Лишњак (Презимена Дрнишке Крајине, Слободан Зрнић, 2023)
Лишњак је село код Дрниша (Далмација), на падинама планине Промине. Први пут је записано у турским дефтерима 16. вијека, када је припадало нахији Петрово поље. Село је чисто католичко сасвим сигурно од 1700. године, али је 1630. у Шибенику документован православац Новак пок. Томе Томића из Лишњака. На Лишњаку, на…
› више информацијаНос Калик (Презимена Дрнишке Крајине, Слободан Зрнић, 2023)
Нос Калик је село између Дрниша и Скрадина (Далмација), на ушћу Чиколе у Крку. У прошлости је називано само Нос, што значи полуострво, пошто је између Крке и Чиколе. Касније је додат – Калик, по доминантном презимену. До села се копненим путем може доћи само са Миљеваца, а многи становници…
› више информацијаМосећ (Презимена Дрнишке Крајине, Слободан Зрнић, 2023)
Мосећ је село код Дрниша (Далмација), на јужној страни истоимене планине, која се раније звала Петрова гора, а за вријеме Турака устаљује се назив Мосећ. Територија Мосећа је током турске владавине у 16. вијеку била дио Бухаја (јужни дио Ружића и Мосећ), а исто становништво је имало посједу у Седрамићу,…
› више информацијаКричке (Презимена Дрнишке Крајине, Слободан Зрнић, 2023)
Кричке су село код Дрниша (Далмација), на јужном ободу Петровог поља, у подножју планине Мосећ. До 16. вијека су постојала села Граховице (Доње Кричке) и Горанци (Горње и Средње Кричке), а од краја 16. вијека устаљује се назив по племену Кричака. Кричке/Кричи су оригинално били на подручју Дурмитора и ријеке…
› више информацијаЖитнић (Презимена Дрнишке Крајине, Слободан Зрнић, 2023)
Село Житнић код Дрниша (Далмација) налази се с јужне стране планине Мосећ. Под тим именом је постојао још у средњем вијеку. Након турски освајања у 16. вијеку остао је стари назив, али становнишво је измјењено. Сасвим сигурно је већ тада било православаца у њему, што се може закључити на основу…
› више информацијаВелушић (Презимена Дрнишке Крајине, Слободан Зрнић, 2023)
Велушић је село западно од Дрниша (Далмација), у подножју планине Промине. Под овим називом записивано је у турским дефтерима 16. вијека. Дефтером из 1550. године припадало је нахији Петрово поље, што говори о помјерању становништва из Петрова поља према западу, а у наредном дефтеру је сврстан у нахију Нечвен. Старе…
› више информацијаПрезимена Дрнишке Крајине (Слободан Зрнић, 2023)
Дрнишка Крајина углавном заузима простор плодног Петровог поља, између планина Свилаја, Промина и Мосећ, а на чијем је западном ободу настао град Дрниш. Кроз поље протиче ријека Чикола, која је низводно од Дрниша усјекла кањон. Дрнишка тврђава (Градина) подигнута је изнад самог улаза у кањон (брину) и у њеном подножју…
› више информацијаТепљух (Презимена Дрнишке Крајине, Слободан Зрнић, 2023)
Тепљух је село код Дрниша (Далмација) на сјеверозападном ободу Петровог поља, у подножју планине Промине. Ту је било античко насеље Промона, које је припадало племену Либурна, а касније су га освојили и проширили Римљани. Назив Тепљух је вјероватно постојао и у средњем вијеку, иако је први пут записан у турском…
› више информацијаСиверић (Презимена Дрнишке Крајине, Слободан Зрнић, 2023)
Сиверић је село код Дрниша (Далмација) на западном ободу Петровог поља, у подножју планине Промине. Под тим именом је постојао у 14. вијеку, а записиван је у свим турским дефтерима 16. вијека, када се помиње и срушена тврђава Страчај. Због рудника угља село је добило велики значај у 19. вијеку…
› више информацијаБадањ (Презимена Дрнишке Крајине, Слободан Зрнић, 2023)
Бадањ је село најближе Дрнишу (Далмација), на западном ободу Петровог поља, у подножју планине Промине. Под тим именом је поуздано постојао 1345. године, а исти назив се јавља у турским дефтерима из 16. вијека. У Бадњу се налази стара римокатоличка црква Св. Ивана са гробљем, које је уједно и дрнишко…
› више информација