Порекло
Порекло презимена, село Доња Трешњевица (Топола)
Порекло становништва села Доња Трешњевица, општина Топола. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године. Топографске прилике. Село лежи на обема странама реке Трешњевице. С десне стране ове реке поједине куће се пењу уз брда Лисаћ и Орловицу. У источном делу села, између река Трешњевице и Ђуринаца,…
› више информација
Порекло презимена, село Горња Трешњевица (Аранђеловац)
Порекло становништва села Горња Трешњевица, општина Аранђеловац. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године. Топографске прилике. Куће Горње Трешњевице су растурене по заравњеним косама, које одговарају качерској површи. На коси Липару налазе се куће краја Корушца. Испод њих је одсек, дуж кога се усекао Дубоки Поток….
› више информација
Порекло презимена, село Крћевац (Топола)
Порекло становништва села Крћевац, општина Топола. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године. Топографске прилике. Крћевац је засеок Тополе, удаљен 3—4 км. на север. Куће се налазе на пиносавској површи, по благим странама потока Вићије и Крћевца. Служе се водом са извора: Карађорђевиђа Чесме, Јевтића…
› више информација
Порекло презимена Ресановић
Ресановићи су српски род са Баније. Заштитник Ресановића је Свети Никола. Ресановићи су груписани у више села око Двора, Глине и Костајнице. Први Ресановић који се помиње на Банији је Божо Ресановић. О настанку презимена Ресановић – основа: име Ресан < изведено од Рес(а) + ан. Реса је хипокористик…
› више информација
Порекло презимена, село Премећа (Чачак)
Порекло становништва села Премећа, град Чачак. Истраживање Радована М. Маринковића објављено у зборнику радова Народног музеја у Чачку. На северним падинима планине Јелице простире се село Премећа. Северно од њега је Рајац, источно Слатина, Качулице и Жаочани, југозападно Петница и Брезовице, а западно – драгачевска села Губеревци и Горачићи. Легенда…
› више информација
Порекло презимена, село Ртијеш (Мостар)
Порекло становништва села Ртијеш, у Бишћу, код Мостара. Према студији “ХЕРЦЕГОВИНА“, аутора Јевтa Дедијера, објављеноj 1909. године. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић Поред пута Мостар – Буна, на присојној страни и на тјемену брда Мукоше. Сељаци су махом кметови, али сваки има и своје земље. Аге су Мусломани…
› више информација
Порекло презимена, село Балуга Трнавска (Чачак)
Порекло становништва села Балуга, град Чачак. Према истраживању Мирослава Мила Мојсиловића и Радована М. Маринковића објављеном у Чачанском гласу 18. марта 1983. године. По свој прилици, Балуга (Заблаћка) је старо насеље. Помиње се у турским дефтерима из 1476. и каснијих година као Карача или Карачица. Тек 1725. године помиње…
› више информација
Порекло презимена, село Топола (Топола)
Порекло становништва села Топола, општина Топола. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године. Топографске прилике. Већи део села лежи на левој обали реке Каменице која се овде усекла за 60 м. у лепо очувану рипањску површ. Од Кнежевића кућа, које су у самој долини Ласенице, пењу…
› више информација
Порекло презимена, варошица Топола
Порекло становништва варошице Топола. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године. Топографске прилике. Варошица се налази у подножју Опленца, на тераси која одговара рипањској језерској фази. Тераса је 60 м. над реком Каменицом, која се дубоко усекла у рипањску површ. Терасом води пут Крагујевац—Београд, дуж кога…
› више информација
Порекло презимена, село Љубичевац (Страгари, Крагујевац)
Порекло становништва села Љубичевац, општина Страгари (Крагујевац). Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године. Топографске прилике. Љубичевац је највише насеље ове области, налази се у долини реке Злошнице и њених притока, које су просекле брезовачку и лоретску површ. Засеок је од Страгара удаљен 5—6 км, куће…
› више информација
