tacno poreklo,koja slava,gde zive njihovi srodnici.Unapred hvala,

    Одговори
  • Раде Бракочевић

    Податак о Симоновићима из Косовског Поморавља, који су поријеклом из Шекулара добијен је од др Милорада Миње Филића, на основу његових истраживања. Независно од његових испитивања, моја маленкост му је указала, на запажања попа Сава Поповића, и писање Андрије Јовићевића 1921.г. Познато је да су се једни Шекуларци населилии Гиљанску нахију и то у села: Хајну, Реку, Мешине, Тиринце, Бушинце, Гоголовце, Ојановце и Рајановце. Поп Саво Поповић (Живковић) Вукољеваковић као монах Пећког манастира је око 1860. године кад је ишао у писанију, нашао у тим селима своје рођаке.
    Ас, при крају је продужена бесплатна акција тестирања стариначких родова са Косова и Метохије ( од прије 150. година). Можете ме контактирати на мејл: radebrakocevic@gmail.com да Вас ставимо у списак. Могуће је да буде мјеста и за Вас.
    О Српском ДНК пројекту погледајте ближе на сајту: http://www.dnk.poreklo.rs

    Одговори
  • Раде Бракочевић

    АС, за Вас са Косова и Метохије, све заинтересоване за днк тестирање по мушкој линији, ево мејл адреса лица задуженог за ову бесплатну акцију тестирања: milos.miletic@poreklo.rs
    Пожурите, неки дјелови јужне покрајине Србије, су попуњени. Ваш крај није. Скратимо поступак, и директно контактирајте наведено лице.
    Видимо се на Српском ДНК пројекту.
    Свако добро!

    Одговори
    • Батрић

      ДНК анализа је створена за подметање биолошких трагова, како би историју усмерили у погрешном правцу. Ни криминал не мирује, а извршено кривично дело иде у корак са најсавременијом технологијом, званом ДНК анализа, на уштрб извршиоца кривичног дела?! Грешке у анализама увелико постоје, чешће, и много опасније, у интерпретацији историјског генома, односно када је један неубедљив резултат тумачен као сигурни доказ да је биолошки траг заиста веродостојан у анализама порекла. Зато, г. Бракочевићу, мани те се ћоравог посла! Историја је сложен посао, и није за аматере.

      Одговори
  • Љубомир Т Девић

    „(…) Уколико не припадају тој хаплогрупи онда немају везе ни са Косорићима, јер Церовићи, Косорићи и Вулевићи потичу од три рођена брата.“ (Милан)

    Не слажем се с Милановом констатацијом, зато што:
    Постоје разне теорије и верзије о нашем поријеклу: неки кажу да потичемо од девет дјева или боље речено од девет војвода-попова (још у вријеме доласка Турака у наше крајеве), да припадамо Дробњацима и да смо од Церовића (Новице Церовића) пријешли у шекуларске Девиће. Неки чак веле да смо Васојевићи. Не може никако бити, јер Васојевићи припадају другој хаплогрупи – тј. Е1б1б, као и Церовићи – И1 (Порекло.рс). Прије би било да смо Церовчани (Богићеве потомке управо зову Церовчани или Богићевићи), јер и они и ми припадамо хаплогрупи И2а1б, тј. Морачко-Ровачким братствима – потомство Гојака Никшина (Булатовићи, итд.).
    По најновијим ДНК-налазима имамо блиске везе с Врањешима и пивљанским родовима. То нас повезује с братучедима Баја Пивљанина – тј. Драгојла Николића. А наш Ћетко је управо из те јуначке куће. Ту убрајају и Делетиће и Пековиће.

    Одговори
  • Јоксим

    Љубомире Т. Девићу, које Делетиће доводите у везу са „наш Ћетко је управо из те јуначке куће“. До сад се знало да су Делетићи из племена Васојвића, кад оно „ту убрајају и Делетиће и Пековиће.“

    Одговори
  • Bobam

    Poštovani, da li zna neko da mi kaže nešto o prezimenu Milosavljević… Nažalost nemam živih rođaka koji bi mogli da mi kažu nešto više o tome… Jedino što „znam“ (pitanje je da li je to tačno) da vidimo porijeklo od Novice Cerovića iz Drobnjaka i da smo krvno vezani i sa Šekularcima…

    Đed i otac su mi rođeni na Kosovu, Peć, slavimo Đurđevdan…

    Molim vas ako neko nešto zna nek me kontaktira mejlom bobopg@mail.com

    Одговори
  • Небојша Бабић

    Бобане,
    према овим подацима које си написао, рекао бих да си од шекуларских Ћетковића.
    Из ког тачно места у Метохији су твоји?

