Poreklo prezimena, selo Oblička Sena (Vranje)

Poreklo stanovništva sela Oblička Sena, grad Vranje. Prema knjizi dr. Jovana F. Trifunoskog, „Vranjska Kotlina stanje iz 1951 -1955″. Priredio saradnik portala Poreklo Šarko

Položaj i tip.

Selo je planinsko. Leži u blizini granice između Vranjske kotline i Poljanice. Severno od naselja diže se vrh Oblik (1310 m). Najbliža sela su: Bijin Del i Tesovište. Voda se pije sa izvora i iz bunara. Poznatiji izvori zovu se: Bela Voda, Maćanovica, Kućetine.

Nazivi za potese oko sela su:Grot, Katunište, Brestovac, Brestovačka Čuka, Uši, Slatina, Kosirevac, Bobovište, Beljanica, Selište, Staro Selo, Oblik, Kućetine. Oblička Sena je razređenog tipa. Sastoji se iz grupa kućaizmeđu kojih je neznatno rastojanje. U svemu selo ima 50 domova (1953. g.).

Starine i prošlost.

U južnom delu sela, pored sadašnjeg groblja, poznaju se i stari grobovi. Oni pripadaju „nekom prednjem narodu“. Pravac tih grobova je SZ-JI. Stariji seljaci za njih kažu da su tobož rimski. Potes Staro selo leži istočno od Obličke Sene. To je neko selište čija je zemlja „jako osokula“.

Oblička Sena osnovana je u drugoj polovini XVIII veka (pre oko 190 godina). Osnivač je bio neki deda Milisav, doseljen sa Kosova. Milisav je bio hrabar čovek i imao je po jednog pobratima u susednim selima, Bojin Delu (Ljutu) i Struganci. Milisav je imao česte sukobe sa Arbanasima naseljenim u susednoj Beljanici (sada selište). Najpre je Milisav napravio kuću na potesu Kućetine (više današljeg sela). Tamo su jednom došli Arbanasi iz Beljanice. Oni su mu ubili dva brata, ukrali stoku i poneli kazan pun mleka. Milisav je stigao ove Arbanase i ubio ih. Posle toga on se za neko vreme sa porodicom preselio u selo Jovac (mesto Jermazovce). Kasnije se Milisav vratio u Obličku Senu gde je produžio da se odupire Arbanasima. Jednom je uhvatio njihovu decu kojoj je otsekao uši. Zatim su ga poterali beljanički Arbanasi i on se sakrio u staroj crkvi sela Tesovišta. Verovalo se da Milisava „kuršumi nisu mogli da probiju“. Na samrti (umro je prirodnom smrću) Milisav je tražio, zbog mržnje prema Arbanasima, da ne bude glavom sahranjen prema Beljanici, već na sever. Njegov grob pravca sever-jug i sada postoji.

Selište je kraj sela sa severa. Tu je do 1907. g. ležalo današnje naselje. Pomenute godine, zbog klizanja zemljišta, seljaci su sagradili kuće na novom položaju. Na potesu Brestovac u blizini prevoja Uši za vreme Turaka nalazio se han. Tu su prolazili Srbi iz Poljanice kada su išli u Vranje (pravac: Oblička Sena – Bojin Del – Klašnica – Vranje). Tada su naši stanovnici izbegavali put koji vodi dolinom Vranjske Reke „preko Kaleta“ jer su saobraćaj na tom putu bili ugrozili Arbanasi iz okolnih sela (Suharne, Devotina, Beljanice i dr.). Do Brestovca je mesto Smejisko Kolibče. Seoska slava je letnji Sv. Nikola.

Poreklo stanovništva.

Milisavci (42 k., Sv. Nikola), dele se na manje grupe: Deda Jovanovci, Deda Stojkovci, Deda Markovci, Deda Marinkovci i Deda Milenkovci. Osnivač ovog roda je napred pomenuti deda Milisav, dosenjen pre oko 190 godina iz nekog sela na Kosovu. Genealogija im je: Stojadin, 70 godina – Manča – Miloš – Peša – Jovan – Milisav. Rod se namnožio od Milisavljevih sinova: Jovana, Stojka, Marka, Marinka i Milenka. Oni su bili „Karađorđevi vršnjaci“. Jednom su Arbanasi između Bojin Dela i Obličke Sene terali stoku koju su ukrali od Srba pored J. Morave. Deda Ljuta iz Bojin Dela i Milisav tada su oteli stoku i u borbi ubili 17 Arbanasa. Onog seljaka iz Struganice Milisavljevog pobratima Arbanasi su ubili na prevaru: „došli mu u kuću preobučeni u trgovce i tako ga ubili“.

Podgorci (8 k., Sv. Nikola), rod je osnovao neki deda Stanko, koji se doselio sa tri sina pre oko 130 godina (Dimitrije, 70 godina – Miloš – Stevan – Stanko). Njihovo je poreklo iz sela Podgorca u Metohiji. Podgorce je u Obličku Senu naselio kao čifčije neki „gospodar Turčin“ iz Vranja. On je zgrabio nešto zemlje od potomaka Milisavljevih. Između stanovnika roda Milisavci i Podgorci trajala je velika mržnja do 1916. godine; nisu se „prijateljili“, međusobom nisu govorili, čak su se na njivama gađali iz pušaka. Za Podgorce se priča da su do 1878. g. „više držali tursku stranu“.

IZVOR: DR. Jovan F. Trifunoski, „Vranjska Kotlina, iz 1951 – 1955″. Priredio saradnik portala Poreklo Šarko.