Порекло презимена, село Скакавци (Косјерић)

28. децембра 2013.

коментара: 1

Порекло становништва села Скакавци, општина Косјерић – Златиборски округ. Према књизи Љубомира, Љубе Павловића, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај, земље, воде, занимање становништва и име села.

Друго маљенско планинско село, које није ни у чему изостало од Росића су село Скакавци, мада немају удела у Дивчибарама, али пошто маљенски четинарима добро обрасли Црни Врх са свима косама и серпетинским ридовима припада овом селу, служи му ово као добра накнада у свему. У средини села, дубоко увученог у ридске потоке и збијеног по породицама, налази се повећи поток, увек пун воде, са многим мањим или већим слаповима и великим богатим водопадом, званим Скакавци, по чему је и селу дошло име. Између ридова и високо изнад села су сувати и паше првог реда, а по потоцима су закоси и најбољи сенокоси у околини.

Како је ово село отпочело гајити воће и радити на земљи, почеле су поједине породице излазити и растурати се по пољима ближе Мионичкој Ријеци. Сад су око села многа поља обрађена, те се све више спуштају и стално насељавају и тиме растурају-увећавају село.

Старине у селу.

Има доказа да су у овом селу била нека старија насеља. Црквине и стара гробља по дну села до Мионице и ближе реци најлепши су доказ културе и живота старијих генерација овог села.

 

Порекло становништва и оснивање села.

За Росиће смо рекли да су мала Кремна, а исто су тако и Скакавци. Докле су Росићи од више креманских породица, дотле су Скакавци углавном од једне креманске породице.

Захаријевићи: Село је основала ова породица из Кремана. Ова велика креманска породица, досељена пре 250 година у Кремне, стара бератска и свештеничка породица, још на свом огњишту у Драговољићима у Никшићкој Жупи, била је за своје сроднике увек таква, да их је дочекивала и стално утврђеним путем и на одређена места слала. Захаријевићи су изабрали Скакавце као своју етапну станицу за ваљевска села, па су тако намерно изабрали и једну своју свештеничку породицу послали у ово село, да ту попује и остане. Кроз дуги низ година поповали су појединци и по томе одржали и остале око себе, а отпуштали су по кога попа и даље од себе. Данас се Захаријевићи у Скакавцима зову:

Матијевићи, Антовићи, Миливојевићи и Васиљевићи, уз још нека споредна презимена, има их 49 кућа, славе Лучиндан.

Већих досељавања у ово село није било. Из суседних села раније или касније долазиле су неке замрле породице, док су се неке одржале. Од таквих, скоријих, су:

Пајевићи су из Горјана, има их 3 куће, славе Никољдан.

Васовићи су од Ракића у Росићима, има их две куће, славе Лучиндан.

Трнавци су из стапарске Трнаве, населили се у Матијевићима, има их две куће, славе Мратиндан.

Божанићи су из Мокре Горе, опет у Матијевићима, има их две куће, славе Ђурђевдан а прекађују Лучиндан.

Ивановићи су из Кремана, ушли у Антовиће, има их две куће, славе Ђурђевдан, прекађују Лучиндан.

Томићи су од Прибоја, славе Ђурђевдан.

Нацовићи су, такође, од Прибоја, славе Ђурђевдан.

У Скакавцима је 62 куће од 8 породица.

ИЗВОР: Љубомир Павловић, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Селаковић

    Молим Васовиће из Скакаваца да ми се јаве. Конструишем породично стабло Селаковића из Кремана и циљ ми је да утврдим да ли су Ракићи (Васовићи) један наш огранак.

    [email protected]