Порекло презимена, село Костајник (Крупањ) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Костајник, општина Крупањ. Према студији Боривоја Милојевића "Рађевина и Јадар" из 1913. године.    Положај. Горња Мала је на обе Порекло становништва села Костајник, општина Крупањ. Према студији Боривоја Милојевића "Рађевина и Јадар" из 1913. године.    Положај. Горња Мала је на обе Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Костајник (Крупањ)

Порекло презимена, село Костајник (Крупањ)

Порекло становништва села Костајник, општина Крупањ. Према студији Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“ из 1913. године. 

 

Положај.

Горња Мала је на обема странама Горњанске Реке, само су куће Вићентића на плавини Орлујског Потока. Херцеговци и Бирчани су на страни Костајничке Реке, окренути југозападу; у Херцеговцима, кућа Деспотовића је на тераси, а у Бирчанима, две куће Стевановића су на двама парчадама једне ниже терасе. У Доњој Мали, Нешковићи су на присојној страни Костајничке Реке; Петрићи су на страни долинској више изворишта једног потока; Башчовани и Ђурићи су такође на страни долинској, у изворишту потока Беле Пећине; Савићи су на ртовима једне површи; Пајићи су на обема странама долине Јановца; и Радичевићи су на осојној страни Дубоког Потока.

У селу се пије вода са извора (точкова).

Тип. Мале су у селу:

Горња Мала:

Живковић 1 к, Обрадовићи 5 к, Бранковићи 3 к, Мићић 1 к, Вићентићи 3 к, Тадићи 2 к, Томићи 3 к, Ђукановићи 2 к, Матићи 4 к, Пурковић 1 к, Васиљевић 1 к, Аксићи 2 к, Максимовић 1 к, Савић 1 к, Ћирковићи 2 к, Марковићи 3 к, Пурићи 4 к, Стевановићи 2 к, Марјановић 1 к, Недељковић 1 к, Ђурић 1 к, Ћирић 1 к и Страиловић 1 к;

Херцеговци: Вучетићи 8 к, Деспотовић 1 к, Милосављевићи 3 к, Ђорђић 1 к, Ђуричићи 2 к, Мијајловићи 3 к и Лукићи 3 к;

Бирчани: Јеремићи 2 к и Стевановићи 2 к;

Доња Мала коју чине:

Нешковићи: Нешковићи 4 к, Павловић 1 к, Благојевићи 2 к и Стевановићи 2 к;

Петрићи: Марковић 1 к, Лазић 1 к, Лазићи 2 к, Тешић 1 к, Јанковићи 2 к, Живановић 1 к и Ивановићи 2 к;

Башчовани: Станковић 1 к, Глигорићи 2 к и Васиљевићи 2 к;

Ђурићи: Ђурићи 2 к;

Савићи: Мићановићи 4 к, Несторовићи 3 к, Јевић 1 к, Грујичић 1 к, Лукић 1 к, Перић 1 к и Јовановићи 2 к;

Пајићи: Цвијић 1 к, Јовић 3 к, Тејић 1 к и Митровић 1 к;

Радичевићи: Радичевићи 3 к, Васиљевићи 2 к, Перић 1 к и Јовановић 1 к.

Горња и Доња Мала су растављене шумовитим висом Костајником. У Доњој Мали, Савићи и Пајићи су растављени брдом Липњем. У Бирчанима, Јеремићи и Стевановићи су растављени једним забраном; а у Савићима, Мићановићи и Јевићи су растављени дубоким Савића Потоком.

Привреда.

Око петнаест сељака раде у топионици, а четрдесет до педесет у рудницима у Церови, у Липеновићу и у Зајачи; сви иду на рад обданицом. У државној шуми, више Костајника, сељаци од Пирота и од Ниша прже ћумур за топионицу. – Сеоска шума је у Орлујаку, Сувој Јами, Грабовом Остењку итд., а општинска у Борањи. – До четрдесет сељака обрађују земљу на пола у Лозничком Пољу, а преко двадесет њих су у томе пољу и њиве купили. Сељаци из Дубља, Салаша, Црне Баре итд. догоне свиње у сеоску шуму, кад роди жир, и баве се преко зиме. Колибе за преноћиште направе од букових „платина“.

 

Порекло становништва.

Староседеоци су:

Нешковићи, Павловићи, Благојевићи и Стевановићи; Марковић, Лазићи, Тешић, Јанковићи, Живановић и Ивановићи; Мићановићи и Несторовићи; и Грујићи (Св. Ђорђе).

Досељени су:

Живковић и Обрадовићи; Бранковићи; Тадићи и Пурићи; Томићи и Ђукановићи; Матићи, Пурковић и Васиљевић; Ћирковићи и Марковићи; Стевановићи; и Недељковић, Ђурић и Ћирић из Пиве у почетку 18. века. (Арх. Михаило). Од Стевановића има одсељених у Трстеници, у окр. ваљевском;

Вучетићи, Деспотовић, Милосављевић, Ђорђић, Ђуричићи, Мијајловићи и Лукићи из Херцеговине у почетку 18. века. Њихови преци су побегли испред турских насиља (Св. Јован);

Аксић, Максимовић, Савић, Марјановић, Јеремићи и Стевановићи из Бирча у првој половини 18. века. (Срђев-дан);

Мићић, Радичевићи, Васиљевић, Перић и Јовановић из Метлића у другој половини 18. века (Св. Димитрије);

Станковићи, Глигорићи, Јевић, Јовановићи, Цвијић, Јовић и Тејић (ст. през. Малешевић) из Радаља у другој половини 18. века (Михољ-дан);

Ђурићи и Перић из Радаља у другој половини 18. века. (Св. Никола);

Вићентићи из Церове у другој половини 18. века. (Св. Ђорђе);

Страиловић из Вољеваца у почетку 19. века. Његов дед је усињен. (Св. Ђорђе); и

Митровић из Корените у другој половини 19. века. Он је доведен уз мајку. (Св. Димитрије).

 

ИЗВОР: Боривоје Милојевић, „Рађевина и Јадар“ (стр. 697-699). Едиција Корени, „Сл. Гласник“, Књига 16.

Корени


Коментари (3)

  • Милош Недељковић

    Како могу ступити у контакт са Недељковићима из овога села ?

    Поздрав.

    Одговори
    • Nestor

      Poštovani, obaveštavam vas da u selu Kostajniku više ne postoji niko od porodice Nedeljkovič. Ja imam 64 godine i nesećam se da su postojali Nedeljkovići. Prema studiji Borivoja Ž. Milojevića iz 1913. godine tada je bila jedna kuća Nedeljkovića. pozdrav.

      Одговори
  • zoran šabanović,herceg novi

    Birač je selo na Banjanima,stvoren kada su Nenadovići poslije pada Bosne 1463.godine napustili Birač u Bosni i novu naseobinu su nazvali po njemu.Tu su boravili oko 2oo godina,da bi nakon Morejskog rata napustili banjanski Birač i doatle preko Grahova došli u novi kraj u zapadnu Srbiju.To su Valjevo,Krupanj i Banjane,novo naselje koje su nazvali kao kraj odakle su došli.Oni Nenadovići koji su se prezvali Birčanin,su to učinili zbog sjećanja na Birač na Banjanima,danas Nikšićka opština, odakle su došli.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top