Порекло презимена, село Скакавци (Косјерић)

28. децембар 2013.

коментара: 2

Порекло становништва села Скакавци, општина Косјерић – Златиборски округ. Према књизи Љубомира, Љубе Павловића, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај, земље, воде, занимање становништва и име села.

Друго маљенско планинско село, које није ни у чему изостало од Росића су село Скакавци, мада немају удела у Дивчибарама, али пошто маљенски четинарима добро обрасли Црни Врх са свима косама и серпетинским ридовима припада овом селу, служи му ово као добра накнада у свему. У средини села, дубоко увученог у ридске потоке и збијеног по породицама, налази се повећи поток, увек пун воде, са многим мањим или већим слаповима и великим богатим водопадом, званим Скакавци, по чему је и селу дошло име. Између ридова и високо изнад села су сувати и паше првог реда, а по потоцима су закоси и најбољи сенокоси у околини.

Како је ово село отпочело гајити воће и радити на земљи, почеле су поједине породице излазити и растурати се по пољима ближе Мионичкој Ријеци. Сад су око села многа поља обрађена, те се све више спуштају и стално насељавају и тиме растурају-увећавају село.

Старине у селу.

Има доказа да су у овом селу била нека старија насеља. Црквине и стара гробља по дну села до Мионице и ближе реци најлепши су доказ културе и живота старијих генерација овог села.

 

Порекло становништва и оснивање села.

За Росиће смо рекли да су мала Кремна, а исто су тако и Скакавци. Докле су Росићи од више креманских породица, дотле су Скакавци углавном од једне креманске породице.

Захаријевићи: Село је основала ова породица из Кремана. Ова велика креманска породица, досељена пре 250 година у Кремне, стара бератска и свештеничка породица, још на свом огњишту у Драговољићима у Никшићкој Жупи, била је за своје сроднике увек таква, да их је дочекивала и стално утврђеним путем и на одређена места слала. Захаријевићи су изабрали Скакавце као своју етапну станицу за ваљевска села, па су тако намерно изабрали и једну своју свештеничку породицу послали у ово село, да ту попује и остане. Кроз дуги низ година поповали су појединци и по томе одржали и остале око себе, а отпуштали су по кога попа и даље од себе. Данас се Захаријевићи у Скакавцима зову:

Матијевићи, Антовићи, Миливојевићи и Васиљевићи, уз још нека споредна презимена, има их 49 кућа, славе Лучиндан.

Већих досељавања у ово село није било. Из суседних села раније или касније долазиле су неке замрле породице, док су се неке одржале. Од таквих, скоријих, су:

Пајевићи су из Горјана, има их 3 куће, славе Никољдан.

Васовићи су од Ракића у Росићима, има их две куће, славе Лучиндан.

Трнавци су из стапарске Трнаве, населили се у Матијевићима, има их две куће, славе Мратиндан.

Божанићи су из Мокре Горе, опет у Матијевићима, има их две куће, славе Ђурђевдан а прекађују Лучиндан.

Ивановићи су из Кремана, ушли у Антовиће, има их две куће, славе Ђурђевдан, прекађују Лучиндан.

Томићи су од Прибоја, славе Ђурђевдан.

Нацовићи су, такође, од Прибоја, славе Ђурђевдан.

У Скакавцима је 62 куће од 8 породица.

ИЗВОР: Љубомир Павловић, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. Селаковић

    Молим Васовиће из Скакаваца да ми се јаве. Конструишем породично стабло Селаковића из Кремана и циљ ми је да утврдим да ли су Ракићи (Васовићи) један наш огранак.

    [email protected]

  2. Rade

    Није наведено презиме Јоксимовић , који чине скоро трећину Скакаваца , и који су ту бар 200 -250година.
    Славе Лучиндан