Порекло

Из Сплитског алманаха и адресара за 1925. годину. У загради је дат број особа, носитеља презимена. Сви су римокатолици. Крстуловић (398) Дворник (374) Шегвић (355) Роје (264) Реић (261) Дупланчић (239) Матошић (215) Ружић (210) Трумбић (148)

Презиме Б(ј)еливук је забележено на Кордуну 1725. године. Тада су пописане две породице у местима Доњи и Горњи Будачки, данашња општина Војнић (Извор: Војин С. Дабић, Војна крајина – Карловачки генералат (1530 – 1746.), Свети архијерејски синод СПЦ, Београд, 2000, стр. 113). Више о томе прочитајте ОВДЕ. Беливука је било…

Лаурићи су стара српска православна породица из Шибеника (Вароша), присутна још у 17. веку. Године 1874. документовани су Шпиро, Крсте и Митар Лаурић. На попису из 1948. године било је 9 Лаурића у 5 домаћинстава. Крсна слава непозната (ако неко има информацију, нека напише у коментару). Римокатолици Лаурићи су најбројнији…

Презиме је присутно у Идвору у Банату”: “Корунић, сада Корновић – Станојеви (2, Бурђиц), стара фамилија. (Јован Ердељановић, Срби у Банату, Матица српска, Нови Сад, 1992, стр. 100).

Презиме (било) присутно у Идвору у Банату. “Корунић, сада Корновић – Станојеви (2, Бурђиц), стара фамилија. (Јован Ердељановић, Срби у Банату, Матица српска, Нови Сад, 1992, стр. 100) Презиме присутно и код католика у Хрватској.

Чурлића има у Ратини (између Краљева и Крушевца). Чурле (Чурлићи; 5 к., Ђурђиц, прекада Св. Ђурђе, 23. априла) су из неког села код Петрове Цркве близу Новог Пазара. Кажу да је њихов предак Арсеније–Мојсије Чурла (или Чорла), митрополит и пећки патријарх, обновио Петрову Цркву код Новог Пазара 1728. године). Род…

Гребића има у Бољанићу, где су досељени из Бријеснице (општина Лукавац). Старије порекло им је из Текућице са Гребића. Постоји следећи запис: Неки Чолић из Текућице са Гребића, убиоје Турчина и побјегао у Бријесницу и узео презиме Гребић. Дакле, из овог записа се може закључити да је старије презиме бољанићких…

Презиме Какућа je присутно у сарајевској котлини, у општинама Илијаш, Високо, Вогошћа (Рајловац) и Сарајево. У селу Бањер (Под Косом) у општини Илијаш средином 20. века била је једна породица Какућа. Ово село је углавном насељено из Херцеговине и Крајине. Какуће су старином из Херцеговине, а зову их Лукићи. Крсна…

Презиме Зупур је присутно у општини Илијаш, село Љубнићи, где се сматрају за староседеоце. Крсна слава Зупура је Свети Јован Крститељ (20. јануар).

Порекло становништва села Радетина, општина Рожаје – Црна Гора. Према књизи др Милисава Д. Лутовца „Рожаје и Штавица – антропогеографска испитавања“ у издању Српског етнографског зборника, Београд 1960. године. Приредио сарадник Порекла Милодан. Положај села. Село је на кречњачкој површи између Ибра, Вучанске Клисуре и Муковог Потока. Куће овога насеља…