Узун Мирко Апостоловић и потомци

Узун Мирко Апостоловић и потомци

Узун Мирко Апостоловић родио се 1782. године у Брајковцу (некада зван Смрдљиковац) код Лазаревца, од оца Петра.
Без деде Апостола и оца Петра је остао 1791. године. Они су се борили на аустријској страни, као фрајкори.
Узун Мирко по подизању устанка напушта терзијски занат и прикључује се устаницима.
Он се посебно истакао у ослобођењу Београда 1806., током Првог српског устанка, тако што је успео да неопажено уђе и отвори Сава капију. Био је рањен у борби са турском стражом на капији.
Учествовао је у многим биткама и био рањаван више пута у борбама током Првог српског устанка, а борио се и у Другом устанку.

Оженио се Смиљаном.
У Саборној цркви су забележена његова деца:
априла 1821. Јелена
априла 1832. Љубомир

Јелени је кумовао Никола Николајевић а Љубомиру Алекса Николајевић.
Такође, код Јелене је забележено да су родитељи и кум сви из Београда, док код Љубомира стоји да је отац из Палежа (касније Обреновац) а кум из Остружнице.

Више година је радио у служби кнеза Милоша и потом био цариник у Вишњици. После 1842. године је затражио пензију.
Поводом 50. годишњице Другог устанка, 1865. године, добио је значајна одликовања – кнез Михаило му је доделио новоуведени орден Таковског крста, а од кнеза Николе је добио златну медаљу Обилића.
Узун Мирко Апостоловић је преминуо 20. новембра 1868. године. На умрлици се може видети да је удовац и пензионер, а уписана старост од округло сто година – што не може бити тачно.
Ако се узме година рођења која се наводи, 1782. (крштеница у то време свакако није постојала), добија се старост од 86 година, што се може уклопити са временом добијања ћерке Јелене (са 39 година) и сина Љубомира (са 50).

Потомци

Љубомир (син Узун Мирка), штабски капетан, се 1860. у Саборној цркви оженио са Маријом Јовановић Окан, од оца Симеона. Кум је био Константин Николајевић из Београда.

У Београду и Ваљеву су забележена деца Љубомира и Марије:
новембар 1861. Јекатерина (Саборна) (до 1862.)
новембра 1863. Мирослав (Вазнесенска)
новембра 1865. Милан (Вазнесенска) (до 1877., ученик II разреда гимназије)
децембра 1867. Радивој (Вазнесенска) (до1869.)
новембра 1869. Јекатерина (Саборна) (до 1870.)
априла 1871. Милош (Саборна) (до 1871.)
август 1873. Љубица (Ваљево)
октобра 1875. Драгољуб (Саборна)
јануар 1880. Бранимир (Ваљево) (неожењен, до 1900., у Београду провео 15 година)
17.08.1892. Милица (Ниш, барем до 1929. неудата)

Код прве Јекатерине је отац Љубомир уписан као Апостоловић, док је у свим следећим случајевима презиме Узун-Мирковић. Кум је Николај К Николајевић ученик.
Мирославу (отац је ађутант) и Милану (отац је капетан јегерски) је кума Јелена Николајевић, ћерка покојног Алексе чиновника.
Радивоју (отац Љубомир је мајор) кумује Јелена Пљакић, неудата.
Код друге Јекатерине и Милоша је отац поново уписан као мајор. Њихов кум је Милосав Јоксић покловник.
Код Драгољуба је занимање оца полковник бригадир народне војске, а кум је Иван М Јоксић поднаредник стајаће војске (највероватније Милосавов син). Сви су из Београда.

Мирослав (рођен 1863., унук Узун Мирка) се 1888. у цркви Светог Марка жени са Евицом Мијатовић, ћерком Васе и Катарине. Мирослав је тада био писар управе вароши Београда, а покојни отац младе је подпоручик.
Кум на венчању је Миленко Павловић подпуковник у пензији, из Београда.
Њихова забележена деца у Београду су:
фебруара 1889. Љубомир (Св Марка) (до 1889.)
јануара 1890. Живка (Вазнесенска) (до 1890.)
октобра 1891. Милица (Вазнесенска) (до 1892.)
маја 1894. Живко (Вазнесенска) (до 1898.)
Мирославова супруга Евица умире маја 1898.

Други Мирославов брак (Светог Марка, 1901.) је са Драгом Станишић, од покојног Димитрија трговца и Смиљане.
Мирослав је уписан као адвокат, а кум им је Коста Томић адвокат из Београда.
Забележена деца су:
новембра 1901. Дивна (Вазнесенска)
јуна 1903. Марија (Везнесенска) (до 1904.)
априла 1912. Мирко (Св Марка)

Драгољуб (рођен 1875., унук Узун Мирка) се жени са Јелисаветом Жујавић, од Димитрија пензионера.
Забележена су њихова деца:
новембра 1910. Мирослав (Светог Марка, позакоњен 1927.)
септембра 1912. Надежда (Светог Александра Невског) (удата 1936. за Поповић Станислава адвокатског приправника, добијају 1937. сина Боривоја)
1914. Љубица рођена у Скопљу  24.12.1913./05.01.1914.

Драгољуб је преминуо 1941. године.

Сви датуми до краја Првог светског рата су дати по старом.

Кумовања

У парохији Саборне цркве је Узун Мирко наведен да је кумовао:
1824. Марији, ћерки Пеје ћурчије и Јованке
1836. Јелисавети, ћерки Пеје Дамњановића и Јованке
1839. Гаврилу, сину Пеје Дамјановића и Јованке
Родитељи су из Београда, док се кум 1824. наводи као из Београда а после да је из Палежа.
Може се претпоставити да се ради о истој породици, само се записи разликују.

Љубомир, син Узун Мирка, је кумовао, у Вазнесенској цркви:
1864. венчању Илије Цветковића подпоручика из Београда и Христине Ђурић, од оца Алексија чиновника, из Београда. Кум је наведен као капетан.
На крштењима:
1864. Драгутину, сину Илије Цветковића подпоручика и Христине
1866. Милеви, ћерки истих родитеља
1871. Милану, сину Илије Цветковића поручика и Христине
Кум је у првом случају крштења ађутант, после је капетен војени и најкасније мајор војени.

Мирослав, син Љубомира, је кумовао, у Вазнесенској цркви:
1871. Милутину, сину Љубомира Поповића трговца и Јелисавете
1876. Милутину, сину Цветковић Илије поручика пјехотног и Христине
1878. Милосаву, сину Цветкович Илије капетана војеног и Христине
Кум је у свим случајевима наведен као син Љубомира, у другом случају се наводи да је син полковника, а у трећем и да је ученик III разреда гимназије.

Драгољуб, син Љубомира, је кумовао на венчању у Вазнесенкој цркви:
Јеврема Дамњановића артиљеријског пуковника, од Јована и Драге, и Љубице Трифуновић, од Гаје трговца и Јелице, из Горњег Милановца.
Кум је наведен као пуковник, а венчање је обављено у Сремским Карловцима.