Порекло презимена, село Обличка Сена (Врање) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Обличка Сена, град Врање. Према књизи др. Јована Ф. Трифуноског, „Врањска Котлина стање из 1951 -1955″. Приредио сарадник портала Поре Порекло становништва села Обличка Сена, град Врање. Према књизи др. Јована Ф. Трифуноског, „Врањска Котлина стање из 1951 -1955″. Приредио сарадник портала Поре Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Александар Аксић Шарко » Порекло презимена, село Обличка Сена (Врање)

Порекло презимена, село Обличка Сена (Врање)

Порекло становништва села Обличка Сена, град Врање. Према књизи др. Јована Ф. Трифуноског, „Врањска Котлина стање из 1951 -1955″. Приредио сарадник портала Порекло Шарко

 

Положај и тип.

Село је планинско. Лежи у близини границе између Врањске котлине и Пољанице. Северно од насеља диже се врх Облик (1310 м). Најближа села су: Бијин Дел и Тесовиште. Вода се пије са извора и из бунара. Познатији извори зову се: Бела Вода, Маћановица, Кућетине.

Називи за потесе око села су: Грот, Катуниште, Брестовац, Брестовачка Чука, Уши, Слатина, Косиревац, Бобовиште, Бељаница, Селиште, Старо Село, Облик, Кућетине. Обличка Сена је разређеног типа. Састоји се из група кућаизмеђу којих је незнатно растојање. У свему село има 50 домова (1953. г.).

Старине и прошлост.

У јужном делу села, поред садашњег гробља, познају се и стари гробови. Они припадају „неком предњем народу“. Правац тих гробова је СЗ-ЈИ. Старији сељаци за њих кажу да су тобож римски. Потес Старо село лежи источно од Обличке Сене. То је неко селиште чија је земља „јако осокула“.

Обличка Сена основана је у другој половини XVIII века (пре око 190 година). Оснивач је био неки деда Милисав, досељен са Косова. Милисав је био храбар човек и имао је по једног побратима у суседним селима, Бојин Делу (Љуту) и Струганци. Милисав је имао честе сукобе са Арбанасима насељеним у суседној Бељаници (сада селиште). Најпре је Милисав направио кућу на потесу Кућетине (више данашљег села). Тамо су једном дошли Арбанаси из Бељанице. Они су му убили два брата, украли стоку и понели казан пун млека. Милисав је стигао ове Арбанасе и убио их. После тога он се за неко време са породицом преселио у село Јовац (место Јермазовце). Касније се Милисав вратио у Обличку Сену где је продужио да се одупире Арбанасима. Једном је ухватио њихову децу којој је отсекао уши. Затим су га потерали бељанички Арбанаси и он се сакрио у старој цркви села Тесовишта. Веровало се да Милисава „куршуми нису могли да пробију“. На самрти (умро је природном смрћу) Милисав је тражио, због мржње према Арбанасима, да не буде главом сахрањен према Бељаници, већ на север. Његов гроб правца север-југ и сада постоји.

Селиште је крај села са севера. Ту је до 1907. г. лежало данашње насеље. Поменуте године, због клизања земљишта, сељаци су саградили куће на новом положају. На потесу Брестовац у близини превоја Уши за време Турака налазио се хан. Ту су пролазили Срби из Пољанице када су ишли у Врање (правац: Обличка Сена – Бојин Дел – Клашница – Врање). Тада су наши становници избегавали пут који води долином Врањске Реке „преко Калета“ јер су саобраћај на том путу били угрозили Арбанаси из околних села (Сухарне, Девотина, Бељанице и др.). До Брестовца је место Смејиско Колибче. Сеоска слава је летњи Св. Никола.

 

Порекло становништва.

Милисавци (42 к., Св. Никола), деле се на мање групе: Деда Јовановци, Деда Стојковци, Деда Марковци, Деда Маринковци и Деда Миленковци. Оснивач овог рода је напред поменути деда Милисав, досењен пре око 190 година из неког села на Косову. Генеалогија им је: Стојадин, 70 година – Манча – Милош – Пеша – Јован – Милисав. Род се намножио од Милисављевих синова: Јована, Стојка, Марка, Маринка и Миленка. Они су били „Карађорђеви вршњаци“. Једном су Арбанаси између Бојин Дела и Обличке Сене терали стоку коју су украли од Срба поред Ј. Мораве. Деда Љута из Бојин Дела и Милисав тада су отели стоку и у борби убили 17 Арбанаса. Оног сељака из Струганице Милисављевог побратима Арбанаси су убили на превару: „дошли му у кућу преобучени у трговце и тако га убили“.

Подгорци (8 к., Св. Никола), род је основао неки деда Станко, који се доселио са три сина пре око 130 година (Димитрије, 70 година – Милош – Стеван – Станко). Њихово је порекло из села Подгорца у Метохији. Подгорце је у Обличку Сену населио као чифчије неки „господар Турчин“ из Врања. Он је зграбио нешто земље од потомака Милисављевих. Између становника рода Милисавци и Подгорци трајала је велика мржња до 1916. године; нису се „пријатељили“, међусобом нису говорили, чак су се на њивама гађали из пушака. За Подгорце се прича да су до 1878. г. „више држали турску страну“.

 

ИЗВОР: ДР. Јован Ф. Трифуноски, „Врањска Котлина, из 1951 – 1955″. Приредио сарадник портала Порекло Шарко.


Коментари (4)

  • Gordana

    Koliko sam ja cula moje poreklo po majci vodo od ovog deda Milisava.Moja pokojna majka Olga rodjena je 1924 godine u selu Oblicka Sena.Kada je imala 4 ili 5 godine njen otac a moj deda koji se zvao Mihajlo i njen stric Sava sa porodicama preselili su se u Presevo.Moj deda Mihajlo imao je 3 sina i 2 kceri a njegov brat Sava imao je 3 sina i 2 kceri.Od njih sada niko nije ziv.Prezime im je Stankovic a krsna slava Sv.Nikola.Ako neko vise zna ov ovoj porodici neka mi napise.

    Одговори
  • danijel

    postoji i zena po imenu BUDA zivi u vranju …naselje rudina ….. ona je od stankovica…. TO JE SVE STO ZNAM I STO MOGU DA TI KAZEM POZDRAV

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top