    Одговори
  • Tomovic Djordje

    Postovani,
    Moji su rodom iz Sekulara, Prezime je Tomovic. Miljan Tomovic mi je deda, pradeda mi je Milivoje. Koliko sam cuo bliski smo sa porodicom Kenjic. Slava nam je sv. Jovan.
    Ako neko ima nekih informacija ko je postojao pre Tome (zacetnika) ili bilo sta o mojoj porodici neka mi napise mail. deskillz300@gmail.com
    Hvala..

    Одговори
  • Раде Бракочевић

    Стари Станоје и Томо су били браћа. Они су синови Илијини. Илија је Вуков. О Вуке до Радмужа има још три појаса. Не знају им се имена. Тако кажу доступни подаци. Ако неко од Томовића из Спалевића зна више нека рече. Запажени су Спасоје и Милић Миљанови, Вучко Ђорђијев и други.

    Одговори
  • Ђоле (Радусиновић)-Лабан

    Лопаћани: Радуловићи, Милошевићи, Караџићи, Голубовићи, Стојановићи,
    Бојовићи, Лабани, Чукићи; Ђукићи, Марсенићи, Вулевићи, Вукићевићи, Нерадовићи и
    Фолићи.
    Дабетићи: Новичићи, Делетићи, Лабовићи, Вулинићи, Лазаревићи, Гарчевићи,
    Лашићи и Лалићи.
    Ковачевићи: Кастратовићи, Ђуришићи, Дедовићи, Обадовићи и Ђиновићи.
    Новаковићи: Бабовићи, Драговићи, Рачићи, Бакићи, Ћулафићи, Томовићи,
    Оровићи, Радуновићи, Крушчићи, Лакушићи, Дујовићи и Радевићи.
    Мијомановићи (неки кажу и Мијемановићи): Зечевићи, Делевићи, Рабљени,
    Масловарићи, Фатићи, Губеринићи, Стиовићи и Вукићевићи.
    Према Лалевићу и Протићу из ових братстава су настала сва остала братства
    Васојевића.
    Исељени из Васојевића
    У Жупи Никшићкој су Драганићи, Маројевићи, Мушикићи и Ћоровићи.
    Најмлађи Васов син, Ђуро, одселио са у Црмницу. Неки Васојевићи тврде да
    се четврти Васов син није звао Ђуро него Станимир. Имао је три сина: Ђура, Вуксана и
    Андрију. Од Ђура су Ђуровићи, од Вуксана су Рмековићи, а од Андрије су
    Црнчевићи. Настањени су у Дупилу и другдје.
    У Глухом Долу у Црмници су из Васојевића братства:
    Ивчевићи са огранцима: Вукчевићи, Маротићи, Михаљевићи, Мишљени,
    Остојићи и Парађини.
    Јововићи са огранцима: Антоновићи, Главичићи, Градињани, Ђурићи,
    Јововићи (чији су огранци: Бановићи, Ђуриновићи, Никчевићи и Павловићи) и
    Шаиновићи.
    Вулетићи са огранцима: Бошковићи, Вуксановићи, Ђурашићи, Кнежевићи
    и Рајичевићи.
    Кумпреси са огранцима: Бухићи, Војводићи, Вучићевићи и Маровићи.
    Масоничићи са огранцима: Ђуковићи, Савићи и Јоветићи.
    Гвозденовићи са огранцима: Драговићи, Киковићи, Станишићи и
    Петрановићи.

    Што се тиче Милића из Бјелица они су из Куча дошли у Васојевиће односно један од три брата Милића.. Пише негде да су из Бањана у Куче па из Куча у Васојевиће.

    Одговори
  • Војислав Ананић

    Одговори
  • Михаило

    Господине Бракочевићу имате ли више сазнања о Јовану Даниловић који је доша у Шекулар..напишите све што знате,хвала унапред

    Одговори
  • Раде Бракочевић

    Немам других сазнања, осим наведеног, што је написао Радоје Кастратовић. Погледајте, можда Даниловићи из Доње Мораче, од којих потичу Даниловићи у Мезгалама – Шекулару (по Р. Кастратовићу) знају више. Треба виђети и шта Даниловићи из Шекулара преносе о свом поријеклу. Ваљало би урадити тест днк поријекла Даниловића из Шекулара.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top