Avatar photo

Аутор

Слободан Зрнић

Кањане (Презимена Дрнишке Крајине, Слободан Зрнић, 2023)

Кањане је село код Дрниша (Далмација), на ободу Петровог Поља, у подножју планине Свилаје. Назив је постојао још у средњем вијеку (Поље Кањане). Село је било православно у 16. вијеку, а у првој половини 18. вијека јавља се и мањи број римокатолика/ковача (у средини села). Православна црква Св. Петке са…

› више информација

Кадина Главица (Презимена Дрнишке Крајине, Слободан Зрнић, 2023)

Кадина Главица је село код Дрниша (Далмација) у Петровом пољу. Стари назив насеља био је Чибретић, а садашњи назив Кади(ји)на Главица настао је по истоименом брду у пољу, током турске владавине. Кадије (турске судије) су носиле високе бијеле турбане, па је то вјероватно била асоцијација за брдо, које је иначе…

› више информација

Биочић (Презимена Дрнишке Крајине, Слободан Зрнић, 2023)

Биочић је село код Дрниша (Далмација), на сјеверном ободу Петровог поља, у подножју планине Свилаје. Постојао је под овим именом у предтурско доба (1486. запис села Билчића у Петровом пољу), а појављује се на свим турским дефтерима 16. вијека. Биочић и Миочић су била једина потпуно православна села на подручју…

› више информација

Миочић (Презимена Дрнишке Крајине, Слободан Зрнић, 2023)

Миочић је село код Дрниша (Далмација), на сјеверном ободу Петровог поља, у подножју планине Свилаје. Под овим именом је село записано у првом турском дефтеру 1528-1530. године, па је вјероватно исти назив постојао и у предтурско доба. Миочић је имао значајан број муслимана, у односу на друга села, иако су…

› више информација

Седрамић (Презимена Дрнишке Крајине, Слободан Зрнић, 2023)

Село Седрамић код Дрниша (Далмација) на јужној страни планине Мосећ, под тим именом је постојало у 15. вијеку, а након турских освајања задржало је назив, с тим да је становништво било у уској вези са селом Ружићем. Оба села, укључујући и Мосећ између њих, била су дио влашког/буњевачког катуна Ружића…

› више информација

16. октобар 2023.

0

Дрнишке џамије у доба турске владавине

Аутор: Слободан Зрнић Вјерује се да је Дрниш је потпао под власт Османлија 1522. године, мада за то не постоје конкретни докази (може бити и раније). Налазио се у нахији Петрово поље (Скрадински кадилук, Клишки санџак). Временом се развио у врло значајан град у Далмацији са развијеном трговином, тако да…

› више информација

7. септембар 2023.

6

Српска презимена парохије Шибеник у прошлости (Слободан Зрнић, 2023)

Срби (православни Морлаци) се у Шибенику појављују у 17. вијеку током Кандијског рата (1645-1669) између Млечана и Турака. До тада су били везани искључиво за унутрашњост Далмације под контролом Османлија. Млетачка република је у почетку држала само узак приморски појас. Срби су махом стизали са дрнишког подручја, што је настављено…

› више информација

Откривена најнизводнија грана Стричевића из Далмације – I2-PH908>FT14506>BY187039

WGS тестом који је урадила компанија Dante labs и преносом података на Yfull, установљена је најнизводнија грана Y хаплогрупе I2-PH908 којој припада велики род Стричевића (слава Ђурђевдан) у Далмацији, а то је BY187039. У овој грани, чији се TMRCA процењује на 1.000 година (толика је удаљеност до најскоријег заједничког претка)…

› више информација

Богуновићи-Скочићи из Далмације

Аутор: Слободан Зрнић Српско презиме Богуновић-Скочић (крсна слава Никољдан) потиче из села Нос Калик, на ушћу Чиколе у Крку, a oдатле се проширило на Лозовац (заселак Слатка драга), Вруље код Шибеника (данас територија Билица), Шибеник, Скрадинско Поље код Скрадина (заселак Павасовића) и Сонковић. Катастром из 1709. и 1735. године у…

› више информација

Беле воде (Жарково, Београд)

Аутор: Слободан Зрнић (неке податке су сазнали и доставили ученици ОШ “Мирослав Антић”) Територија Белих вода и Рупчина у прошлости је припадала селу Жаркову, мада је први пут Жарково као насеље евидентирано на турским дефтерима (порезним пописима) у 16. веку под називом Бело Врело, што упућује на извор Беле воде…

› више информација