Порекло презимена, село Костајник (Крупањ)

Порекло становништва села Костајник, општина Крупањ. Према студији Боривоја Милојевића “Рађевина и Јадар” из 1913. године. 

 

Положај.

Горња Мала је на обема странама Горњанске Реке, само су куће Вићентића на плавини Орлујског Потока. Херцеговци и Бирчани су на страни Костајничке Реке, окренути југозападу; у Херцеговцима, кућа Деспотовића је на тераси, а у Бирчанима, две куће Стевановића су на двама парчадама једне ниже терасе. У Доњој Мали, Нешковићи су на присојној страни Костајничке Реке; Петрићи су на страни долинској више изворишта једног потока; Башчовани и Ђурићи су такође на страни долинској, у изворишту потока Беле Пећине; Савићи су на ртовима једне површи; Пајићи су на обема странама долине Јановца; и Радичевићи су на осојној страни Дубоког Потока.

У селу се пије вода са извора (точкова).

Тип. Мале су у селу:

Горња Мала:

Живковић 1 к, Обрадовићи 5 к, Бранковићи 3 к, Мићић 1 к, Вићентићи 3 к, Тадићи 2 к, Томићи 3 к, Ђукановићи 2 к, Матићи 4 к, Пурковић 1 к, Васиљевић 1 к, Аксићи 2 к, Максимовић 1 к, Савић 1 к, Ћирковићи 2 к, Марковићи 3 к, Пурићи 4 к, Стевановићи 2 к, Марјановић 1 к, Недељковић 1 к, Ђурић 1 к, Ћирић 1 к и Страиловић 1 к;

Херцеговци: Вучетићи 8 к, Деспотовић 1 к, Милосављевићи 3 к, Ђорђић 1 к, Ђуричићи 2 к, Мијајловићи 3 к и Лукићи 3 к;

Бирчани: Јеремићи 2 к и Стевановићи 2 к;

Доња Мала коју чине:

Нешковићи: Нешковићи 4 к, Павловић 1 к, Благојевићи 2 к и Стевановићи 2 к;

Петрићи: Марковић 1 к, Лазић 1 к, Лазићи 2 к, Тешић 1 к, Јанковићи 2 к, Живановић 1 к и Ивановићи 2 к;

Башчовани: Станковић 1 к, Глигорићи 2 к и Васиљевићи 2 к;

Ђурићи: Ђурићи 2 к;

Савићи: Мићановићи 4 к, Несторовићи 3 к, Јевић 1 к, Грујичић 1 к, Лукић 1 к, Перић 1 к и Јовановићи 2 к;

Пајићи: Цвијић 1 к, Јовић 3 к, Тејић 1 к и Митровић 1 к;

Радичевићи: Радичевићи 3 к, Васиљевићи 2 к, Перић 1 к и Јовановић 1 к.

Горња и Доња Мала су растављене шумовитим висом Костајником. У Доњој Мали, Савићи и Пајићи су растављени брдом Липњем. У Бирчанима, Јеремићи и Стевановићи су растављени једним забраном; а у Савићима, Мићановићи и Јевићи су растављени дубоким Савића Потоком.

Привреда.

Око петнаест сељака раде у топионици, а четрдесет до педесет у рудницима у Церови, у Липеновићу и у Зајачи; сви иду на рад обданицом. У државној шуми, више Костајника, сељаци од Пирота и од Ниша прже ћумур за топионицу. – Сеоска шума је у Орлујаку, Сувој Јами, Грабовом Остењку итд., а општинска у Борањи. – До четрдесет сељака обрађују земљу на пола у Лозничком Пољу, а преко двадесет њих су у томе пољу и њиве купили. Сељаци из Дубља, Салаша, Црне Баре итд. догоне свиње у сеоску шуму, кад роди жир, и баве се преко зиме. Колибе за преноћиште направе од букових “платина”.

 

Порекло становништва.

Староседеоци су:

Нешковићи, Павловићи, Благојевићи и Стевановићи; Марковић, Лазићи, Тешић, Јанковићи, Живановић и Ивановићи; Мићановићи и Несторовићи; и Грујићи (Св. Ђорђе).

Досељени су:

Живковић и Обрадовићи; Бранковићи; Тадићи и Пурићи; Томићи и Ђукановићи; Матићи, Пурковић и Васиљевић; Ћирковићи и Марковићи; Стевановићи; и Недељковић, Ђурић и Ћирић из Пиве у почетку 18. века. (Арх. Михаило). Од Стевановића има одсељених у Трстеници, у окр. ваљевском;

Вучетићи, Деспотовић, Милосављевић, Ђорђић, Ђуричићи, Мијајловићи и Лукићи из Херцеговине у почетку 18. века. Њихови преци су побегли испред турских насиља (Св. Јован);

Аксић, Максимовић, Савић, Марјановић, Јеремићи и Стевановићи из Бирча у првој половини 18. века. (Срђев-дан);

Мићић, Радичевићи, Васиљевић, Перић и Јовановић из Метлића у другој половини 18. века (Св. Димитрије);

Станковићи, Глигорићи, Јевић, Јовановићи, Цвијић, Јовић и Тејић (ст. през. Малешевић) из Радаља у другој половини 18. века (Михољ-дан);

Ђурићи и Перић из Радаља у другој половини 18. века. (Св. Никола);

Вићентићи из Церове у другој половини 18. века. (Св. Ђорђе);

Страиловић из Вољеваца у почетку 19. века. Његов дед је усињен. (Св. Ђорђе); и

Митровић из Корените у другој половини 19. века. Он је доведен уз мајку. (Св. Димитрије).

 

ИЗВОР: Боривоје Милојевић, “Рађевина и Јадар” (стр. 697-699). Едиција Корени, “Сл. Гласник”, Књига 16.