Порекло презимена, село Бугар (Бихаћ)

14. јул 2024.

коментара: 1

 

Порекло становништва села Бугар, општина Бихаћ. Према књизи „Поуње у Босанској крајини“ од Милана Карановића. Стање из 1925. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

На делу карсне заравни где је пробија уска клисураста долина Коране и постаје међа између Хрватске и Босне лежи скорашње насеље Бугар. Од Рујнице раставља село долина поточића Гатице.

Тип села.

Село је претежно разбијено у сродничке групе, растурене око вртача и долењака. Једва се примећује извесна тежња за збијени тип или бар да групе имају извесни ред као прелаз збијеном типу насеља. Ту тежњу пренели су насељеници из Кордуна, где и пластика сили на развијање тога типа, а и аустријска војничка управа иза Свиштовског Мира на то је знатно утицала, кад је парцелирала и насeљавала Кордун.

Насеље се дели на: Градина, Бугар Понор, Живуља и Шанац.

У Градини су:

Борићи 2 к., Штрбац 1 к., Грковић 1 к., Грба 1 K., Чавић 1. к., Зобенца 1 к., Кесић 1 к., Смиљанић 1 к., Иванчевић 4 к., Гргић 1 к., Вранић 1 к., Веселица 1 к., Девићи 2 к., Котури 2 к. и Дмитровићи 3 к.

У Бугару су:

Котури 4 к., Иванчевићи 2 к., Веселица 1 к., Зубовић 1 к., Гравора 1., Гргић 1 к. и Зобеница 2 к.

У Понору су:

Беук 2 к., Косановић 1 к., Зобенице 2 к., Иванчевић 2 к., Радаковићи 2 к., Марковић 1 к. и Радмановић 1 к.

На Шанцу су:

Познан 1 к., Лалић 2 к., Миљковић 1 к., Зобенице 2 к., Цвјетићанин 2 к., Грковићи 2 к., Студени 4 к., Кесић 1 к., Кукићи 4 к. и Пјевац З к.

У Живуљи су:

Вукелићи 5 к., Батинић 1 к., Пањак 1 к. и Малбаша 1 к.

Свега је у селу 35 породица са 79 кућа.

Привреда.

Кад су населили иза окупације и ускрчили шуме земље су биле „нове“ и „излежане“ па је рађало, особито просо. Тада су и „озгоднили“. После је земља изорана „истањила“ и село је почело да сиромаши док нису пошли по радовима у “Прајску” и Америку. Нешто су се повратили и живнули, али многи су се „забарабили“ на раду.

Имена.

Село је добило име од планине и градине Бугара, где је многи, веле, нападнут од хајдука „забугарио“.

Црњина Пећина по некакву Црњи, који је стојао у Рујници. Шанац по ископану шанцу из некакве борбе о којој незнају ништа дапричају.

Старине.

На Градини Бугару распознају се трагови грађевине. Нађене су и римске цигле. Изгледа да је уз римску грађевину подигнута и средњовековна утврда.

Постанак села и порекло становништва.

Простор села је био пре окупације „стена тимор планина“. Пред окупацију су населили најпре:

-Гатале 3 к. из Бјелајског Поља, где су се звали Матијевићи. Славе Ђурђевдан;

-Паравиња 2 к. (Јовањдан) из Черкезовца и:

-Борићи 2 к. (Јовањдан) из Буковице.

Са Кордуна су после окупације а из стариначких породица:

-Иванчевићи 9 к. (Михољдан) из Кршље (где их има око 20 к.);

-Беук 2 к. (Михољдан) из Машвине;

-Пјевци 3 к. (Ђурђевдан) из Лесковца;

-Вукелићи 5 к. (Ђурђевдан) из Јасенице;

-Грба 1 к. (Ђурђевдан) из Плашког и:

Грковићи 3 к. (Ђурђевдан) из Машвине.

-Дмитровићи 3 к. (Славе Никољдан) су из Кршље.

Са Југа су „потекли“ па „пали“ у Равне Котаре. Из њиховог је племена веле, легендарни јунак са Котара, Стојан Јанковић. Из Далмације населе под Гомилу, а одатле за Лауданова Рата пређу на Кордун.

C Југа су изгледа по првобитном пореклу, а прошли кроз Далмацију и Лику и преко Босанске Крајине за Лауданова Рата на Кордун, а одатле после Окупације:

-Студени 4 к. (Никољдан) из Жељаве;

-Пањак 1 к. (Никољдан) из Садиловца;

-Цвјетићанин 2 к. (Јовањдан) из Садиловца;

-Марковић 1 к. (Никољдан) „испод“ Машвине;

-Радаковићи 2 к. (Никољдан) из Машвине;

-Гравара 1 к. (Јовањдан) из Љесковца;

-Миљковић 1 к. (Арханђеловдан) из Машвине;

-Лалићи 2 к. (Арханђеловдан) испод Липоваче;

Познан 1 к. (Јовањдан) из Машвине;

-Зубовић 1 к. (Арханђеловдан) из Корјенице;

-Котури 4 к. (Никољдан) из Кршље;

-Веселица 2 к. (Арханђеловдан) из Садиловца, где су се звали Секулићи, и ради бабе „веселичасте“ прозвали их Турци Веселице;

– Гргићи 2 к. (Стефањдан) из Садиловца и:

-Кесићи 2 к. (Никољдан) из Садиловца.

Са Кордуна, али не знају даље порекло:

-Зобенице 5 к. (Св. Василија) из Садиловца;

-Батинић 1 к. (Јовањдан) из Грабовца;

-Радмановић 1 к. (Јовањдан) из Садиловца;

-Кукићи 4 к. (Никољдан) из Лесковца:

-Малбаша 1 к. (Арханђеловдан) из Плашког;

-Дедићи 2 к. (Јовањдан);

Вранић 1 к. (Никољдан) обамро;

Затезало 2 к.;

-Смиљанић 1 к. (Јовањдан) из Лесковца и:

-Чавић 1 к. (Јовањдан) из Грабовца.

Пре 15 г. је населио:

-Штрбац 1 к. (Ђурђевдан) из Суваје. Био код ујака Јове Јожића па купио посед у Бугару и населио.

ИЗВОР: Према књизи „Поуње у Босанској крајини“ од Милана Карановића. Приредио сарадник Порекла Милодан.

 

 

 

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Илија

    Засеоци Растовача, Брезик, Змијењак и Черкезовац који су припадали Горњој Гати, су између два светска рата , највероватније формирањем Врбаске бановине 1939. године припојени насељу Бугар (Бихаћ). Данас је делимично насељена Растовача и Змијењак, док је остали простор пуст и претворен у ловиште. Све је зарасло у шипражје и шумарке. Споменик подигнут жртвама 2. светског рата је срушен у јуну месецу 1992. године и од њега је уклоњен сваки траг.