Порекло презимена, село Клупци (Лозница)

2. јун 2013.

коментара: 1

Порекло становништва села Клупци, општина Лозница. Према студији Боривоја Милојевића “Рађевина и Јадар” из 1913. године. Објављено у едицији Корени, Службени гласник, књига “Средње Подриње, Рађевина и Јадар”, 2011.

 

Положај.

Трешањ и Медњак су на косама, којима се пиносавска површ спушта на београдску.  Куће Глишића и Милићевића су на присојној страни долине Ивашевца, а куће Милутиновића су у пољу покрај пута.

Тип.

Засеоци су:

Трешањ: Грујичићи 4 к, Новаковићи 4 к, Крстићи 2 к, Милутиновићи 3 к;

Медњак: Лекићи 5 к, Јеринићи 6 к, Стојнићи 3 к, Панићи 3 к, Станојевићи 1 к, Глигорић 1 к, Зебићи 2 к, Церовац 1 к и Полић 1 к.

Изван ових заселака у једној су групи Глишићи 3 к и Милићевићи 6 к, у другој Ранковић 1 к, Тејић 1 к, Церовац 1 к и Пецић 1 к и у трећој су Милутиновићи 2 к.

У Медњаку, Лекићи и Јеринићи су растављени њивама, а куће Јеринића су у шљивацима.

Преци Јеринића крчили су шуму у Медњаку, кад су се доселили.

Привреда.

До шест сељака знају зидарски занат, који су изучили радећи као момци с Осаћанима. Сеоска испаша, која је раније била под шумом, је у Лугу; селе је купило Луг од бега. Неколико сељака обрађују земљу на пола у Клубачком Пољу, а неколико њих имају своје њиве. Лети, за време пољских радова, долазе у село на преноћиште.

 

Порекло становништва.

Богићевића, од којих је био Анта Богићевић војвода лознички, нема више у овом селу; они су били досељени из Дробњака.

Староседеоци су:

Милићевићи и Пецић (ст. презиме Ковачевић), Св. Алимпије; и Тејић (старо презиме Јелић), Св. Ђорђе.

Досељени су:

У првој половини 18. века:

Јеринићи (старо презиме Кујунџићи) из Пиве, Св. Никола;

У другој половини 18. века:

Милутиновићи и Лекићи са Косова, Св. Ђорђе. Од њих има одсељених у Слепчевићу;

Зебићи из Зебина Села у Херцеговини, Св. Јован;

Панићи из Босне, Ђурђиц.

У првој половини 19. века:

Глишићи из Руњана, од Томића, Мратин-дан;

Ранковићи из Врањске, Св. Никола;

Грујичићи и Новаковићи из Пјешиваца. Њихови очеви су се доселили због народности, славе Зачеће Св. Јована;

У другој половини 19. века:

Крстићи из Црне Горе, Св. Илија;

Церовићи из Церове, Св. Ђорђе;

Глигорић из Царине. Он је купио земљу, Св. Јован.

Почетком 20. века:

Станојевић из Грнчаре. Он је купио земљу.

Полић из Шљивове. Он је купио земљу.

Стојнићи из Белотића рађ. Они су се настанили на својој колиби, Св. Ђорђе.

 

ИЗВОР: Боривоје Милојевић, “Рађевина и Јадар” (стр. 755-756):

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Marko

    Где се налази Зебина Села?