Порекло
Порекло презимена, село Чарићи (Кнежево/Скендер Вакуф)
Чарићи су село општине Кнежево (раније Скендер Вакуф), у БиХ (Република Српска). На попису 1991. године, Чарићи су имали 227 становника и сви су били Срби. Српска презимена ВЕРИЋ (69) – Свети Козма и Дамјан (Врачи) ГЛАМОЧИЋ (21) – Свети Георгије ЂЕКАНОВИЋ (36) – Свети Стефан РАЉИЋ (20) – Свети Архангел Михаил,…
› више информацијаПорекло презимена, село Брегови (Кнежево/Скендер Вакуф)
Брегови су село општине Кнежево (раније Скендер Вакуф), у БиХ (Република Српска). На попису 1991. године, Брегови су имали 275 становника и сви су били Срби. Српска презимена ЕРАК (42) – Свети Стефан КАЛАБИЋ (17) – Свети Стефан КРСТИЋ (1) – ? ПАНИЋ (3) – Свети Стефан СИМИЋ (73) – Свети Стефан…
› више информацијаПорекло презимена, село Мокри Луг (Кнежево/Скендер Вакуф)
Мокри Луг је село општине Кнежево (раније Скендер Вакуф), у БиХ (Република Српска). На попису 1991. године, Мокри Луг је имао 377 становника, од чега 376 Срба и једног непознатог. Српска презимена ВУКОВИЋ (68) – Свети Јован ЛАКЕТИЋ (109) – Свети Игњатије МИЛАНОВИЋ (32) – Свети Ђорђе ПРДИЋ (64) – Свети Јован…
› више информацијаИстине и заблуде о календару
ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Саша Зарић Навикли смо да не могу да прођу новогодишњи и божићни празници а да се не распламса расправа око датума када се они славе. Као по правилу, празнична атмосфера је незамислива без полемике око тога када Срби славе Нову годину и Божић. Не можемо да…
› више информацијаПорекло презимена, село Плужине (Невесиње, Република Српска)
Село Плужине ( Горње и Доње) припада катастарској општини (К.О.) Колешко у општини Невесиње. У ширем смислу припада планинском дијелу општине који је познат под именом Невесињска Површ. Поред Плужина ту спадају облжиња села: Гај, Горње Село, Балабани, Риља, Рибаљ Тег и Вртич. Према надморској висини која је доста велика од 900…
› више информацијаПорекло презимена, село Драганац (Гњилане)
Порекло становништва села Драганац, општина Гњилане – Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан. Положај села. Село је у горњем делу Драганачког Потока, испод Зеленог Врха. Воде. Воду за пиће Стари Драганац добија из два бунара и два извора,…
› више информацијаПорекло презимена, село Царевце (Косовска Каменица)
Порекло становништва села Царевце (по књизи Царовце), општина Косовска Каменица – Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан. Положај села. Село је на Царовачком Риду. Воде. Воду за пиће добија из кладенаца, а Стариначка Махала – из бунара. Земље…
› више информацијаПорекло презимена, село Бољевце (Косовска Каменица)
Порекло становништва села Бољевце, општина Косовска Каменица – Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан. Положај села. Село је на Бољевачком Риду између извора Бољевачке Реке и брда Грохота и Мрамора. Воде. Воду за пиће добија из чесама. Земље…
› више информацијаПорекло презимена, село Медвиђа (Бенковац)
Медвиђа је село у Далмацији (Буковица), североисточно од Бенковца и југоисточно од Обровца. Административно припада граду Бенковцу (Задарска жупанија). Село одликује брдовит, крашки рељеф. Највиша брда су Велики Просјек (657 м), Урљај (562 м), Стражбеница (551 м), Бунарина (531 м), Ерстина главица (519 м), Шарића главица (506 м), Пилиповића главица…
› више информацијаПорекло презимена, село Уништа (Босанско Грахово)
Уништа су село општине Босанско Грахово, на самој граници са Хрватском (Далмацијом). Село се налази на падинама планине Динаре, а до њега се може доћи само из правца Врлике у Хрватској, преко Кијева, иако су Уништа у саставу Босне и Херцеговине. На Уништима су од давнина биле стаје људи из…
› више информација


