Poreklo prezimena, selo Kljenci (Bileća)

Poreklo stanovništva sela Kljenci, opština Bileća. Prema istraživanju “Dabarsko Polje u Hercegovini” Petra Šobajića. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić.

Do Milavića ispod brda Repašnice pri strani 25 kuća. Iz sela su iščezli: Ljubovići, muslimani, koji su bili od Kašikovića. O njima pričaju: u davno vreme jedan deo nevesinjskih Ljubovića živeo u Žukovniku kod Hatelja. Neko od tih Ljubovića otseče ruku nekom Matu Latininu. Zbog toga Dubrovčani tuže u Carigradu i car naredi veziru da kazni Ljuboviće. Ali oni navale na pašalije, koji su došli da kaznu izvrše, rasteraju ih i neke pobiju. Kad car sazna za to, naredi da se svi Ljubovići pobiju, što se i izvrši, a ostane samo jedno njihovo dete, koje spase Radojica Vrlješ kod Odžaka u Nevesinju. Posle nekoliko godina car pomiluje ovu porodicu. Tada jedan poturčeni Kašiković, koji je služio kod Ljubovića, ode u Carigrad i poturi se tamo da je on Ljubović, te dobije berate na sva imanja koja su Ljubovići držali. Kad se to sazna, Ljubovići se s njim nagode da mu ustupe svoja dobra u Dabru, a on se oženi odivom Ljubovića. To se dogodilo negde početkom XVII veka. Od tog poturčenog Kašikovića, koji se prozvao Ljubovićem, bili su „dabarski Ljubovići“, nekad znatan muslimanski rod u Dabru. Kule su im bile na Odžacima u Kljencima. Doskora je ovde živeo Ajdar-beg Ljubović i pošao u Tursku oko 1910. g.

Piljevići su digli oko 1865. g. u Drežanj nevesinjski, tamo je otišao Pavao, a sin mu Ilija pod Kom. Slavili su Lučindan.

Voloderi, muslimani, istrdžili se oko 1860, potonji bio Omer.

Nazivi mesta u selu: Odžaci, Rivine, Potrunjuša (jama), Ušljiva Gomila, Ljubičina Gomila.

U selu žive Grci koji vele da su od Grka: živeli su davno u bilećkom srezu, u Pađenima, i kad su se Grci otselili, prešli u planinu Kukun, u Rudinama. Drugi kazuju da su nekad živeli kod Dubrovnika i da su otuda došli u Kukun. Odatle su prešli pred kugu na Ljut kod Divina, pa u Hatelje, a oko 1885. Lako sa sinovima Petrom, Ćetkom i Savom u Kljenke. Ima ih 3 k., slave Mitrovdan. U Bjelopolju ispod sela Kubatovine u Dabru mesto se zove Krč, i tu živi 1 kuća Grka. Tu ima mnogo omeđina i vele da su nekad u tim kućama živeli Grci i, kad su se otselili, jedan hrom ostao i prokleli ga zato, te se ova kuća Grka nije mogla umnožiti.

Duke 4 k. su iz Vranjske prešli u Oraovicu u Fatnici, tu dugo živeli i imali svoju zemlju, koju im je oduzeo Behmen za tovar veresije. Tada Spasoje Milošev pređe u Dabar u Dolove, pa pred kugu u Kljenke. Spasoje je imao Mihaila, Iliju, Andriju i Tripa. Ranije su se prezivali Subotići, a kako su dobili ime Duke, ne znaju. Slava Arlijevdan.

       Ivkovići su iz Drežnja. Jova Lukina od 7 godina dovela sestra kod Laka Grka u Kljenke oko 1793. g. On je imao Sima, a Simo Rista i Todora. Sad ih je 2 k., slave Nikoljdan. Dalja im je, starina iz Bijele Rudine.

       Čustovići, muslimani, 3 k. su iz Gacka, došli u Dabar u Vrijeku oko 1816, a oko 1879. prešli u Kljenke.

       Pandžići su iz Kačnja u Rudinama, došli Ilija i Aćim, sinovi Ilijini, oko 1815. g. kao siročad kod Ljubovića u Kljenke. Ima ih 1 k., slave Đurđevdan. Rod su im Čorlije u Mekoj Grudi i u Nevesinju.

       Dedijeri su iz Čepelice, dodigao je Trivko oko 1816. i imao Luku i Vukana. Vukan ode u Konjic i tamo ih ima u Borčama. Od Luke u Kljencima 1 k., slave Ignjatijevdan.

       Novakovići, muslimani,, stajali su u Zanuglinama kod Predolja i prezivali se Bugurovići. Kad Bajo Pivljanin razori Predolje, jedna njihova nevesta trudna uteče u Todoriće u Vranjska i imadne muško dete, od koga su oni. Docnije pređu u Kljenke.Ima ih 2 k., 2 su se preselile pre 4 godine u Čapljinu.

Biberdžići su od Đura, koji je došao iz Vranjske sa sinovima Đurom, Boškom i Šćepanom nekolike godine iza kuge na tursku zemlju zbog siromaštine. Ima ih 4 k., slave Đurđevdan. U Vranjska su došli davno iz Gacka i prezivali se Radojevići. Ima ih u Vranjskoj, Stocu, Ljubinju.

        Jakupovići 2 k., muslimani su iz Knež Dola u Op. Rudinama, došao Salko i imao Hamida.

IZVOR: PETAR ŠOBAJIĆ: DABARSKO POLJE U HERCEGOVINI – antropogeografska istraživanja – SANU, naselja i poreklo stanovništva, knj. 34, Beograd, 1954. Odabrao i priredio: saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić