Порекло

Порекло презимена, село Мионица (Косјерић)

Порекло становништва села Мионица, општина Косјерић – Златиборски округ. Према књизи Љубомира, Љубе Павловића, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.    Положај, воде, земље и занимање становништва села. Мионица је на ставама Мионичке Реке…

› више информација

Порекло презимена, село Скакавци (Косјерић)

Порекло становништва села Скакавци, општина Косјерић – Златиборски округ. Према књизи Љубомира, Љубе Павловића, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.    Положај, земље, воде, занимање становништва и име села. Друго маљенско планинско село, које…

› више информација

Порекло презимена, село Обличка Сена (Врање)

Порекло становништва села Обличка Сена, град Врање. Према књизи др. Јована Ф. Трифуноског, „Врањска Котлина стање из 1951 -1955″. Приредио сарадник портала Порекло Шарко   Положај и тип. Село је планинско. Лежи у близини границе између Врањске котлине и Пољанице. Северно од насеља диже се врх Облик (1310 м). Најближа…

› више информација

Порекло презимена, село Ајановце (Косовска Каменица)

Порекло становништва села Ајановце, општина Косовска Каменица. Према књизи Атанасија Урошевића, „Новобрдска Крива Река из 1930. године. Приредио сарадник портала Порекло Шарко   Село је на Кривој Реци. Вода за пиће се добија из бунара. Топографски су називи за њиве: Раван, Вењин Вр“, Баба-Анђин Поток, Глибарски Поток, Козји Поток, Ђаланачки…

› више информација

Београдске приче: Како смо наследили турске речи

Пише: Зоран Николић, Новости Како смо, помало трапаво, наследили неке османске и турске речи. Калемегдан није бојно, него градско поље, кошава је настала од појма “хош хава”. Ако желите да насекирате београдске историчаре и археологе, онда обавезно помените како наш главни град има “Калемегданску тврђаву”. То је, просто, нетачно, јер…

› више информација

Порекло презимена, село Росићи (Косјерић)

Порекло становништва села Росићи, општина Косјерић – Златиборски округ. Према књизи Љубомира, Љубе Павловића, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.    Положај, земље, шуме, воде, занимање становништва и тип села. Поред тога што се…

› више информација

24. децембар 2013.

0

Порекло презимена Ћоћић

[toggle title=”ТЕСТИРАНИ ЋОЋИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ”] Ћоћић Хаплогрупа: I2a Порекло: Г. Вратаре, Александровац, Србија Крсна слава: Ђурђевдан Контакт: _________________________ КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle] Поштовани, позивамо вас на сарадњу. Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих)…

› више информација

Порекло порекло, село Мрчићи (Косјерић)

Порекло становништва села Мрчићи, општина Косјерић – Златиборски округ. Према књизи Љубомира, Љубе Павловића, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.    Положај села. Ово је право планинско село, захвата цело козоморско поље, Ражану и…

› више информација

Порекло презимена, село Горњи Стајевац (Трговиште)

Порекло становништва села Горњи Стајевац, општина Трговиште. Према књизи Јована Ф. Трифуноског, „Горња Пчиња из 1949 – 1950″, Насеља и порекло становништва књига 38. Приредио сарадник портала Порекло Александар Аксић.   Положај и тип. Село лежи на левој страни долине Трипошнице и то између Д. Стајевца на југозападу и Радовнице…

› више информација

Порекло презимена, село Партеш (Гњилане)

Порекло становништва села Партеш, општина Гњилане. Према књизи Атанасија Урошевића „Горња Морава и Изморник из 1929. године“. И према књизи Владимира Стојановића и Станислава Ц. Којића „Партеш и Партешани“ из 2011. године. Приредио сарадник портала Александар Аксић.   – Према књизи Атанасија Урошевића „Горња Морава и Изморник“из 1929. године. –…

› више информација