Слободан Зрнић

Злопорубовић је ретко презиме из села Перућац код Бајине Баште. Године 1860. на челу карауле Перућац био је буљубаша Јевто Злопорубовић. Године 1867. документован је Михаило Злопоруб из Перућице, а 1873. видар Трифун Злопорубовић. Године 1873. караули Перућац носили су дрва Јеврем, Трифун, Илија и Милош Злопорубовић. Године 1880. венчао…

ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Слободан Зрнић Пужеви су традиционално као храна употребљавани у неким српским крајевима. Нарочито би били значајни током поста. С друге стране, поједина подручја насељена Србима имала су традицију потпуног избегавања пужева. Врсте јела од пужева Пржени пужеви се спремају за време васкршњег поста. Оперу се и…

Раповац је српско презиме из Сасовића код Херцег Новог, одакле су мигрирали и у нека околна насеља. Сахрањивали су се на гробљу цркве Св. Стефана у Горњим Сасовићима. Крсна слава је Никољдан. Године 1763. у Сасовићима су били Митар Раповац ( породица са 3 душе), Јово Раповац (4 душе), Тодор…

Перлић је српско презиме из Шишаве код Травника, где славе Св. Симеона Богопримца, Рамића код Бањалуке и Дрниша (славе Никољдан). Најбројнији су Хрвати Перлићи са подручја Бриња.

Перлаш је српско презиме из села Соколац (7 особа 1991. године) код Шипова (Босна). Крсна слава је Јовањдан.

Пљуцо је српско презиме из села Доњи Мујџићи код Шипова (Босна). Било је 29 особа презимена Пљуцо у Доњим Мујџићима 1991. године. Крсна слава непозната.

Миловуковићи су Срби из Славоније. Крсна слава је Свети Јован. Према попису из 1948. најбројнији су били у насељу Суха Млака. На попису из 1736. године, у Сухој Млаци је документован Стојић Миловуковић, у Латиновцу Вукашин и Миливој, у Шумеђи Миливој, у Бјелишевцу Станислав и у Тењи Максим Миловуковић.

Јолџић је српско презиме из Босне. Најбројније је у Шушњару код Лакташа и у Засељу код Котор Вароша. Крсна слава Јолџића је Ђурђевдан. У Рошићима код Цазина постоје Јолџићи муслимани.

Џалета је српско презиме из села Баљци код Дрниша у Далмацији. Крсна слава је Свети Никола. У 18. веку је у Баљцима био Симо Џалета. Године 1948. пописано их је 21 у Баљцима. У прошлости је постојало лично име Џалета, као што је записано 1455.  у Метохији (село Дрсник).

Џуџелија је српско презиме које потиче из села Бителић у Далмацији, а настало је од презимена Ђапић. Раније је коришћено двојно презиме Ђапић-Џуџелија. Крсна слава Џуџелија је Ђурђевдан. Никола Џуџелија је 1810. у Бителићу био на челу куће од 16 чланова. Такође је присутно на подручју Гламоча (Ђуличан, Ћослије, Хасићи,…