Жарко Миловановић

Допуњено и измењено: 18.04.2026. ТЕСТИРАНИ: Ђокић (Витоше/Брус, Св. Мина), Максимовић (Трбуње/Блаце, Св. Мина), Смилић и необјављени резултат (Штава/Куршумлија, Св. Мина), Степић (Претрешња/Блаце, Св. Мина) и необјављени резултат (Јариње/Лепосавић, Аранђеловдан).    Овај генетички род припада групи родова такозваних „Кулиза“ [1]. Генетички резултати Y-хромозома (по правој мушкој линији) су показали да су…

Дурлић је влашко презиме фамилија у Рудној Глави, Дебелом Лугу, Лескову и Јасикову (на влашком Durļa, у множини Durluoń). Најстарији познати Дурлић је дошао из Решице (вл. Raśița), данас у румунском делу Баната (жупанија Караш-Северин)[1]. Из Баната, Дурлић је дошао у Србију, населио се у Бучје под Столом. Из Бучја,…

Презиме Јордачевић присутно је у источној Србији у Борском, Зајечарском и Нишавском управном округу.[1]   Један од родова који су основали насеље Текија у Ђердапу (досељени из ранијег насеља у Ковиловом Пољу) су Војимировићи (Јордачевићи). Дана 15/27. IX 1862. године, Ђорђе Јордачевић и Тома Нинић из Текије обраћају се Министарству…

Име Урзика (на влашком – коприва) давало се као надимак болешљивој деци, да се болест не хвата за њих као што се не хвата за коприву. Према особи са надимком Урзика, потомци су добијали презиме Урзикић. Преци Урзикића (на влашком Урзикоњи) из Јасикова дошли су из села Градсково поред Зајечара. …

Презиме Бучановић присутно је [1] са значајнијом учесталошћу у Србији (Борски управни округ), као и у Хрватској (Осјечко-барањска жупанија)   Бучани је надимак фамилија у нашим селима (прим. прир. у Поречу), које су досељене из села Бучје; у књиге су уписани са презименом Бучановић. (Бучанин је назив за становника села…

Презиме присутно у селу Вратна у околини Неготина у источној Србији. У другој и трећој деценији 20. века забележени су родови: Дејкан, једна кућа, славе Петковицу и Бербек, такође једна кућа, са истом славом, за које се наводи да су један род, и да су досељени у 19. веку из…

Кратка историја и миграције   Власи североисточне Србије су досељени са леве обале Дунава у опустеле српске крајеве у XVIII и XIX веку. Под североисточном Србијом подразумевамо простор између Велике Мораве на западу, Дунава на северу, Тимока на истоку и планине Ртањ на југу. Још су аутори у XIX веку…

Порекло становништва села Брњица, општина Голубац. Према студији Душана Дрљаче, Брњица, објављеној у Зборнику радова Етнографског института 1976. Приредио сарадник портала Порекло Жарко Миловановић.   Село Брњица се налази на 12 километара низводно од Голупца, на ушћу реке Брњице у Дунав. Сеоске куће распоређене су углавном с десне стране речног…

Порекло становништва села Мраморак, општина Ковин. Према студији Јована Ердељановића, „Срби у Банату – насеља и становништво“ и према књизи Радета Бракочевића „Хроника, 120 година постојања Добровољачког ватрогасног друштва Мраморак“, приредио сарадник портала Порекло Жарко Миловановић. Према студији „Срби у Банату – насеља и становништво“: Предања о насељу. По казивању…

Презиме Тодорановић забележено је: код неколико територијално удаљених родова у Србији; у Републици Српској, у Босанској Посавини, у селима парохије Машићи и Романовци, где славе Ђурђевдан [1]; у околини Ријеке у Хрватској код само неколико становника [2]. *** У Србији је 1833. у Ћићевцу у тадашњем алексиначко-ражањском срезу, забележен Митар…