Отавице (Презимена Дрнишке Крајине, Слободан Зрнић, 2023)

Отавице су село код Дрниша (Далмација), на источном ободу Петровог поља, у подножју планине Свилаје. Постоји запис о селу из 1356. године, а под истим именом је записивано и у турским дефтерима 16. вијека. Турци су у оквиру Отавица у почетку записивали и Бучић, који је данас дио Ружића (ту је Маузолеј Ивана Мештровића). Крајем 16. и почетком 17. вијека Отавице су имале свог кнеза – Николу, сина Томе.

Попис становништва 1830. године: римокатолика 263, православаца 8 (укупно 271).

Попис становништва 1991. године: Хрвата 271, Срба 2. Југословена 1, осталих 9 (укупно 283).

ПРАВОСЛАВЦИ

ШЕГУЉ – Јовањдан

• 1735. Стојак/Стојан Шегојевић; 1756. Петар Шегојевић; око 1750. рођен Илија Шегуљ; 1948. године пописан је 21 Шегуљ у Отавицама.

РИМОКАТОЛИЦИ

РЕЉАНОВИЋ (у 19. вијеку надимци Галац и Кљајић)

• 1617. Стипан Хрељановић пок. Ловре и Филип Хрељановић пок. Мате из Кричака и 1650. Гргур Хрељановић у Шибенику (могуће да су истог рода са данашњим Рељановићима); 1684. капетан Петар Рељановић се са својим људима из Петрова поља (под Турцима) склонио у Шибеник на почетку Морејског рата; 1710. у катастру Отавица су Петар Рељановић пок. Ивана, Мате Рељановић пок. Ловре и Лука Рељановић; 1706. Лука Рељановић; 1707. Ловре Рељановић; 1711. умро Мате Рељановић; 1756. Илија, Иван и Јадре Рељановић; 1948. године пописана су 103 Рељановића у Отавицама.

ГАБРИЛОВИЋ (у 19. вијеку надимци Мештровић и Беадер)

• 1706. Петар Габриловић; 1710. Илија Габриловић пок. Михе, Јеролим/Јерко Габриловић пок. Михе (наводи се да је у Бучићу), Петар Габриловић пок. Филипа и Манда Габриловић, удова пок. Мате са сином и ћерком; 1735. Илија и Иван Гаврило/Гавриловић, те Илија Биадер (касније двојно презиме); 1756. Иван Габриловић, Петар Габриловић-Беадер и Илија Габриловић-Мештер; 1948. године пописана су 23 Габриловића у Отавицама.

МЕШТРОВИЋ (огранак Габриловића)

• 1756. Илија Габриловић-Мештер; 1850. Иван Габриловић-Мештровић; 1948. године пописана су 44 Мештровића у Отавицама.

ГАБРИЋ (раније Комлен/Комленовић)

• 1710. Марко Комленовић пок. Комлена; 1735. Габре Комлен (од њега су Габрићи); 1756. Габре, Јадре и Лука Комлен; око 1800. Анте Габрић; 1684. је у Шибенику, међу људима који су се склонили са турске територије на почетку Морејског рата, био православац Комлен Вујичић – љекар, иначе у скупини харамбаше Рељановића из Отавица (имао је синове Продана, Јована и Марка); 1948. године пописана су 43 Габрића у Отавицама.

НАКИЋ (надимак Чулин у 19. вијеку)

• 1710. Дујам Накић пок. Томе и Илија Накић пок. Павла; 1756. Никола, Јадре и Фране Накић, Брне Накић-Паук, Иве Накић-Паук; око 1800. Мио Накић-Чулин; 1948. године пописана су 22 Накића у Отавицама.

ПАУК 

• 1710. Илија Паук пок. Јакова, Марко Паук пок. Јакова, Шимун Паук пок. Вуке, Стипан и Грго Паук (за Марка и Шимуна се наводи да су у Близни код Трогира, а за Стипана и Гргу да су у Чавлоглавама – у оба села постоји и данас презиме Паук); 1756. Петар Паук и Марко Паук-Пелија; 1948. године пописано је 6 Паука у Отавицама.

СУЧИЋ

• 1710. Фране Сучић пок. Ивана; 1733. умро Мио Сучић; 1756. Анте и Фране Сучић; 1948. године пописана су 124 Сучића у Отавицама.

ЦИГИЋ (раније Мариновић)

• 1710. Петар Мариновић-Цигић пок. Шимуна из Пакова Села у катастру Отавица, те Марко и Петар Мариновић пок. Андрије; 1735. Тома Цигић; 1756. Стипан и Тома Цигић.

МАТИЋ

• 1756. Петар Матић; 1948. године пописано је 20 Матића у Отавицама.

ПИЛИПОВИЋ ( у 19. вијеку надимак Шубашић)

• 1756. Мио Пилиповић; 1850. Јуре Пилиповић-Шубашић; 1948. године пописано је 17 Пилиповића у Отавицама.

ВУКУШИЋ

• крајем 18. вијека дошао Петар Вукушић чија је супруга била Габриловић; 1948. године пописана су 3 Вукушића у Отавицама.

САМАРЏИЈА

• око 1850. Никола Самарџија; 1948. године пописано је 7 Самарџија у Отавицама.

КУРОБАСА (у 18, 19. и почетком 20. вијека)

• 1756. Тома Куробаса; 1850. Јерко Куробаса.

Извори:

• Млетачки катастри и матичне књиге рођених, умрлих и вјенчаних (истраживачки рад аутора).
• Подаци из турског периода су преузети из књиге “Петрово поље у врелима османског раздобља (1528-1604)”, Александар Јаковљевић и Невен Исаиловић, 2019. год.
• Подаци из млетачких докумената 17. вијека (Рељановић и Комлен) су преузети из књигa Кристијана Јурана – “Морлаци у Шибенику између Ципарског и Кандијског рата”, 2015. год, и “Стари и Нови становници Шибеника и његових предграђа у другој половици 17. и почетком 18. стољећа”, 2016. год.
• Подаци о презименима са пописа становништва 1948. године преузети су из “Лексика презимена СР Хрватске”, 1976. год.