Порекло презимена Шеат (Шејат, Шеатовић, Шејатовић)
Презиме Шеат среће се у месту Врбник код Книна. Преносимо шта овом презимену стоји у књизи Александра Бачка “Породице далматинских Срба”: ШЕАТ, Врбник, св. Никола 72 (16) Поред Врбника и Книна, породица Шеат је средином 20. века живела у Сплиту (2 у 1 кући) и у Биограду на мору (5…
› више информацијаПорекло презимена, село Церова (Крупањ)
Порекло становништва села Церова, општина Крупањ. Према студији Боривоја Милојевића “Рађевина и Јадар”, из 1913. године, објављеној у Едицији Корени, Књига 16., у издању Службеног гласника и САНУ. Положај. Алуга је на присојној, а Мишковићи су на осојној страни долине Пољевца. Ковачевићи су на присојној, а Вујковићи и Ђурићи…
› више информацијаПорекло презимена, село Костајник (Крупањ)
Порекло становништва села Костајник, општина Крупањ. Према студији Боривоја Милојевића “Рађевина и Јадар” из 1913. године. Положај. Горња Мала је на обема странама Горњанске Реке, само су куће Вићентића на плавини Орлујског Потока. Херцеговци и Бирчани су на страни Костајничке Реке, окренути југозападу; у Херцеговцима, кућа Деспотовића је на…
› више информацијаПорекло презимена, село Клупци (Лозница)
Порекло становништва села Клупци, општина Лозница. Према студији Боривоја Милојевића “Рађевина и Јадар” из 1913. године. Објављено у едицији Корени, Службени гласник, књига “Средње Подриње, Рађевина и Јадар”, 2011. Положај. Трешањ и Медњак су на косама, којима се пиносавска површ спушта на београдску. Куће Глишића и Милићевића су на…
› више информацијаПорекло презимена, село Тршић (Лозница)
Порекло становништва села Тршић, општина Лозница. Према студији Боривоја Милојевића “Рађевина и Јадар” из 1913. године. Положај. Гоња Мала је на странама долина Ћајновца и Вукановца (према југу) и на рипањској површи с десне стране Жеравије; Речани су на присојној страни Жеравије; Доња Мала је такође на присојној страни…
› више информацијаДигитализована књига: Нова Србија и Славеносрбија – исељавање Срба у Русију у 18. веку
Портал Порекло објављује допуњено издање студије Мите Костића “Нова Србија и Славеносрбија” из 1923, која обрађује велику сеобу Срба у Руско царство после 1751. године, која је, у већим или мањим групама, трајала до краја шездесетих година истог века. Преовлађујући део исељеничке масе чинили су Срби из Потиске крајине (Мартоноша,…
› више информацијаСрпска народна јела и пића, студија из 1908. године
Портал Порекло објављује студију “Српска народна јела и пића” из 1908. године, објављену у Српском етнографском зборнику у издању Српске краљевске академије. Студију је уредио чувени српски етнолог Јован Ердељановић, који је користио научно дело Станоја М. Мијатовића “Српска народна јела (с прилогом о пићима” у Левчу и у Темнићу”…
› више информацијаПорекло презимена Ћатовић
ЋАТОВИЋИ (у Рисну) Преци ове породице су у Рисан дошли „од крви”, из Требиња, 1640. године. Дакле, припадају најстаријим рисанским породицама. Међу Ћатовићима је било доста познатих личности – трговаца, начелника – предсједника општине, поморских капетана, љекара, професора, старих шофера, политичара и др. Од 1800. године једна њихова грана живи…
› више информацијаПорекло становништва село Буковац (Деспотовац)
Порекло становништва село, Буковац, општина Деспотовац. Према књизи Станоја М. Мијатовића, издање из 1930 године. Приредио сарадник портала Порекло Шарко. Положај села. Село је у клисури, с обе стране Ресаве. Више кућа има на левој но на десној страни реке. У селу се служе водом са Ресаве и са…
› више информацијаПорекло становништва, село Сладаја (Деспотовац)
Порекло становништва, село Сладаја, општина Деспотовац. Према књизи Станоја М. Мијатовића, издање из 1930. године. Приредио сарадник портала Порекло Шарко. Положај села. Село је у клисури између стрмих коса које се пружају од Бељанице. Кроз село протиче поток Ошој, који се као Горунска Река стиче у Ресаву. Извори. Извори…
› више информација


