Презиме Јордачевић присутно је у источној Србији у Борском, Зајечарском и Нишавском управном округу.[1]
Један од родова који су основали насеље Текија у Ђердапу (досељени из ранијег насеља у Ковиловом Пољу) су Војимировићи (Јордачевићи). Дана 15/27. IX 1862. године, Ђорђе Јордачевић и Тома Нинић из Текије обраћају се Министарству финансија с молбом „да се приме за корманоше пароброда српског, јер су тој струци вешти”. Почетком треће деценије XX века, овај род је имао 18 кућа. Славе Митровдан.[2]
У селу Душановац код Неготина, Јордачевићи, славе Никољдан. Почетком прве или друге деценије XX века овај род је имао 5 кућа у селу. Чукундед или прадед се доселио „од Дрине“. Забележени су као порумуњени српски род.[3]
У селу Табановац код Зајечара, забележени су Јордачевићи, Св.Петка, досељени из Мале Јасикове а пореклом су из „Влашке“. Почетком друге деценије XX века било је 2 куће у селу. [4]
У селу Глоговица код Зајечара, једна од четири махале зове се Јордачевићи, али почетком XX века није забележено ово презиме у селу.[5]
У Брзој Паланци је 1901. забележен обућар Никола Јордачевић. [6]
ИЗВОРИ:
[1] https://forebears.io/surnames/jordačević, приступљено 24.2.2025; Коста Јовановић, Неготинска крајина и Кључ, Београд, 1940, стр. 154
[2] Јовановић, 307; Група аутора, Годишњак Музеја града Београда 09-10 (1962-1963), Музеј града Београда, Београд, 2963, стр. 322
[3] Јовановић, 111 и 236
[4] исто, 154. У књизи је назив села Табаковац“
[5] исто, 182
[6] Св. Р. Христић, Трговинско-занатлијски шематизам Краљевине Србије, Биро централни за извештаје из иностранства и Србије, Београд, 1901, стр. 91
-270x270.jpg)
Коментари (0)