Познати књижевник, комедиограф, новинар и дипломата се родио у четвртак, 8. октобра 1864. године у близини Саборне Цркве, од оца Георгија трговца и мајке Љубице.
Кума му је била Јекатерина Фичо, супруга Д. трговца.
Кућа његових родитеља је била, по његовом сопственом опису, на месту новоизграђене зграде Народне банке (подигнута 1890 године).
Родитељи будућег славног комедиографа су се венчали у Саборној цркви октобра 1855. године, а кум им је био Димитриј Фичо.
За Георгија Нушу се само помиње да је становник Београда, док се код мајке Љубице наводи да је ћерка почившег Панте Каснара.
Сва деца Георгија и Љубице уписана у Саборној цркви су:
јула 1856. Александер
новембра 1857. Константин
септембра 1859. Леонидас
октобра 1864. Алкибиадес
маја 1868. Периклес
Сви имају исту куму, Јекатерину Фичо, са изузетком што је код Константина уписана као Јекатерина Лазаревић, својим рођеним презименом.
У другим изводина се помиње и Анка, рођена вероватно између Леонидаса и Алкибиадеса.
Познато је да породица није сво време боравила у Београду.
Алкибиадес Нуша је за време студија на Великој школи у Београду променио име на Бранислав Нушић.
Бранислав Нушић је учествовао у кратком рату Србије са Бугарском 1885. године, а записе из тог периода је објавио следеће године као књигу Приповетке једног каплара.
1887. године, под утиском државног става о две сахране (мајке пуковника Драгутина Франасовића и неколико дана касније јунака рата са Бугарском, мајора Михаила Катанића) пише песму Два раба. Та песма бива основ за суђење и пресуду две године затвора, која је на молбу Нушићевог оца смањена на једну годину.
Одмах по одслужењу затворске казне је послат у дипломатију.
Оженио се за време своје дипломатске службе, са Даринком, ћерком трговца Божидара Ђорђевића. Током службе добија ћерку Маргиту и сина Страхињу-Бана.
У цркви Светог Марка је запис о рођењу Оливере октобра 1896., којој је кумовала Катарина Панђело, супруга Косте трговца.
Нажалост, Оливера је умрла још као дете.
Маргита се октобра 1915. у Скопљу удала за Миливоја ‘Миму’ Предића драмског писца и драматурга.
Син Страхиња Бан је погинуо у Првом светском рату као борац ђачке чете, код Пожаревца 1915. године.
По повратку из дипломатске службе, 1900. године, био је управник Народног позоришта у Београду, потом кратко Српског народног позоришта у Новом Саду а пред Први светски рат и управник позоришта у Скопљу. После рата је управљао и позориштем у Сарајеву.
Нушићева прва комедија, Сумњиво лице, је одштампана тек 1923. године и први пут изведена 29. маја исте године, иако је написана још 1887/1888. године.
За члана Српске краљевске академије Нушић је изабран 1933. године.
Када је Бранислав Нушић преминуо јануара 1938. године, а зграда Народног позоришта је била обавијена црним платном.
У цркви Светог Марка се бележи венчање Петра (Периклеса) Нушића (млађи брат, рођен 1868.) часовничара са Љубицом Петровић, ћерком Стевана.
Њима је на венчању кумовао Сима Гинић, син Косте трговца.
Најпознатија дела Бранислава Нушића су: Госпођа министарка, Народни посланик, Сумњиво лице, Ожалошћена породица, Др.
Сви датуми пре краја Првог светског рата су наведени по старом календару.
Коментари (0)